Kosovo bez novog priznanja četiri godine - da li je podvučena crta?

Novih priznanja Kosova nema pune četiri godine, od septembra 2020. kada ga je poslednji priznao Izrael, a zašto je to tako tumači se na više načina. Prema jednom od gledišta Priština više nema tako jaku podršku saveznika na ovom polju, zbog aktuelne vlade koja je sklona da "solira" na pitanjima po kojima njihovi partneri očekuju saradnju, a ima i mišljenja da su zemlje širom sveta manje, više do sada zauzele stamene stavove prema statusu Kosova i da tek kod jednog dela, pod određenim uslovima, mogu da se očekuju promene u korist Prištine.

Piše: Dušica Radeka Đorđević          

Kako se približava kraj mandata aktuelne kosovske vlade, opozicija sve češće ističe da će vladavina Aljbina Kurtija biti upamćena i po tome što nije uspela da pribavi nijedno novo priznanje Kosova.  

Ministarka spoljnih poslova Donika Gervala proletos je poručila da će biti priznanja, ali da ne može da obeća kada. Od tada se ništa nije promenilo.

Predsednik DSK Ljumir Abdidžiku je na sednici parlamenta 12. septembra rekao da sednicu počinju sa "dubokim osećajem nacionalne izolacije" i da "četiri godine Kosovo nema nikakvo priznanje, nema novih članstva i pod sankcijama je".

I poslanica DPK Arijana Musljiu-Šoši izjavila je nedavno da je vlada Aljbina Kurtija "degradirala odnose sa državama koje priznaju Kosovo", a sa onima koje ga ne priznaju nije preduzela nikakve korake.

„Nazadovali smo i nemamo ni priznanje, ni članstva“, izjavila je Musljiu-Šoši.

Podaci Prištine i Beograda o tome koliko država u ovom trenutku priznaje Kosovo se razlikuju. Tako Gervala tvrdi da je Kosovo priznalo 117 država, dok evidencija Beograda govori da je proj priznavača - 83, plus tri zemlje koje se vode kao "zamrznuti priznavači" - Peru, Dominikanska Republika i Egipat, a da su 107 članica Ujedinjenih nacija nepriznavači, među kojima je i 27 onih koji su povukli priznanje. Kosovo ne priznaju ni Sveta stolica i Palestina koje nisu punopravne članice UN. 

Za Prištinu su u ovom momentu svakako od primarnog značaja pet zemalja Evropske unije koje ga ne priznaju - Grčka, Španija, Slovačka, Rumunija i Kipar, od kojih su prve četiri navedene i članice Natoa, jer od njih zavise i evrointegracije i učlanjenje u Alijansu. Koliko god da se u pojedine od njih upiralo prstom kao u sigurne priznavače u dogledno vreme, po svoj prilici, sve one čekaju ishod dijaloga Beograda i Prištine.

Analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri ocenjuje da Kosovo prethodnih nekoliko godina nije došlo do novih priznanja jer su ona ranije bila zasnovana na pomoći njegovih velikih saveznika, Sjedinjenih Američkih Država i velikih evropskih zemalja, ali da ta vrsta podrške sada izostaje jer aktuelni premijer Aljbin Kurti nema nivo kooperativnosti sa međunarodnom zajednicom koji su imale prethodne vlade.

„Kosovo je mala zemlja i nema dovoljno resursa da ulaže u lobiranje u vezi sa novim priznanjima. Do sada su nova priznanja bila zasnovana na pomoći velikih saveznika, SAD i velikih evropskih zemalja, a ona je bila uzvraćena time što je Kosovo bilo saradljivo i kooperativno u pogledu dijaloga i mnogih geopolitičkih i geostrateških projekata vezanih za Balkan. To je bila neka vrsta ’Quid pro quo’ situacije. Međutim, situacija se promenila. Premijer Kurti nema taj nivo kooperativnosti sa međunarodnom zajednicom koji su imale prethodne vlade i sada nedostaje podrška međunarodne zajednice u vezi sa novim priznanjima. To je veoma nepovoljno, ali to je realnost“, kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn. 

Premijer Kurti, kako smatra, mora da promeni pristup kako bi se dobili pozitivan zamah i nada u nova priznanja i u nova članstva u značajnim organizacijama. 

„Postojala je velika šansa da Kosovo postane članica Saveta Evrope ali je izgubljena zbog osrednjih političkih dobitaka. Bez promene pristupa ne mislim da će biti pozitivne promene u pogledu novih priznanja, čak ni od pet država EU ili čak manjih država na različitim kontinentima, Aziji, Africi... Bez velikog lobiranja, bez ulaganja mnogo novca, ulaganja mnogo političkih resursa, mislim da neće biti suštinskih promena u ovom pogledu“, navodi Muhadžiri.

Na pitanje da li neki saveznici Kosova, ipak lobiraju za nova priznanja ili se čeka ishod dijaloga Beograda i Prištine, on kaže da se angažovanje kosovskih saveznika u pogledu dobijanja novih priznanja ne vidi niti da ima puno razgovora u diplomatskim krugovima na tu temu.

„Zbog toga mislim da ako bi Kosovo pokazalo više volje za napretkom u dijalogu, za novim aranžmanima i novim dogovorima sa Srbijom i međunarodnom zajednicom, i ako bi Kosovo učinilo da već potpisani sporazumi postanu stvarnost, ako bi bilo važnih koraka napred, onda bi došlo i do diskusija o novim priznanjima. Pričalo se da je Grčka pre nekoliko godina bila veoma blizu priznanja, ali se sada o toj opciji više ne govori, tako da ne mislim da će doći do pozitivne promene u ovom aspektu bez ulaganja od strane Kosova“, zaključuje Muhadžiri. 

Politikolog i istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Rajko Petrović kaže za Kosovo onlajn da zemlje Evropske unije koje nisu priznale Kosovo čekaju završetak dijaloga između Beograde i Prištine da bi zauzele konačan stav, ali je i uverenja da one neće promeniti poziciju.

Što se tiče zemalja iz ostatka sveta koje ne priznaju Kosovo, one, kako dodaje Petrović, principijelno brane svoje pozicije koje su odavno zauzele, dok je istovremeno na tom polju kolektivni zapad iscrpeo svoje kapacitete, pa je teško naći zemlju koja bi priznala Kosovo.  

“Naravno da postoji bojazan da bi još neke zemlje mogle da priznaju nezavisnost takozvanog Kosova. Tu pre svega mislim na pet zemalja članica EU - Španiju, Slovačku, Rumuniju, Grčku i Kipar. Bilo je insinuacija tokom prethodne četiri godine da bi Grčka mogla biti zemlja koja će priznati nezavisnost takozvanog Kosova, međutim, to se na našu sreću nije desilo. Ove članice EU uistinu čekaju završetak dijaloga između Beograde i Prištine, ali s obzirom na to da je to nešto što će očigledno trajati još duži vremenski period, mišljenja sam da one neće promeniti svoje stavove jer i one imaju niz unutrašnjih problema vezanih za secesionističke namere pojedinih delova tih zemalja i shodno tome one, braneći međunarodno pravo i interes države Srbije, u ovom slučaju brane i sebe same”, kaže Petrović. 

On ukazuje da se prilikom glasanja “za” ili “protiv” Rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama videlo potpuno poklapanje u smislu da su zemlje koje ne priznaju Kosovo u 99 odsto slučajeva glasale protiv ili su bile uzdržane ili nisu prisustvovale toj sednici.

“Mnoge od tih zemalja pokušavaju da kroz ovakve primere, između ostalog i priznanjem ili nepriznanjem Kosova, pokažu kolektivnom zapadu, odnosno zapadnim centrima moći, da nisu više voljne da vode poslušničku politiku prema njemu. To se pre svega odnosi na skoro sve zemlje afričkog kontinenta, ali i na dobar deo Latinske Amerike i dobar deo Azije. Ovde treba dodati i da je veoma značajna uloga ruske, a vrlo verovatno i kineske diplomatije u borbi za ostvarivanje srpskih nacionalnih interesa na međunarodnom planu, gde glasovi tih zemalja protiv nezavisnosti Kosova, protiv rezolucija poput one o Srebrenici, automatski sa sobom povlače to kako će glasati neke od pomenutih zemalja širom sveta, baš kao što je bio slučaj, primera radi, sa bivšom Jugoslavijom, koju su mnoge zemlje članice Pokreta nesvrstanih pratile kada je bilo reč o glasanju u nekim međunarodnim telima”, navodi Petrović. 

Naš sagovornik je uveren i da proces povlačenja priznanja nije završen.

“Apsolutno sam ubeđen da postoji još nekoliko zemalja koje bi mogle da povuku priznanje takozvanog Kosova, a iz iskustva zemalja koje su to priznanje već povukle, pre svega je tu reč o zemljama karipskog regiona, znamo da su vlade tih zemalja priznavale tzv. Kosovo, nebivajući dovoljno obaveštene o čemu se zapravo radi i šta su tačno priznali. Neki od njih su dobijali neku simboličnu finansijsku pomoć od strane režima u Prištini, ali je Srbija u tom smislu uspela da uveri te zemlje da su napravile grešku i da to isprave”, kaže Petrović.

Kako dodaje, činjenica da nema novih priznanja Kosova u protekle četiri godine, velika je diplomatska pobeda Srbije, a u njenu korist idu i povlačenja priznanja, čemu se, kaže, pandan jedino može naći u kineskoj diplomatiji u vezi sa otpriznavanjem Tajvana.

Pozicije koje su države u svetu zauzele prema pitanju statusa Kosova, prema oceni naučne saradnice u Istraživačkom centru Henri Džekson Helene Ivanov, najverovatnije će ostati iste dokle god se suštinski ne promeni geopolitička situacija u svetu ili dok se dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine ne završi.

Ona kaže da postoje tri grupe zemalja koje svoje stavove oko statusa Kosova zasnivaju na različitim motivatorima.

U grupu država koje imaju principijelni stav koji se najverovatnije neće promeniti, Ivanov ubraja Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju i veliki broj zemalja zapadnog sveta koji su stava da je Kosovo nezavisna država, kao i države, poput Rusije ili Kine, koje imaju stav da je Kosovo Srbija, koji je, napominje, isto tako zasnovan na principijelnim osnovama.  

"Druga grupa zemalja najverovatnije čeka da se proces dijaloga o normalizaciji završi i u zavisnosti od toga kako će se on završiti, one će potencijalno promeniti svoj stav, ali u ovom trenutku dok dijalog traje, nemaju motivaciju da svoj stav menjaju. Tu možemo da govorimo o zemljama članicama EU koje nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu. Njihova glavna motivacija za nepriznanje su vrlo često ili bliska partnerstva sa Srbijom ili neka njihova interna politička pitanja, na primer u slučaju Katalonije u Španiji", kaže Ivanov za naš portal. 

U trećoj grupi, prema njenoj oceni, su zemalje oko kojih se jako puno lobiralo.

"Tu možemo govoriti, na primer, o nekim zemljama Afrike koje su ovako ili onako ubeđene da se o Kosovu izjasne. Dok god geopolitička situacija ostaje ovakva kakva je trenutno, mislim da ne treba očekivati da se taj stav promeni. Međutim, ukoliko bi došlo do velike promene na geopolitičkoj sceni, ona bi možda određene zemlje motivisala da promene svoj stav, a na promenu njihove pozicije takođe bi potencijalno mogao da utiče i kraj dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine", navodi Ivanov. 

Iako pune četiri godine nema novih priznanja Kosova, naša sagovornica smatra da partneri Prištine po tom pitanju lobiraju.   

“Aktivno lobira Srbija, a mislim da lobiraju i Kosovo, kao i svi kosovski partneri. S tim da tu treba napomenuti da je bilo situacija i 'pretnji' u poslednje vreme, pogotovo od kada je Priština povukla nekoliko jednostranih poteza sa kojima se zemlje Kvinte nisu nužno usaglasile, da će glavni i najjači partneri Kosova, koji između ostalog i lobiraju za to da više država prizna kosovsku nezavisnost, pomoć u tom lobiranju smanjiti, svesti na minimum ili potpuno ukinuti. Pitanje je da li se ovo iza kulisa i sprovelo, ali mislim da sa obe strane postoji intenzivno lobiranje, kao i da postoje dometi do kojih to lobiranje može da bude uspešno”, kaže Ivanov.