Kumanovski sporazum 24 godine posle: Kosovski problem daleko od rešenja, Kfor jača snage

Na današnji dan pre 24 godine u Kumanovu je potpisan Vojno-tehnički sporazum čime je okončano NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije a jugoslovenske snage povukle su se sa Kosova. Odredbe sporazuma ušle su u Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je usvojena dan kasnije, 10. juna.

Ni skoro četvrt veka posle rešenje kosovskog problema nije na vidiku, a poslednja kriza na severu izazvana nasilnim akcijama Aljbina Kurtija, upadom kosovskih specijalaca u opštinske zgrade i nametanje nelegitimnih albanskih gradonačelnika pokazala je potrebu za daljim prisustvom međunarodnih snaga kako bi se očuvali mir i bezbednost Srba koji žive na tom prostoru, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna.

Vojno-tehnički sporazum između Međunarodnih bezbednosnih snaga (Kfor) i vlada tadašnje SR Jugoslavije i Srbije potpisan je na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, nakon 78 dana NATO bombardovanja SRJ i pet dana pregovora. Potpisali su ga general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, general MUP-a Srbije Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.

Dokument je predvideo razmeštanje na KiM, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, efikasnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva, po usvajanju rezolucije Saveta bezbednosti UN. Prema Sporazumu, međunarodne snage "ovlašćene su da preduzimaju sve neophodne akcije u cilju uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane". 

Na početku je Misija Kfora brojala oko 50.000 pripadnika, da bi danas bila 14 puta manja, sa oko 3.700 vojnika. Nakon izbijanja poslednje krize na severu, NATO je doneo odluku o pojačanju Kfora sa najmanje 700 vojnika čije raspoređivanje je u toku. Za zvanični Beograd Kfor je jedini garant bezbednosti Srba na Kosovu.

General Obrad Stevanović koji je bio jedan od potpisnika sa srpske strane Kumanovskog sporazuma kaže za Kosovo onlajn da uprkos tome što Vojno-tehnički sporazum, pa čak i Rezolucija 1244 SBUN nisu po svom sadržaju i suštini onakve kakve bi Srbija najviše volela, ta dva dokumenta i danas predstavljaju ključni oslonac i uporište za odbranu Kosova u sastavu Srbije i za opstanak srpskog naroda na Kosovu. 

"U tom smislu, ta dva dokumenta nisu ni danas izgubila na značaju, uprkos činjenici da se vrlo malo pominju, može se reći marginalizuju, pre svega od ljudi iz međunarodne zajednice. S druge strane, Kfor, kakav god bio i kako god se do sada ponašao, i dalje je ključna snaga na KiM koja ima i mandant i odgovornost da obezbeđuje bezbedno okruženje za sve građane i za njihov normalan život, a pre svega za one koji su ugroženi, a to su Srbi", kaže Stevanović. 

S tim u vezi, ukazuje on, komandant Kfora ima neverovatno velika ovlašćenja i dan danas, ali je pitanje samo da li želi da ih primeni i da li pod uticajem velikih sila neka od tih ovlašćenja ne primenjuje i kada je očigledno da bi trebalo.

"Jedno od tih ovlašćenja, posebno važno, propisano je tačkom 5 Aneksa B Kumanovskog sporazuma. Tom tačkom izričito je predviđeno da je komandant Kfora ovlašćen da, kad on proceni da je bezbednost bilo koga na KiM ugrožena, po bilo kom osnovu, preduzme sve mere, pa čak i da primeni silu. On ima pravo da bilo koje snage, koje na bilo koji način ugrožavaju bilo čiju bezbednost ukloni sa bilo koje tačke na Kosovu", ukazuje naš sagovornik.

Iako pojedine zapadne zemlje traže da se Kfor u potpunosti povuče sa Kosova i da brigu o bezbednosti prepusti kosovskim snagama, general Stevanović kaže da je poslednja kriza na severu Kosova pokazala da bi tako nešto imalo ozbiljne posledice po mir u celom regionu.

"Po Rezoluciji 1244, mandat Kfora je neograničen. Te snage se mogu povući samo ako Savet bezbednosti to odluči, i to jednoglasno, da nijedna od članica ne stavi veto. Što znači da je bez saglasnosti Rusije i Kine nemoguće ukidanje Kfora", priča Stevanović.

Ističe da su te snage od samog dolaska na Kosovo propustile ili nisu želele ili mogle da realizuju neke od ključnih preuzetih obaveza.

"Jedna od njih je da stvore bezbedno okruženje na celoj teritoriji KiM za normalan i bezbedan život svih građana i normalno funkcionisanje svih institucija. Mi smo verovali da će oni ispuniti taj mandat, ali nažalost razočarali su nas jer su odmah po ulasku umesto da se brinu o ugroženim Srbima više slavili prijateljstvo sa OVK nego što su se bavili svojim mandatom. Naravno, kasnije nisu dozvolili povratak našim snagama, iako je i ta mogućnost predviđena Rezolucijom 1244", kaže on.

Međutim, nastavlja, uprkos svim tim propustima, problemima u sprovođenju sporazuma, Srbija i Srbi nemaju druge snage koje bi mogle da zaštite bezbednost srpskog naroda na KiM. 

Povodom pojačavanja snaga Kfor sa 700 dodatnih vojnika, Stevanović kaže da je to logična odluka nakon poslednjih dešavanja na severu izazvanih nasilnim akcijama Prištine.

"Na Kosovu se očigledno usložnjava situacija i malo fali da neka varnica izazove veliki požar. Oni su svakako svesni svoje odgovornosti i obaveze da spreče da se tako nešto desi. S druge strane, izvesno je da su pod pritiskom svojih država da budu uzdržani čak u rešavanju tog problema koji preti da preraste u neki požar. Ipak, uz sve te probleme, mi nemamo koga drugog na koga bismo se ozbiljnije mogli u ovom trenutku osloniti", navodi general.

Dodaje da Kfor ima i danas mogućnost da se u njegov sastav rasporede i snage koje nisu iz država članica NATO. Podseća da su tamo na početku bili i vojnici Rusije, Ukrajine, Jordana.

"S tim u vezi, nikako ne treba zaboraviti da su snage Kfora snage UN, a ne NATO. To je 'de jure' tako, naravno mi 'de fakto' vidimo da trupe Kfora dolaze iz zemalja Alijanse. Ali, adresa za rešavanje problema u odnosima sa Kforom nije Brisel nego su UN. Komandant NATO nije nadređeni komandantu Kfora, već on po Rezoluciji 1244 odgovara Savetu bezbednosti UN, a ne šefu Alijanse u Briselu", ističe Stevanović.

I nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković kaže da smo posle poslednjih događaja na severu svedoci da je i posle 24 godine Kfor neophodan na KiM.

"Bez prisustva Kfora, uz sve primedbe koje imamo, sasvim sigurno da bi razne privremene vlasti u Prištini i pre 2008, i posle toga, a naročito dolaskom Kurtija, ostvarile svoj ključni cilj - potpuno proterivanje Srba sa KiM. Zato, uz sve zamerke na Kfor, ipak se pokazalo izuzetno korisnim njihovo prisustvo na KiM", kaže Anđelković.

Podseća da je Kumanovski sporazum preteča Rezolucije 1244.

"Bombardovanje NATO trajalo je do potpisivanja Kumanovskog sporazuma. To je bio preduslov za usvajanje Rezolucije 1244 u SB. I to je stvorilo uslove da se i danas, 24 godine posle bombardovanja i dalje borimo da sačuvamo KiM u sastavu Srbije, što je Rezolucijom 1244 i garantovano. Jer, nisu uspeli da KiM potpuno odvoje od Srbije", kaže Anđelković.

Zapad je, navodi, tokom proteklih godina smanjivao broj vojnika Kfora, misleći da su uspostavili "demokratsku vlast na KiM".

"A sad smo videli kakva je to demokratska tvorevina koja pokušava i posle 24 godine da etnički očisti Kosovo. A video je to i Kfor i NATO koji sada šalje dodatnih 700 vojnika na Kosovo. Za srpski narod je u ovoj situaciji važnije da bude više pripadnika Kfora, a Srbiji je važno da nastavimo borbu za očuvanje Rezolucije 1244 koje ne bi bilo bez Kumanovskog sporazuma", zaključuje Anđelković. 

Bivši premijer Srbije i član delegacije na pregovorima o Kosovu u Rambujeu Nikola Šainović podseća da su pregovori oko Kumanovskog sporazuma trajali četiri dana i noći i da je on deo "paketa dokumenata" u kojima je ključna Rezolucija 1244.

"NATO nije želeo da uđe na teritoriju Kosova dok se mi ne povučemo. Rekli smo da bi tako došlo do bezbednosnog vakuuma koji bi iskoristila OVK i Ahtisari je na kraju prihvatio da u sporazumu stoji primopredaja zona, odnosno da naše snage izlaze, kako ulaze snage UN, i na taj način preuzimaju odgovornost za bezbednost naših stanovnika, ali i krivicu u slučaju nasilja nad stanovništvom", priča Šainović.

Po njemu, Amerika je na tom primeru pokazala da je "izmislila nove oružje koje se zove mirovni sporazum, jer pomoću njega radiš ono što ne možeš oružjem da uđeš na neku teritoriju". 

"Sklopiš mirovni sporazum i sutradan ga sam prekršiš i onda se to kršenje nastavi pa tako uz prisustvo 50.000 pripadnika Kfora dođe do neviđenog progona Srba 2004. godine, isto se nastavi verifikacijom nezavisnosti Kosova 2008. godine, onda se krši i Briselski sporazum i zato kriza i dalje traje. I to nije samo kod nas, isto se pokazalo i kroz kršenje Minskog sporazuma što je potvrdila i Angela Merkel koja je navela da je taj sporazum podvala kako bi se dobilo na vremenu da se naoružaju ukrajinske snage, a isto je urađeno i sporazumom za Krajinu i naoružavanjem hrvatskih snaga", navodi on.

Ukazuje i da je iz Haga doneo presudu u kojoj piše da jugoslovenska delegacija nije kriva za propast pregovora u Rambujeu, a to je bio ultimatum za bombardovanje.

"Nekada su mirovni sporazumi bili svetinja, kao Versajski ili nakon Drugog svetskog rata, i oni su donosili mir je su se poštovali. Tako da ili ćemo poštovati dogovoreno ili ćemo imati konstantnu krizu, čije će posledice trpeti i Srbi i Albanci, a ne oni preko okeana", smatra Šainović.

Dan nakon godišnjice usvajanja Rezolucije 1244, u Viljnusu u Litvaniji 11. juna počinje dvodnevni samit NATO. Jedna od ključnih tema, kako se najavljuje biće i značaj prisustva Kfora na Kosovu.