Koji su dometi saradnje KBS i Nacionalne garde Ajove?

Tranzicija Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage, prema najavama Vlade u Prištini biće završena do 2028. godine. Cilj kosovskih vlasti je da do tada KBS imaju 5.000 aktivnih pripadnika i da budu opremljene savremenim sistemima naoružanja po standardima Natoa. U tome im pomažu Turska, Velika Britanija, Albanija, SAD... Deo doprinosa daje i Nacionalna garda Ajove sa kojom se sarađuje već 13 godina. Istovremeno, i dalje je na snazi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN koja kao jedine bezbednosne snage na Kosovu prepoznaje misiju Kfora.

Piše Dušica Radeka Đorđević

Nacionalna garda Ajove često se u izjavama kosovskih zvaničnika proglašava za glavni oslonac razvoja KBS. Komandant ove garde general-major Stiven Ozborn boravio je na Kosovu sredinom prošlog meseca na poziv komandata KBS Baškima Jašarija i u okviru te posete dogovorena je primena zajedničkog plana saradnje za 2025. i 2026. godinu. Dosadašnja saradnja ocenjena je kao odlična. 

"Naša veza sa Kosovskim bezbednosnim snagama omogućava razmenu znanja, veština i iskustava u oblasti odbrane i bezbednosti“, naveo je Ozborn prošle jeseni, objašnjavajući kako u konkretnom slučaju funkcioniše Program državnog partnerstva SAD. 

Osim vojnih veza, sa Ajovom se grade i političke, pa su tako predsednica Kosova Vjosa Osmani i guvernerka Ajove Kim Rejnolds prošle godine potpisale sporazum o sestrinskim odnosima koji treba da doprinese zbližavanju Kosova i ove američke države i u oblastima obrazovanja, trgovine, poljoprivrede i energetike.

Pa ipak, kada je reč o desetogodišnjoj transformaciji KBS u Oružane snage Kosova koja je započela 2018. godine, prema ocenama sagovornika Kosovo onlajna, stručnjacima za bezbednost, Nacionalna garda Ajove tu ne učestvuje u doniranju borbenih sredstava ili obuci pripadnika KBS za korišćenje naprednih oružanih tehnologija. 

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić kaže za Kosovo onlajn da saradnja Nacionalne garde Ajove sa Kosovskim bezbednosnim snagama nema preveliki doprinos u transformaciji tih snaga u vojsku koja podrazumeva investicije u borbene sisteme. Saradnja sa Nacionalnom gardom Ajove, kako ističe, odnosi se na podizanje interoperabilnosti pripadnika KBS, a ako bi bilo eventualnih donacija iz Amerike, to će biti iz saveznih rezervi.  

"Nacionalna garda Ajove učestvuje u podizanju interoperabilnosti pripadnika KBS za učešće pre svega u multinacionalnim operacijama širom sveta, bez obzira da li je to pod kišobranom UN, EU ili pak samostalna bilateralna involviranost. Nacionalna garda Ajove može da im pomogne i u izgradnji civilne infrastrukture i u humanitarnim asistencijama u slučaju vanrednih nepogoda, ali se od nje ne mogu očekivati neke velike donacije, za razliku od nekih zemalja poput Turske i potencijalno od drugih koje su ih priznale", kaže Lunić.

On objašnjava da je saradnja KBS sa Nacionalnom gardom Ajove deo programa državnog partnerstava koji je u Americi predstavljen 1993. kao saradnja određenih država i njihovih nacionalnih gardi sa zemljama koji su nastale nakon raspada SSSR-a i da je to podrazumevalo razmenu iskustva, znanja, zajedničke obuke i ponekad tehničke asistencije, čemu su i danas posvećeni programi državnog partnerstva. 

KBS su, kako navodi Lunić, prošle godine predstavile osnivanje prvog pešadijskog puka, ove godine sledi drugi pešadijski puk, a osnivanje trećeg pešadijskog puka je po planu 2025. Srbija se, ističe, već sada suočava sa bezbednosnim izazovom: kako će te oružane snage da izgledaju. 

"Da li će to biti jednonacionalne ili multinacionalne oružane snage i koje će sposobnosti da poseduju? Da li će razvijati avijaciju ili teške oklopne mehanizovane jedinice ili im to ne treba? Bilo bi logično da se jedna takva zemlja, takve veličine, sa takvim bruto nacionalnim dohotkom usmeri na određene specifične sposobnosti i da njih razvija. Međutim, ne treba zanemariti strani faktor i njihove interese. Zato bi naši politički lideri i donosioci odluka, po mom mišljenju, trebalo da u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine uključe i bezbednosni faktor. Mi moramo znati šta se očekuje u bezbednosnom kontekstu i kakve će te snage da budu na Kosovu i Metohiji, da li ćemo dugoročno biti partneri ili stvaramo animozitete i potencijalnu trku u naoružanju i eventualno zamrznuti konflikt?", navodi Lunić, ali i dodaje da u vojnom kontekstu fraza zamrznutog konflikta ne postoji, već on isključivo predstavlja pripremu celokupnog društva, a posebno vojske za rat. 

"Ako mislimo da na takve bezbednosne izazove odgovorimo isključivo naoružavanjem, mislim da grešimo. Mislim da bi zato trebalo uključiti bezbednosni kontekst u pregovore sa Prištinom. Mislim da bi trebalo da napravimo jednu partnersku vojsku na Kosovu i Metohiji, koja će i u svom komandnom kadru imati pripadnike srpske nacionalnosti, kao što je, na primer, zamenik načelnika Generalštaba. U tom kontekstu bi dugoročno možda mogli da imamo i partnerske pouzdane odnose", ocenjuje Lunić.

Sagledavajući saradnju KBS i Nacionalne garde Ajove, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže da ona sa stanovišta vojnih snaga nema toliki značaj, kolika je njena težina ako se posmatra politička dimenzija.

"Ovaj program je veoma značajan za Sjedinjene Američke Države koje sarađuju sa 106 država u svetu i kroz saradnju sa Kosovom šalju poruku da je to država koja je demokratska i koja poštuje vrednosti zapadnog sveta. Produbljujući tu saradnju, oni Kosovu šalju poruku 'na pravom ste putu ka evroatlantskim integracijama', a poruka se šalje i prema Srbiji, koja takođe učestvuje u tom programu na mnogo većem nivou sa Nacionalnom gardom Ohaja. Za nju politička poruka glasi da je Kosovo nezavisna država i da s tim treba da se pomiri", kaže Vujinović za Kosovo onlajn. 

On navodi da je saradnja Nacionalne garde Ajove sa Kosovom dominantna na medicinskom polju, ali da su vredne pažnje one obuke pripadnika KBS koje se tiču unutrašnje bezbednosti gde glavnu reč vode neke druge zemlje. 

"Kosovske snage bezbednosti bez Natoa neće ratovati ni sa kim na Balkanu, ali imaju ulogu u unutrašnjim nemirima, u borbi protiv građanske neposlušnosti, protiv demonstracija i tu je posebno značajna uloga Velike Britanije. Oni obučavaju snage bezbednosti, bilo policijske, bilo ove takozvane vojne, koje ne bi trebalo ni da postoje po Rezoluciji 1244 i Kumanovskom sporazumu. Velika Britanija obučava te snage za borbu protiv protesta i  demonstracija", navodi naš sagovornik.

Nacionalna Garda Ajove, dodaje Vujinović, ne obučava KBS za korišćenje naprednih oružanih tehnologija, već se tim delom bavi Turska koja ih oprema "Barjaktarima" i  oklopnim vozilima.

"To je malo problematičnije, ali ne bih to smatrao bezbednosnim problemom zbog toga što ne vidim u perspektivi da će Kosovske bezbednosne snage suštinski biti neka vojska koja ratuje, ali bojim se da može da bude vojska koja drži pod kontrolom svoje stanovništvo. Bilo da su u pitanju Srbi, Albanci ili neko drugi. To je ono što je problematika i što mislim da i naše institucije prate veoma pažljivo, jer ono što je Kfor radio pre godinu dana u Zvečanu kada je odbranio opštine od srpskih protestanata, to je nešto što se u perspektivi vidi da će raditi KBS. Imajući u vidu kako se prema Srbima na Kosovu i Metohiji ponašaju policijske snage možemo samo da pretpostavimo dubinu problema koje ćemo imati ako te tzv. snage bezbednosti budu to radile", ukazuje Vujinović.

U saradnji KBS sa Nacionalnom gardom Ajove stručnjak za bezbednost Bedri Eljezi vidi jasan pokazatelj posvećenosti SAD razvoju vojnih kapaciteta na Kosovu i priliku da se KBS profesionalno razviju kako bi prerasle u vojsku, a Kosovo postalo deo Natoa.  

"KBS su imale mnogo poseta Ajovi, a takođe su sprovedene i izvode se obuke. Komandant KBS je posetio Ajovu u martu. Nedavne posete komandanta Ajove i KBS su dokaz da će se saradnja dve zemlje nastaviti i da ćemo imati realizaciju planiranih programa", navodi Eljezi za Kosovo onlajn.

On kaže da Nacionalna garda Ajove učestvuje u naoružavanju KBS lakim naoružanjem.

"Ajova je kontinuirano podržavala KBS u snabdevanju lakim naoružanjem, oružjem koje su dozvolile međunarodne bezbednosne institucije, posebno Nato. Ne možemo govoriti o tome koje oružje je donirala Ajova, ali verujem da će u budućnosti iz SAD i Ajove biti obezbeđena i druga vojna sredstva, uključujući i teško naoružanje, koje je uglavnom oružje u programima organizacije odbrane", dodje Eljezi.

Prema njegovim rečima, Ajova je u velikoj meri pomogla KBS u transformativnim programima.

"Nacionalna garda Ajove je do sada pokazala izuzetne performanse u pripremi KBS, za transformativne programe, pa se čak može smatrati da je KBS jedna od najprofesionalnijih vojnih struktura u regionu. Na mnogim terenskim obukama koje su organizovale zemlje članice Natoa, gde je KBS učestvovao, uspeo je da osvoji međunarodne nagrade, a takođe je pokazao izuzetan i veoma profesionalan učinak", naveo je Eljezi.