Kosovo u pohodu na birače, dijalog u odstupnici

Dok se ne održe izbori na Kosovu i ne bude formirana nova vlada, u procesu pregovora Beograda i Prištine kojim posreduje Evropska unija teško je očekivati bilo kakav pomak. Dijalog ne funkcioniše ni mesecima unazad, pa to što će do 9. februara na Kosovu sve biti podređeno borbi za glasove birača moglo bi dodatno da potkopa proces od kog su, praktično, ostale samo kulise.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Ako Brisel i bude zakazivao runde pregovora u narednim mesecima, kako ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna, to će biti tek formalnost i izvesnije na nivou glavnih pregovarača nego na visokom nivou. 

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak poručio je pre deset dana da će se o otvaranju mosta na Ibru razgovarati na sledećem sastanku u Briselu, bez nagoveštaja kada će on biti, ali stav zvaničnika u Prištini je da ovo pitanje nije za dijalog. Sva je prilika da će do zatvaranja birališta kosovska strana ostati zatvorena za dalje razgovore sa Beogradom na bilo koju temu.

Marko Milenković iz NVO "Nova društvena inicijativa" kaže za Kosovo onlajn da je dijalog Beograda i Prištine u prethodnom periodu bio degradiran i razgrađivan na terenu jednostranim akcijama i potezima, zbog čega ne očekuje da u ovom procesu može biti napretka do izbora na Kosovu.

Sve ono što je dogovoreno u prethodnom periodu, kako kaže, anulirano je ili ostavljeno po strani i nije bilo konkretnog angažovanja pre svega Prištine što se tiče dijaloga i primene sporazuma.

“U narednom periodu očekujem da dođe do dodatnog zaoštravanja narativa i retorike iz Prištine, pre svega u nacionalističkom duhu. Očekujem da imamo čak i nove akcije koje će dodatno urušiti ono što je dogovoreno u dijalogu”, kaže Milenković.  

U ovom trenutku, kako dodaje, ne vidi ni volju iz EU, niti snagu da ponovo pokrene dijalog. 

“Dijalog će morati da promeni format ili metodologiju rada jer ovo u prethodnom periodu nije dalo rezultata. Takođe treba uzeti u obzir američke izbore. Vidim šansu nakon tih izbora da se dijalog ponovo pokrene, ali nam treba jači i konkretniji pristup međunarodne zajednice, koji nismo imali prethodnih meseci, pa i godina. Međunarodna zajednica mora da bude garant za sprovođenje dogovorenog. Ne očekujem da Evropska unija ni narednih meseci ili godinu dana ima tu snagu, ali očekujem da možda Amerika većim angažovanjem i konkretnim pristupom potpomogne dijalog i ubrza da u tom procesu dođe do pomaka”, kaže Milenković.

Do izbora 9. februara, Eugen Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova dijalog vidi u fazi letargije. 

"Čak i ako dođe do sastanaka dve strane oni će se samo formalno odvijati. Ne očekujem konkretne rezultate jer nijedna strana nije voljna da koristi dijalog kao platformu za rešavanje pitanja", kaže Cakoli za Kosovo onlajn. 

On ukazuje da je dosadašnje iskustvo pokazalo da kada vlada uđe u poslednju fazu svog mandata, da onda praktično nema razloga da strane sede i razgovaraju, zbog čega ne očekuje nikakav novi sporazum ni korak napred u okviru dijaloga barem do sredine sledeće godine, pošto formiranje vlade na Kosovu, kako navodi, obično traje nedeljama, ako ne i mesecima nakon izbora.  

"Iako je i mandat sadašnjeg posrednika EU u dijalogu Miroslava Lajčaka produžen do početka sledeće godine, ne očekujem da će biti konkretnih rezultata. Čak i ako bude sastanaka očekujem da će oni biti između glavnih pregovarača ili tehničkih timova, a ne između premijera Kurtija i predsednika Vučića, jer ne vidim ništa konkretno oko čega bi strane mogle da se dogovore. Mada, poseta direktora CIA mogla bi da promeni dinamiku, pošto je ona ponovo pokazala američku posvećenost regionu i miru i stabilnosti na ovim prostorima", kaže Cakoli.

Na pitanje da li će dijalog zapravo biti zamrznut do okončanja izbora na Kosovu, pa i u SAD, i do imenovanja novog posrednika EU u dijalogu, naš sagovornik kaže da što se tiče novog posrednika očekuje da tu dužnost preuzme Borut Pahor, jer se čini da bi moglo doći do takvog dogovora. 

"Produženje mandata Lajčaka do sledeće godine, po mom mišljenju, znak je da EU želi novu perspektivu i novi duh u dijalogu posle formiranja vlade na Kosovu i posle formiranja nove administracije u SAD. Verujem da se očekuje pravi trenutak za novu energiju - novi posrednik, mogući novi predsednik u SAD, nova vlada, bez obzira na to da li će da je vodi Kuti ili ne, iako sve pokazuje da će on biti i sledeći premijer", ističe Cakoli. 

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev kaže da s obzirom na nedostatak rezultata dijaloga u prethodnom periodu, predizborna kampanja nema na šta posebno ni da utiče.

“Ništa posebno nije ni dogovoreno ili implementirano u prethodnih godinu dana. Takođe, do sada je dijalog znao da funkcioniše na nekom tehničkom nivou, pre svega putem izlaslanika, da li govorimo o šefovima Kancelarije u Srbiji ili šefovima pregovaračkog tima u Prištini”, kaže Vladisavljev za Kosovo onlajn.

On ističe da dijalog posle određenog zamajca krajem 2022. i početkom 2023. godine nije doneo konkretne rezultate u primeni onoga što je dogovoreno u Briselu i Ohridu i da je nedostatak pomaka prouzrokovan i promenama na administrativnom nivou zbog izbora u Briselu, ali i  predstojećih u Vašingtonu.

"Ali ne smemo zaboraviti da je i neposedno pre Trampovog odlaska, jedan od poslednjih zamajaca stigao iz Vašingtona kao pokušaj da se na međunarodnom planu rezultuje konkretnim politikama. Sada je tri meseca ostalo do američkih izbora i ostaje da se vidi da li će biti pokušaja administracije da se proguraju neki elementi implementacije sporazuma u tom periodu ili ćemo biti u svojevrsnoj vrsti limba do završetka izbora na Kosovu i do potencijalno nove administracije u SAD", kaže Vladisavljev. 

Politički analitičar Škeljzen Maljići ocenjuje da je dijalog Beograda i Prištine u stvari propao, jer su ga, kako kaže, onemogućavali i bojkotovali i Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti. 

“Mislim da nema smisla da se nastavlja takva vrsta dijaloga”, kaže Maljići za Kosovo onlajn.

On podseća da su se Vučić i Kurti sastali prošle godine u septembru i da je zatim tek pre mesec dana bio zakazan njihov sastanak u Briselu "koji je Kurti minirao i od kog nije bilo ništa".  

“Toga ne bi trebalo da bude. Zbog toga trpe građani Kosova”, kaže Maljići.

Ipak, kako istče, sporazum između Kosova i Srbije, manje, više je gotov i od Srbije se neće tražiti da prizna formalno Kosovo, ali treba da ga prizna faktički. Sada, kaže, ostaje da se vidi da li će predsednik Srbije Aleksandar Vučić biti primoran da prihvati završni sporazum. Na drugoj strani, Maljići ukazuje da je u poslednjih godinu dana "kočnica" u dijalogu više bio Aljbin Kurti zato što nije napravio prvi korak oko Zajednice srpskih opština, odnosno da nacrt statuta ZSO pošalje Ustavnom sudu.