Kosovo i Savet Evrope: Neuspešna runda, šta je poručeno Prištini?

Oduka članova Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kojom je sa dnevnog reda skinut zahtev Kosova da dobije status specijalnog gosta u PSSE u Prištini je propraćena oprečnim komentarima, od toga da je reč o ozbiljnom diplomatskom neuspehu do uveravanja predstavnika Samoopredeljenja da je učlanjenje Kosova u SE „nezaustavljiv proces“. Iz Beograda se na jučerašnji razvoj događaja u Parizu gleda kao na potvrdu da srpska diplomatija dobro radi, ali i kao na poruku Prištini da kršenja prava Srba ne prolaze „ispod radara“.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kao specijalni gost u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Kosovo i dalje ne bi imalo pravo glasa, ali, da je juče dobilo taj status, moglo bi da se podiči da mu je priznat rang države, jer je ovaj status predviđen za parlamente „država koje su podnele zahtev za članstvo u Savetu Evrope“.

Bez obzira na to što bi Prištini najviše značilo punopravno članstvo u SE, činjenica da je za uklanjanje sa agende kosovskog zahteva da dobije tretman specijalnog gosta u PSSE glasalo i deset poslanika iz osam zemalja priznavača Kosova, izazvalo je dodatnu zabrinutost.     

Poslanica DPK Arijana Musljiu-Šoši, koja je juče bila u kosovskoj delegaciji u PSSE, navela je da je došlo do neočekivanog razvoja događaja koji nije bio predviđen ni u političkim grupama u SE ni kao mogućnost.

„Ova situacija pokazuje potrebu se mobilišemo kao država, u saradnji sa našim saveznicima i da napravimo jasnu strategiju koja će obezbediti realizaciju naših prioriteta i agendi u međunarodnoj areni“, rekla je Musljiu-Šoši.

Prema oceni bivšeg predsednika Privredne komore Kosova Safeta Grdžaljiua, skidanje zahteva Kosova sa dnevnog reda predstavlja ozbiljan diplomatski neuspeh, a posebno zabrinjava, kako smatra, to što su se i poslanici Nemačke, kao zemlje koja je jedna od ključnih saveznica Prištine, našli među onima koji nisu podržali taj zahtev.

Grdžaljiu je naveo i da ovaj neuspeh treba da bude „poziv na buđenje“ kosovskim političarima i signal da je neophodno „depolitizovati diplomatiju“.

Iako on smatra da je Kosovo danas daleko od Saveta Evrope, funkcionerka Samoopredeljenja Saranda Bogujevci tvrdi da će Kosovo svakako postati član ove organizacije i da je to nezaustavljiv proces. 

Inače, među članovima Političkog komiteta PSSE koji su glasali za skidanje sa dnevnog reda zahteva Kosova da dobije status specijalnog gosta iz zemalja priznavača Kosova bili su poslanici iz Velike Britanije, Nemačke, Mađarske, Austrije, Švedske, Portugala, Italije i Litvanije, dok su od poslanika iz zemalja nepriznavača svoj glas za to dali parlamentarci iz Španije, Rumunije, sa Kipra, iz BiH i Srbije.

Pravnik Milan Antonijević kaže za Kosovo onlajn da parlamentarci unutar Saveta Evrope vrlo dobro vide trenutnu situaciju, odnosno da Kosovo ne ispunjava one delove sporazuma koje je trebalo da ispuni, pre svega o Zajednici srpskih opština i da su glasanjem na Političkom komitetu PSSE želeli da pošalju pre svega političku poruku da Kosovo mora da menja svoju politiku prema manjinama i da mora da ispunjava obaveze iz Briselskog sporazuma.

Rezultati tog glasanja, kako smatra, ukazuju na to da zemlje koje ranije nisu bile naklonjene stavu Srbije, sada polako menjaju stav.

„Pre svega mislim na Nemačku i Veliku Britaniju i na neke druge koji su inače priznali Kosovo, a čiji su parlamentarci promenili stavove. Kad tome dodamo one zemlje unutar Saveta Evrope koje nisu priznale Kosovo, to daje malo drugačiju sliku u odnosu na ono što su očekivanja iz Prištine. To je takođe jak vid pritiska na Prištinu da svoje obaveze izvršava, da se ne politizuje pitanje zaštite ljudskih prava, manjinskih prava već da to bude zaista prioritet prištinske vlade, što se u ovom trenutku ne vidi. Postoji zaista ogroman broj incidenata na koje se ukazuje i parlamentarci unutar Saveta Evrope su toga svesni. Sam SE je imao takođe analize koje se tiču stanja ljudskih prava, incidenata, jednostranih poteza Prištine i svega onoga što i mi u Beogradu a i u celom regionu veoma jasno vidimo i zameramo“, naveo je Antonijević.

Kaže, međutim, da je nezahvalno davati procene da li većinski stav iskazan juče može da bude indikator kako bi se glasalo na Komitetu ministara SE, ukoliko se na njegovom dnevnom redu nađe pitanje prijema Kosova u punopravno članstvo ove organizacije.

„Srpska diplomatija radi na predstavljanju jasne slike odnosa Beograda i Prištine i mogućnosti da se neki koraci načine. Članstvo u Savetu Evrope bio bi zaista preveliki korak, naročito dok status ni na koji način nije rešen. Znači, tek nakon sveobuhvatnog sporazuma može da se uđe u neka dalja razmatranja. U ovom trenutku smo previše daleko od bilo čega što liči na sveobuhvatni sporazum, punu zaštitu manjinskih prava srpske zajednice i sve ono što su prioriteti Srbije, koja od toga sigurno neće odustati“, kaže Antonijević.

Zemlje koje nisu priznale Kosovo, kako ističe, veliki su saveznici Srbije unutar Saveta Evrope, i to će ostati i iz svojih interesa, i zbog podrške koju daju Srbiji.  

„Vidimo da ima zaista mnogo koraka koje Priština ne može da kontroliše i koji govore o tome da ne postoji jedinstveni stav Saveta Evrope i da se oni ipak bave onim što je njihova primarna svrha, a to je zaštita ljudskih prava i da tako i donose oduke“, ocenjuje on.  

Skidanje zahteva Kosova sa dnevnog reda Političkog komiteta PSSE prema mišljenju Srđana Barca iz Centra za društvenu stabilnost je poruka da srpska diplomatija radi dobro, ali i ozbiljna poruka političkim elitama na Kosovu da nije prošlo „ispod radara“ ono što su radili u prošlom periodu.

„To je poruka da je Srbija uspela da iskomunicira šta se dešava sa ljudskim pravima i vladavinom prava na prostoru Kosova i Metohije, imajući u vidu da je upravo SE nastala sa ciljem da zaštiti ljudska prava, vladavinu prava i demokratiju. Mislim da je to bila ozbiljna poruka političkim elitama na prostoru KiM da sve ono što su radili u prošlom periodu nije prošlo ispod radara i da se nije zamaglilo sa njihovom političkom idejom oslobođenja koju su dugo godina plasarili, i pod plaštom te ideje oslobođenja kršili sva prava i ostale fundamentalne vrednosti na kojima počivaju i te države, mada moramo reći da i ti poslanici dolaze iz određenih stranaka“, kaže Barac za Kosovo onlajn.

On dodaje da je ovo bio pozitivan signal iz Evrope, ali i da Srbija ne može da bude  mirna, već da mora svakodnevno da radi da bi održala ovakvu sliku u međunarodnoj zajednici.

„Velika je tabla, a mi smo male zemlje na toj velikoj table. Mi male zemlje moramo da insistiramo na poštovanju međunarodnog prava, ljudskih prava, manjinskih prava, demokratije i pre svega i isključivo vladavine prava. Imajući to sve u vidu, moramo onda reći da se na prostoru Kosova i Metohije to ništa ne poštuje i da mi tražimo podršku  velikih igrača“, zaključio je on.

Komentarišući jučerašnji ishod u PSSE, analitičar Bljerim Burjani iz Prištine, kaže za Kosovo onlajn da članstvo u Savetu Evrope, u stvari i nije prioritet Kosova i da se o njemu već dugo ne govori.

„Bilo bi idealno da Kosovo postane član ove međunarodne organizacije, prepreke postoje, ali SE se već duže vreme ne pominje, sada to nije bitno pitanje za Kosovo. Kosovo ispunjava sve uslove za učlanjenje, a to što nije deo SE najviše utiče na građane, i na Albance i na Srbe“, naveo je Burjani.

Naveo je da Kosovo u ovom trenutku ima bitnija pitanja za rešavanje, kao što je formiranje nove vlade.

„Sada je za Kosovo najbitnije formiranje nove vlade. Inat postoji između pozicije i opozicije. Samoprodeljenje se još uvek nada da će formirati vladu u koaliciji sa nesrpskim manjinama i Nismom, pa za sada članstvo u SE nije na agendi Kosova“, istakao je on.

Inače, za skidanje zahteva Kosova sa dnevnog reda Političkog komiteta juče je bio 21 poslanik, a deset je bilo za to da ostane na agendi. Neki od članova Komiteta u kojem je više od 80 poslanika, bili su uzdržani, dok neki nisu bili u sali kada se glasalo. Da li će se zahtev Prištine naći na aprilskom sastanku komiteta ostaje da se vidi, a do tada Kosovo ostaje u statusu „Druge delegacije“ u PSSE.