Kosovo pridruženi član PS Nato – korak ka članstvu ili kompenzacija za Savet Evrope?

Kosovo je u Parlamentarnoj skupštini Natoa dobilo unapređeni status – od posmatrača u pridruženog člana, što bi, prema očekivanjima u Prištini trebalo da bude podsticaj za njihov brži put ka članstvu u Alijansi. U Beogradu ova odluka se tumači kao nagrada aktuelnoj kosovskoj vlasti za jednostrane poteze koje preduzima, a kojima se uslovi života Srba svakodnevno pogoršavaju, dok prema oceni analitičara, sagovornika našeg portala, odluka o Kosovu u PS Nato može da se shvati i kao kompenzacija za to što je njihov zahtev za prijem u Savet Evrope ostao “na čekanju“.

Po pitanju ulaska Kosova u Nato, podsećaju da to iziskuje konsenzus kog trenutno nema, ali ukazuju i na to da je Kosovo izrazito pro-Nato orijentisano, zbog čega jučerašnja odluka nije iznenađujuća.

Kosovo je posmatrač u PS Natoa bilo od 2014. godine, a time što je postalo pridruženi član sada ima isti status kao i Srbija, Bosna i Hercegovina, Jermenija, Austrija, Azerbejdžan, Švajcarska, Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Malta. U posmatračkom statusu ostali su Australija, Egipat, Japan, Republika Koreja, Kazahstan, Palestinski nacionalni savet i Tunis.

Šta donosi status pridruženog člana? Prema onome što je navedeno na sajtu PS Natoa - članovi pridruženih delegacija imaju pravo da prisustvuju plenarnim sednicama Skupštine, seminarima i sastancima skupštinskih odbora i pododbora. Mogu da govore i da predlažu amandmane, ali nemaju pravo glasa.

Povodom novog statusa Kosova juče su na glasanju ostali uzdržani poslanici iz zemalja koje ga ne priznaju - Španije, Rumunije, Slovačke i Grčke, ali i poslanici iz Francuske i Italije, dok je delegacija Mađarske glasala protiv.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže za Kosovo onlajn da je iznenađen brojem uzdržanih na glasanju, kao i da to govori o nejedinstvu unutar Natoa i kakvi su prioriteti kojoj državi u Evropi. Prema njegovom mišljenju, status pridruženog člana PS Natoa za Kosovo ne mora da znači da će ono brže ući u Alijansu.

Navodi da ovo jeste pobeda za establišment Aljbina Kurtija uoči sve izvesnijih vanrednih izbora, ali i još jedan u nizu pritisaka na Srbiju koji govori „ako nećete sa nama, ima ko hoće“.

„Srbija bi trebalo da povuče sledeći korak i da iskaže neki protest, da li u vidu suspendovanja svog članstva ili u vidu nekih daljih protesta ili deklaracije, ali prosto nije prihvatljivo da država koju ne priznaju čak ni sve članice Natoa bude deo toga, to je jedna paradoksalna situacija. Srbima na Kosovu ovakvom odlukom šalje se poruka kakvu i dobijaju od međunarodne zajednice u poslednjih 20 godina: suočite se sa činjenicom da živite u nezavisnoj državi, priznajte legitimitet te države ma koliko bila nasilna i nedemokratska prema vama, ma koliko kršila vaša osnovna ljudska prava, ne govoreći o nacionalnim i verskim pravima“, kaže Vujinović.

I viši savetnik ISAK fonda Marko Savković kaže da glasanje na PS Natoa govori da, kao u slučaju Saveta Evrope i ovde ne postoji jedinstvo.

“I napori koje Srbija ulaže preko svog diplomatskog aparata i preko parlamentarne diplomatije utiču da sve ovo ne prođe tako glatko. Ali, moramo imati u vidu da je ovo Parlamentarna skupština Nato, a da je Kosovo izrazito pro-Nato. U kontekstu ove produžene ukrajinske krize, rata koji se tamo dešava, jedne nove podele, svrstavanja, vrlo su jaki argumenti na strani onih koji pokušavaju da predstave Kosovo kao deo tog nekog transatlantskog saveza koji je sada u ovoj konfrontaciji sa Rusijom ponovo našao jedan razlog postojanja, razlog za dalje svoje širenje. U toj situaciji gde se traže saveznici, političari u Prištini odgovaraju tom opisu”, rekao je Savković za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, pritom je stalno u etru da nešto treba dati Kosovu, da ih treba nekako podstaći i uvezati.

On objašnjava da Parlamentarna skupština Nato i nema neku formalizovanu ulogu u okviru struktura Nato, ali da je bitna kao parlamentarni forum, mesto gde se razgovara o bezbednosti i zbog svih svojih komiteta i odnosa sa zemljama koje su van Nato i koje su u programu Partnerstva za mir.

Ni on ne misli da je Kosovo od juče korak bliže članstvu u Nato.

“Kad je reč o članstvu, tu je ipak potreban konsenzus svih članica. Imamo članice Nato koje ne priznaju Kosovo, da krenemo od toga, a odluke u Nato se uvek donose konsenzusom. Takođe, kroz sve što se desilo u poslednje dve godine, Kosovo nije uspelo da se nametne kao taj najpoželjniji i neizostavni partner. I dalje je u nekoj vrsti limba njihova evroatlantska budućnost. Istovremeno, Kosovo je doživelo ‘poraz’ kada je reč o ulasku u Savet Evrope, koji je ipak značajnija institucija, tako da ovde možda imamo malo zadovoljenje, da se, eto, ipak pokaže da se gleda pozitivno na njihove napore, makar u jednom delu međunarodne zajednice”, zaključuje Savković.

Sličnog je stanovišta i bivša ambasadorka Srbije u Oebsu Branka Latinović koja kaže da je unapređenje statusa Kosova u PS Natoa kompenzacija za nerazmatranje njihovog članstva u Savetu Evrope, ali i svojevrsna poruka Srbiji nakon izglasavanja Rezolucije o Srebrenici na Generalnoj skupštini UN i načina na koji je Beograd to interpretirao.

Latinović kaže za Kosovo onlajn da se postavlja pitanje momenta u kom je odlučeno da se izglasa status pridruženog člana Kosovu i dodaje da je više činilaca uticalo da to bude na ovom zasedanju. Jedan od njih je da status Kosova bude u paketu sa BiH.

"BiH je potvrđen kandidatski status, a za obe skupštine odlučeno je unapređenje statusa, odnosno potvrda onoga što je BiH već ranije imala, jer se procenilo da se radi o državi, odnosno o području kada govorimo o Kosovu, koje dolaze iz riskantnih područja gde postoji rizik bezbednosti", navodi Latinović.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je posle jučerašnje odluke u PS Natoa poručila da će Kosovo nastaviti sa naporima da napreduje ka članstvu u Natou, a stručnjak za pitanja bezbednosti iz Prištine Nuredin Ibiši smatra da će status pridruženog člana u PS Natoa doprineti članstvu Kosova u Alijansi, tako što bi ono u dogledno vreme postalo član Partnerstva za mir.

“Kosovo ovim unapređenjem u hijerarhiji u PS Natoa, postaje učesnik u donošenju odluka. Na sve dokumente Parlamentarne skupštine Natoa može da daje amandmane i da pravi komentare. To je do sada moglo preko neke druge delegacije, a sada će to moći neposredno da radi. Učešće kosovskih skupštinskih odbora biće doprinos miru ne samo na Kosovu, nego i na Balkanu”, kaže Ibiši za Kosovo onlajn.

On podseća da Kosovske bezbednosne snage trenutno prolaze kroz desetogodišnji plan transformacije koji traje do 2028. godine i da postoje zahtevi predsednice, premijera i ministra odbrane da Kosovo postane deo Partnerstva za mir što pre.

“Kada se taj plan razvoja završi, a možda i pre toga, mislim da će se dati mogućnost da Kosovo osim učešća u Jadranskoj povelji, bude i u Partnerstvu za mir, pre punog članstva u Nato”, navodi Ibiši.

Unapređivanje statusa Kosova u PS Natoa, kako smatraju zvaničnici u Beogradu, samo će dodatno da ohrabri institucije u Prištini da ne sprovode postignute dogovore.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić ocenio je da je na ovaj način režim Aljbina Kurtija nagrađen za desetine uhapšenih Srba i njihovo maltretiranje, za zabranu srpske robe 11 meseci, za nelegalnu eksproprijaciju, otimanje srpskih crkava i pljačku banaka.

"To je signal da je deo zemalja počeo da zamenjuje doktrinu poštovanja ljudskih prava zbog koje su tobože podržali taj projekat pre 25 godina za unapređenje suvereniteta i nezavisnosti Kosova i ne zanima me izgovor rata u Ukrajini. Činjenica je da je nemoralno da se nagradi neko ko konstantno pribegava kršenju ljudskih prava. Ovo narušava ionako već ne baš najbolji imidž tog saveza u našoj zemlji iako je Srbija uložila napore da i sa Natoom napravi što bolje partnerske odnose", poručio je Đurić.