Kurti u „tehničkom mandatu“ do 2026, kome ovakav scenario najviše odgovara?

Svojevrsna pat pozicija nastala nakon februarskih izbora na Kosovu u praksi ima dva epiloga: formiranje nove vlade ili nove - vanredne izbore. Treći nudi lider DSK Ljumir Abdidžiku: Kurti bi u „tehničkom mandatu“ mogao da opstane na vlasti sve do sledeće godine. Ma kako apsurdno zvučalo, zbog predstojećih jesenjih i izbora za predsednika početkom naredne godine, ovakav rasplet bi odgovarao i Pokretu Samoopredeljenje i opoziciji. Nova vlada sa „tankom većinom“ ne bi ni trajala duže, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

„Sa destruktivnim i blokirajućim stavom prema formiranju institucija, mogli bismo da dođemo do marta 2026. godine sa vladom u privremenoj postavci. Teoretski, pobednik može da blokira Skupštinu Kosova, a praktično se to već desilo u prethodnim slučajevima na Kosovu“, tvrdi predsednik Demokratskog saveza Kosova.

Kaže, pobednik izbora teorijski može da blokira Skupštinu Kosova, a praktično se to već dešavalo.

„Postoje dva automatska slučaja koja vode ka izborima: neizbor predsednika i neusvajanje budžeta“, izjavio je Abdidžiku.

I u drugim opozicionim strankama tvrde slično.

„Građani su 9. februara položili test demokratije koristeći svoje pravo glasa. Od 10. februara, odlazeći premijer Aljbin Kurti, amnestiran od odlazeće predsednice Vjose Osmani, koristio je državne institucije da stvori neopravdana kašnjenja. Kašnjenja su namerna i politička. Ova odlaganja odgovaraju samo Kurtiju, jer je njegova vlada slobodna, bez nadzornog mehanizma koji predstavlja Skupština Kosova“, smatra član DPK Artan Behrami.

Bivši ambasador Gezim Kasapoli nudi još jedno objašnjenje.

„Postoji tendencija da se svi kriju iza obaveznih procesa, sertifikacije rezultata… Sve to sa ciljem, jer je važno ko se usuđuje da pravi vladu zbog obaveza koje imaju pred sobom“, upozorava Kasapoli i dodaje da izjava ambasadora EU u Prištini Aivo Orava da Unija želi stabilnu vladu - samo želja.

Mehanizmi opstrukcije

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić sumnja da bi Kurti mogao da prolongira „tehnički mandat“ aktuelne vlade do sledeće godine.

Ipak, nema dilemu da ima na raspolaganju čitav niz mehanizama da opstruiraju brzo formiranje nove kosovske vlade.

„Mislim da nije realan scenario tehničke vlade do marta 2026, ali svakako vidimo da Aljbinu Kurtiju i Pokretu Samoopredeljenje ne odgovara brzo formiranje vlade i da oni imaju mnogo mehanizama preko kojih mogu da opstruišu to brzo i efikasno postizanje većinske koalicije i formiranje vlade. Pre svega zasnovano na odluci Ustavnog suda još iz 2014. godine da se prvo mora izabrati predsednik Skupštine, a potom se omogućava predsedniku da da mandat pre svega nekome iz stranke koja je osvojila najveći broj glasova“, kaže Surlić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Kao moguće modele opstrukcije navodi iskustva iz prošlosti kada se namerno sprečavalo održavanje konstitutivne sednice ili izbor predsednika Skupštine.

„Prema odluci Ustavnog suda dok god se ne konstituiše Skupština i dok god nemamo predsednika skupštine, predsednik ne može da da mandat, odnosno da da priliku nekom od mandatara da formira vladu“, naglašava Surlić.

Uveren je da Pokret Samoopredeljenja na ovaj način može da odugovlači postizborni proces najviše nekoliko meseci.

„Ne bih rekao da može godinu dana, ali sigurno je da nekoliko meseci može da odugovlači ovaj proces. Međutim, pitanje je do kada mu to ide na ruku, odnosno da li time što odugovlači proces može da izazove negativnu reakciju pre svega u svom biračkom telu i da u eventualnom ponavljanju izbora ostvari mnogo gori rezultat u odnosu na onaj za koji se nadao“, kaže Surlić.

Trenutnu situaciju opisuje kao „političku pata kartu“ na Kosovu. Tas na vagi, naglašava, mogla bi da bude Srpska lista, ali takva koalicija najmanje odgovora Samoopredeljenju.

„Sada su pata karte između Samoopredeljenja i ostalih stranaka koje su u opoziciji i okupljene oko ’anti Kurti“ neke nevidljive koalicije, ali je teško da postignu dogovor oko vlade. Nakon konačnih rezultata koje je izborna komisija proglasila vidimo da bez Srpske liste Samoopredeljenje nema dovoljan broj glasova i da je tu prilika da eventualno sa Nismom i drugim nevećinskim zajednicama kreira veoma tesnu većinu. Ali, to je nešto što ne odgovara Kurtiju“, smatra Surlić.

Objašnjava da Pokretu Samoopredeljenje i Aljbinu Kurtiju ne odgovara formiranje manjinske vlade jer u takvom scenariju teže je sprovoditi zamišljenu politiku, a manjinski koalicioni partneri pritom dobijaju „ucenjivački potencijal“.

„Vrlo dobro zna da ne može da sprovodi svoje politike sa veoma tesnom većinom u parlamentu i da naravno ovi mali koalicioni partneri mogu da imaju veliki ucenjivački potencijal. S toga je njemu odugovlačenje idealan scenario do ponavljanja izbora“, precizira Surlić.

Poruka naroda

Bivši predsednik Centralne izborne komisije Mazlum Baraljiju ipak ne veruje u tehničku vladu bez obzira što je, naglašava, narod na februarskim izborima poručio strankama, i vlasti i opoziciji, da nisu dovoljno radili kako bi zaslužili da samostalno formiraju novu kosovsku vladu.

„Narod je rekao i poziciji i opoziciji da nisu dovoljno radili da bi imali priliku da samostalno vladaju, kao što je to Samoopredeljenje planiralo sa koalicijom tako što bi dobili više od 50 odsto glasova. Niti opozicija zajednički može da preuzme formiranje vlade. Zbog toga je zapravo pat pozicija. Sami glasači su to odlučili. Dakle, u odnosu na volju glasača treba da se ponaša i pobednička partija i ove opozicione partije“, kaže Baraljiu za Kosovo onlajn.

Podseća da su vladajuća koalicija, ali i stranke opozicije kroz aktivnosti na Kosovu i u dijaspori pokušale da uvere birače da su sposobni da samostalno formiraju vladu.

„Međutim, to nisu uspele“, ističe Baraljiu.

Sumnja da bi aktuelni premijer Aljbin Kurti mogao da prolongira formiranje nove vlade ili vanredne izbore i u tehničkom mandatu dočeka sledeću godinu.

„Nije rešenje tehnička vlada jer neće se na to pristati. Imamo jednog pobednika, bez obzira koliko je dobio. Nije malo 42 odsto. Oni (Pokret Samoopredeljenja) će sami pokušati, nema drugog izlaza. Mislim da ni narod ni međunarodna zajednica koja ima jakog uticaja dozvoliti neće dozvoliti takav ishod“, uveren je Baraljiu.

Rešenje vidi u pokušaju „pobedničkog tima“ na izborima da formira novu vladu u „duhu i u skladu“ sa Ustavom i zakonima o opštim izborima.

„Ako je to nemoguće, a zapravo mislim da će biti moguće. Mislim da će biti mogućnosti da pridobije određeni broj poslanika za tu takozvanu manjinsku, a ne tehničku vladu većine koja je dobila izbore. Ali, da li će ona biti stabilna - neće. Da li će biti legalna, svakako da“, zaključuje Baraljiu.

Strategija „tanke većine“

S druge strane, istoričar Stefan Radojković smatra da nije nerealna mogućnost da aktuelna kosovska vlada nastavi rad u tehničkom mandatu zato što su i partije u opoziciji, ali i vladajući Pokret Samoopredeljenje svesni da bi neka buduća vlada bila zasnovana na „tankoj većini“.

„Ni jedna od političkih frakcija među kosovskim Albancima nije ostvarila onaj rezultat kojim su se nadali. Kurti jeste pobedio, dobio je najviše glasova, ali nedovoljno da samostalno može da formira vladu. S druge strane, albanska opozicija je zaista osvojila više glasova, ali opet i oni nedovoljno da imaju išta više od tanke većine ako bi konstituisali i formirali svoj kabinet u privremenim institucijama“, smatra Radojković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Kaže da sve stranke čekaju izveštaj CIK-a o tačnom broju osvojenih mandata i da će tek nakon toga „formirati strategiju za dalje“.

„Ali, pošto im se bliže ne samo lokalni izbori na jesen u opštinama, već se bliži izbor predsednika privremene prištinske administracije, svi oni znaju da ta tanka većina, negde 50 odsto plus jedan, dva ili tri poslanika nije dovoljna da se sledeće godine ubedljivo izabere predsednik tih institucija. U tom smislu čini se kao da su svi zadovoljni trenutnom konstalacijom snaga, da ni opozicija nema previše problema da sačeka i vidi kako će se stvari odvijati, a ni Kurti nema neku veliku želju da ubrzava ovaj proces, svakako ne dok CIK ne izađe sa konkretnim rezultatima“, precizira Radojković.

Objašnjava da do tehničke vlade može da se dođe proceduralnim opstrukcijama.

„Postoje, barem prema njihovom Ustavu, načini da se opstruira rad i izbor novog kabineta i to bi Kurti konkretno mogao da radi jer ipak je osvojio najviše glasova i ima najveće procente što znači da bi predsednik Skupštine morao da dođe iz redova Samoopredeljenja. On bi sa izborom takve osobe mogao da odugovlači unedogled“, naglašava Radojković.