Kriza na severu: Šta posle najnovijeg Kurtijevog odbijanja zahteva Eskobara i Lajčaka?

Gabrijel Eskobar, Miroslav Lajčak, Aljbin Kurti
Izvor: Tviter/Miroslav Lajčak

Dvosatni sastanak koji je sinoć Aljbin Kurti obavio sa emisarima SAD i EU Gabrijelom Eskobarom i Miroslavom Lajčakom završen je bez konkretnih rezultata, kosovski premijer i dalje ne menja "tvrd" pristup u krizi koju je izazvao na severu u većinski srpskim opštinama, i sada se očekuje brza i konkretna reakcija međunarodnih posrednika kako bi se sprečila dalja eskalacija situacije, smatraju sagovornici Kosovo onlajna.

Američko-evropski dvojac sinoć je u Prištini od Kurtija zatražio hitnu deeskalaciju na terenu, što skorije održavanje novih lokalnih izbora na severu i povratak dijalogu i procesu normalizacije. U Beogradu danas, Eskobar i Lajčak nastavljaju misiju u pronalaženju rešenja za vrlo napeto stanje na severu Kosova.

Nakon nasilnih akcija i upada kosovskih specijalaca u opštinske zgrade u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, i nametanja vlasti nelegitimnih albanskih gradonačelnika, izabranih na izborima sa izlaznošću od samo oko tri odsto, koje su Srbi bojkotovali, prema ocenama analitičara vidljivo je da zapadni saveznici Kosova gube strpljenje, i ukoliko Kurti nastavi da odbija "saradnju" jedini logičan potez je da sa usmenih opomena pređu na konkretne sankcije. 

Govori se o mogućoj suspenziji odluke o ukidanju viza za Kosovo, blokadi pomoći iz evropskih fondova, ali i zaustavljanju svih procesa eventualnog članstva u međunarodnim organizacijama, pre svih u Savet Evrope. 

Među političkim merama su i međunarodno izolovanje aktuelnih predstavnika kosovskih vlasti kojima će biti uskraćene posete i sastanci sa zvaničnicima SAD i drugih zapadnih zemalja, a pod znakom pitanja je i Kurtijeva pozicija na mestu premijera. 

Bivši ambasador Milovan Božinović kaže za Kosovo onlajn da postoji mnogo "štapova“ koje mogu da izvuku EU i SAD. 

Missing media item.

"Evropskoj uniji i SAD je dosta ovog konflikta koji predugo traje, epizoda sa izborima na severu je opominjuća i vrlo neprijatna za sve njih, pokazala je da ovaj spor može da eskalira u ozbiljan konflikt i oni hoće da se to završi. Ovo nije prvi put da se pokušava da se na kosovsko pitanje stavi tačka. Nakon sporazuma iz Brisela i naročito iz Ohrida trebalo je da su mnoge stvari jasnije, ali se sada stvari komplikuju i Zapad postavlja pitanje zašto je to tako", navodi Božinović.

On ukazuje da ni Priština, ni Beograd, u ovom sporu ne mogu da startuju sa maksimalističkim očekivanjima, ali da kosovske vlasti predvođene Kurtijem upravo to rade. Smatra da su upozorenja SAD i EU o ozbiljnim posledica ukoliko situacija na severu ne deeskalira ozbiljna i da je opasno ako ih ignorišu i Albanci i Srbi. 

"Ukupno, reakcije Zpada na poslednje događaje su pre svega opomena Kurtiju. Iznet je jasan stav da mu Zapad neće dopustiti da kao politički ekscentrik i nacionalista kreće u neke apsurdne i opasne akcije, kao što je pokušaj da se u većinski srpske opštine nametnu gradonačelnici za koje svi znaju da nemaju nikakav legitimitet", kaže Božinović. 

Dodaje da Zapad može i politički i ekonomski da "kazni" kosovsku vladu i pojedinačno prištinske zvaničnike.

"Ima mnogo načina da Zapad sankcioniše 'državu‘ koja je kreacija tog istog Zapada. Na prvom mestu je suspenzija odluke o ukidanju viza koja je kapitalna stvar za kosovske Albance. Zatim, ukidanje finansijske pomoći, povlačenje podrške za učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije", ističe Božinović. 

S druge strane, nastavlja, Beograd je u ovoj situaciji u nešto povoljnijem položaju i nije u žiži kritika međunarodne zajednice.

"Naravno, Zapad ima i 'štapove' za Beograd i to pre svega ekonomske, kao što je, recimo, zaustavljanje stranih investicija. Ali, Srbija nije ta koja pravi probleme, sve provokacije stizale su sa prištinske strane", kaže bivši ambasador. 

Prema mišljenju Igora Novakovića, direktora istraživanja iz ISAC fonda, prve posledice po Prištinu, ali i Beograd ukoliko bi se oglušio o zahteve međunarodne zajednice za smirivanje krize na severu Kosova, bile bi po pregovarački proces sa EU.

"Prihvatanjem sporazuma iz Brisela u februaru i Ohrida, iz marta, definisano je da je proces normalizacije i deo pregovora sa Evropskom unijom, i Beograda i Prištine. Tako da bi posledice bile u vezi sa pregovaračkim procesom i za neke elemente koji se odnose na to da je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i ima status kandidata za članstvo u EU, povlašćeni trgovački režim sa zemljama Unije, bezvizni režim", navodi Novaković za Kosovo onlajn.

On postavlja pitanje i kakva će reakcija međunarodne zajednice biti ako situacija ipak eskalira, a Beograd za to ne bude odgovoran. 

"Poruke su za sada uglavnom usmerene ka Prištini, a ne ka Beogradu. Kosovu bi mogla da bude suspendovana odluka o ukidanju viza, to je krucijalno. Druga stvar je pitanje integracije Kosova u međunarodne organizacije, pitanje ulaska u Savet Evrope. Taj ulazak je inače dug proces, ali ove dve stvari, koje je Beograd posmatrao kao nagradu za Kosovo, iako nije implementirana Zajednica srpskih opština, bi mogle da budu povučene", navodi on.

Dodaje da i Brisel i Vašington imaju široku paletu mehanizama sa sankcionisanje Prištine, ali je pitanje da li će ih upotrebiti.

"Čuli smo i od Eskobara i od Blinkena, Hovenijera, Borelja da prete ozbiljne posledice ako situacija ne deeskalira, takav rečnik i takva upozorenja upućena Prištini do sada nismo čuli. Ovo je zaista indikacija da je određena linija pređena od strane Prištine. Osim pojedinih retoričkih elemenata u kojima premijer Kurti govori o potrebih odnosa SAD i Kosova u suštini mi ne vidimo da se išta zaista pomera na terenu", priča Novaković.

Direktor Instituta EPIK iz Prištine Demuš Šaša već je ukazao da će zbog situacije na severu biti otežan put Kosova ka EU.

"Od 1. jula ćemo videti da će biti suspendovano pravo Kosova da učestvuje u programima EU, videćemo na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje Kosovu da će se SSP privremeno suspendovati, kao i aplikacija za članstvo u Savetu Evrope i EU. Videćemo eskalaciju koraka, gde će na kraju ostati najradikalniji", rekao je Šaša.