Kome smetaju mere Vlade Srbije: Neprijateljski čin ili egzistencija za Srbe na Kosovu?

Srbija je zbog paketa mera pomoći za Srbe na Kosovu naišla na osudu Nemačke, SAD, EU i Prištine. Od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio mere, one su na Zapadu okarakterisane kao “kršenje sporazuma”, dok za Prištinu predstavljaju “neprijateljski čin”. Sagovornici Kosovo onlajna navode da po pitanju materijalne pomoći ne postoji sporazum koji bi mogao biti prekršen, ali da međunarodna zajednica ovakav potez države Srbije vidi kao jednostranu akciju koja dovodi dijalog u još veću krizu.

Piše: Milena Miladinović

Vučić je u obraćanju 13. septembra predstavio mere za Kosovo iz pet oblasti.

„Najpre povratak na status ‘kvo ante’. Ovo više nema smisla, mi tražimo da se vratimo na sve što je postignuto i dostignuto u procesu dijaloga", rekao je Vučić.

Ostale oblasti u kojima su predložene detaljnije mere su: Kosovo kao područje posebne socijalne zaštite; Otpornost srpskih institucija na Kosovu;  Uspostavljanje posebnog tužilaštva; Odluka o nelegalnosti svih organa i institucija obrazovanih na teritoriji Kosova nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Već sutradan je Vlada Srbije usvojila Zaključak kojim se usvaja paket pravnih i ekonomsko-socijalnih mera u cilju zaštite prava Srba i vitalnih državnih i nacionalnih interesa na teritoriji Kosova.

Reakcija Prištine na paket mera nije izostala. Na konfereciji za novinare, kosovski premijer Aljbin Kurti istakao je da su mere Srbije “neprijateljski čin”.

"Ali to je više pitanje za međunarodni faktor, jasno je šta mi mislimo", naglasio je Kurti.

I međunarodni faktor je “odgovorio na pitanje”. Nemačka, SAD i EU saglasne su da je Srbija predlozima zakona prekršila obaveze iz dijaloga.

"EU podseća Srbiju da je dužna da poštuje sve sporazume iz dijaloga kao integralni deo njenog procesa pristupanja EU i poziva Srbiju da preispita predlog zakona u skladu sa tim", navela je portparolka EU Nabila Masrali u pisanoj izjavi medijima, dok je Amerika “ponavila podršku vlade SAD teritorijalnom integritetu i suverenitetu Kosova na celoj teritoriji".

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke saopštilo je da Nacrt zakona Srbije o proglašenju Kosova za područje posebne zaštite i o nadležnosti za krivična dela "jasno krši njene obaveze iz dijaloga".

Mišljenje sagovornika Kosovo onlajna razlikuje se po ovom pitanju. Dok jedni smatraju da ne postoji sporazum  kojim se zabranjuje materijalna podrška Srbima na Kosovu od strane Srbije, i da je paradoksalno govoriti o bilo kakvom kršenju sporazuma, s obzirom da Kosovo nije formiralo Zajednicu srpskih opština, te da je reč o egzistenciji srpskog naroda, drugi ocenjuju da Srbija ovim potezom krši međunarodna prava.

Za međunarodni faktor – jednostrana odluka Srbije

Saradnik NVO "Nova društvena inicijativa" Aleksandar Šljuka rekao je da međunarodna zajednica odluku Vlade Srbije da usvoji paket mera za Kosovo, vidi kao jednostranu odluku koja će produbiti krizu u dijalogu.

"Tu imamo dva različita viđenja, jedno je viđenje srpske strane, drugo je viđenje prištinske strane i međunarodnih aktera. Srpska strana iako je defakto prihvatila kosovsku vlast na terenu, nije je prihvatila dejure. Ona i dalje tvrdi da polaže pravo na teritoriju Kosovo, i da ima jurisdikciju. Stoga, iz perspektive Srbije, naravno da je sve u redu sa zakonima, da Srbija ne krši sporazume. Međutim, kada je u pitanju Priština i međunarodna zajednica, to će za njih predstavljati kršenje sporazuma", rekao je Šljuka.

Kako je naveo, Nemačka, SAD i Brisel nisu naveli koji su to sporazumi prekršeni, ali da se može pretpostaviti da je reč o Predlogu zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova.

"Oni nisu naveli koji sporazumi su tačno prekršeni, međutim mi u kontekstu Zakona o pravosudnim organima, možemo reći da je tu reč o Briselskom sporazumu, sporazuma koji se tiču integracije pravosuđa, jer mi znamo da se Srbija defakto saglasila sa integracijom pravosuđa. Ako obratimo pažnju na to, možemo reći da je takva jedna opaska ili poruka na mestu", dodao je Šljuka.

Po pitanju socijalne pomoći Srbima na Kosovu, Šljuka ističe da ne postoji nikakav sporazum o tome koji bi mogao biti prekršen.

"Ako posmatramo Predlog zakona o Kosovu kao teritoriji od posebne socijalne zaštite, tu je situacija mao drugačija. Nikada nismo imali određeni sporazum o tome, znamo da određene institucije koje su pomenute u tom predlogu zakona i dalje funkcionišu na Kosovu, i da je međunarodna zajednica protiv toga da se one ukidaju jednostrano, znamo da to treba da se uradi kada se formira ZSO", istakao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečim, međunarodni akteri nisu za jednostrano ukidanje srpskih institucija na Kosovu, ali ne podržavaju ni njihovo jačanje.

"To možemo posmatrati u duhu dijaloga, gde imamo set zakona viđen kao unilateralan potez Beograda koji produbljuje krizu u dijalogu. Dijalog postoji u formalnom smislu, i međunarodna zajednica smatra da će ovi potezi dodatno doprineti tome da nemamo suštinski dijalog, da će normalizacija odnosa biti sve dalja i dalja i zato apeluju da se ovakvi potezi ne prave", zaključio je Šljuka.

Očekivane reakcije Zapada

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović istakao je da mere Vlade Srbije za pomoć Srbima na Kosovu ne predstavljaju kršenje sporazuma, ali da su reakcije Nemačke, SAD i EU očekivane, s obzirom da je kolektivni Zapad sponzor kosovske nezavisnosti.

Vujinović je naglasio da je, kada je reč o merama pomoći, paradoksalno govoriti o kršenju sporazuma, s obzirom da Priština već više od deset godina ne formira Zajednicu srpskih opština.

"Govoriti o kršenju bilo kakvih sporazuma od strane Republike Srbije je smešno, činjenica je da Srbija poštuje sporazume u dijalogu. ZSO kao primer kršenja sporazma je na stolu već deset godina, čak i više ako se ne varam. Na političkom i na egzistencijalnom nivou za srpsku zajednicu, smešno je govoriti o kršenju bilo kakvih sporazuma", rekao je Vujinović.

Kako je istakao, Zapad je sponzor kosovske nezavisnosti.

"Brisel, Nemačka, SAD su sponzori kosovske nezavisnosti, naravno da će biti protiv bilo kakve mere koja ugrožava tu nezavisnost. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, Aljbin Kurti smatra da je nezavisan i sve ovo što radi prema srpskoj zajednici jeste da bi poslao poruku: Nije vam mesto ovde. Zakoni Srbije kažu: Ne da nam je mesto ovde, nego ćemo i pokazati šta će se desiti ako nema mesta za nas", poručio je on.

Vujinović ističe i da je dobro da je bilo reakcija, jer je neko čuo Srbiju, i možda će se u budućnosti raditi na smirivanju situacije.

"Očekivane su reakcije, očekivao sam i oštrije, očekivao sam da će doći i predstavnici SAD i Lajčak da nas udare po prstima, a tek su usvojeni Predlozi zakona, suština tih zakona je poruka srpskoj zajednici, Albancima i sponzorima nezavisnosti Kosova. Radujem se tom odgovoru, kritici, jer to znači da je neko čuo i da će možda doći do smirivanja situacije", istakao je Vujinović.

Kako je naveo, opstanak Srba bez pomoći Kosova je za kosovske vlasti crvena linija.

"Pokazati da srpska zajednica može da opstane bez te "države" je za njih crvena linija, jer će onda albanska zajednica da postavi pitanje ako Srbija štiti srpsku zajednicu, zašto deo novca ne ide albanskoj zajednicci, što će otvoriti mnoga socijalna pitanja na Kosovu, a svedoci smo da desetine hiljada građana odlaze sa Kosova", dodao je on.

Mere Vlade Srbije unapređuju egzistenciju srpske zajednice, kazao je Vujinović.

"Da ostanu tamo, da se bore za svoj život, nasleđe i identitet kao Srbi", naglasio je.

Podsetio je da su mere donete nakon mnogih akcija koje je kosovska vlada sprovela protiv Srba na Kosovu.

"Činjenica je da su mere donete nakon što je ukinut platni promet, nakon što je više meseci sprečavana srpska roba, nakon što se upadalo u banke, institucije...s igurno će izazvati dodatnu represiju, ali je sada lopta kod kolektivnog Zapada, da oni naprave neki preokret u stavu prema srpskoj zajednici, jer uveren sam da Kurti i njegova elita ne bi ništa smeli da urade protiv srpske zajednice da nemaju zeleno svetlo od svojih sponzora", zaključio je Vujinovć.

Neustavne mere Srbije

Profesor ustavnog prava u Prištini Mazlum Baraljiu istakao je da je Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova koji je usvojila Vlada Srbije, nezakonit, kao i da Kosovo već ima budžet za socijalnu pomoć u koji su uključeni i "Srbi.

Baraljiu je naglasio da Srbija ovim predlozima zakona krši međunarodna prava.

"To je isto kao da mi sada odlučimo da nekim zakonom kaznimo ljude u Portoriku, ili u nekoj drugoj zemlji. To je nelogično i neustavno, jer zadire u ingerencije jedne druge zemlje. Kosovo je priznato od strane 118 ili 114 zemalja, i to znači ne samo kršenje prava, već je i neprihvatljivo za Zapad koji se u nekim prilikama ponaša birokratski i kao kompromis nalazi neka rešenja, koja zapravo nisu rešenja", rekao je Baraljiu.

Po pitanju mere socijalne pomoći Srbima na Kosovu, Baraljiu kaže da Kosovo ima budžet za socijalna davanja, a da Srbi na Kosovu već imaju određenu podršku Srbije.

Smatra da je takva odluka Srbije politička, i da se njene namere ne mogu ostvariti.

"Na Kosovu ima 124 kategorije koje su pokrivene određenim načinima, što se tiče socijalne pomoći. Kako Kosovo ima budžet, tako se i radi, ako se misli na srpsku zajednicu, oni su već pokriveni i paketima iz Srbije koji su do 800 miliona evra, čak i više od toga, ali ne zna se gde ide ta pomoć, ipak ima dosta ljudi iz svih zajednica koji žive u nemaštini. Ne može Srbija to da ostvari, smatram da je to politički potez", zaključio je Baraljiu.