Lament nad Briselom: Razgovori bez dijaloga

"Još jedan dug i mučan dan u Briselu", rekao je juče šef srpske delegacije Petar Petković nakon završene sedme runde razgovora u Briselu i to je verovatno jedina stvar oko koje bi se obe strane u dijalogu složile. 

Petković je naveo da je Priština odbila sve predloge Beograda, dok glavni pregovarač Kosova Besnik Bisljimi poručuje da je srpska strana došla sa novim predlozima, ali ne i sa odgovorima, te da je to razlog što su razgovori bili neuspešni.

Ili, kako kaže jedan od sagovornika za Kosovo onlajn, za Prištinu nema prihvatljivog predloga ukoliko on ne podrazumeva potpuno odricanje od dinara, što je verovatno odgovor koji Bisljimi čeka. 

Čak je i poruka iz EU koja obično oscilira od optimizma do nezadovoljstva, ovaj put bila bliže lamentu nad (uzaludnim) briselskim razgovorima, uz ocenu da nema spremnosti dve strane za pronalaženje kompromisnog rešenja.

U pitanju je ciklus koji traje godinama, objasnio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović: Počinje tako što "privremena vlada Kosova uvede jednostranu meru protiv ostanka Srba u pokrajini", Kvinta potez osudi, ali ne učini ništa, osim organizovanja beskonačnih sastanaka, na kraju zaključujući da, nažalost, strane nisu uspele da nađu "kompromis". 

Da li je u pitanju neuspeh Beograda i Prištine, ili neuspeh Lajčaka, kome se sa približavanjem kraja mandata sve češće prebacuje da iza sebe ostavlja previše neuspešnih rundi poput ove jučerašnje?

Istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković smatra da su i Beograd i Priština pokazali nekonstruktivnost u novoj rundi dijaloga u Briselu, dok Evropska unija očigledno nema mehanizme da privoli strane da reše problem dinara na Kosovu.

"EU čak i kada izlazi sa nekim predlozima, očigledno da nema načine da natera strane da ih prihvate, pa su onda Beograd i Priština veoma nekonstruktivni i pokazuju da ne žele dogovor", naglasio je Pavković.

Na pitanje kako komentariše predlog Lajčaka da strane pristanu na fomiranje novog finansijskog entiteta, Pavković odgovara da to jeste bio kompromisni predlog i korak napred. 

"Na prethodnim rundama glavni kamen spoticanja bilo je licenciranje Banke Poštanske štedionice, to je bila srpska pozicija, dok je kosovska strana odbijala taj način rešavanja problema. Sada je EU izašla sa tim predlogom da se napravi nova finansijska institucija, odnosno banka koja bi imala licencu kosovske Centralne banke, a u isto vreme bi imala mogućnost da prima dinare iz Srbije i radi konverziju u evre. To jeste kompromisni predlog i korak napred, međutim, zabrinjavajuća je činjenica da dve strane nisu uspele da se finalno dogovore oko toga. To su ostavile za još jednu rundu dijaloga ili za više rundi, a prelazni period koji je dala CBK je završen i sada je plaćanje dinarima na Kosovu zabranjeno. To sad otvara mogućnost za kažnjavanje, zatvaranje radnji i tako dalje, pa može proizvesti dodatnu tenziju i eskalirati situaciju na terenu. Neophodno je da Beograd i Priština podhitno nađu rešenje i zajednički jezik oko ovog pitanja", ističe.  

Kako dodaje, teško je proceniti da li obe strane u podjednakoj meri žele rešenje. 

"Obe strane su pokazale da su nekonstruktivne. Na prvom mestu, prištinska strana, zato što su uopšte doneli takvu odluku u trenucima kada je generalno politička situacija nestabilna i potom insistirali na zabrani dinara i prelasku na evro - to je jedna strana priče. Sa druge strane, Beograd ne želi da odustane od onoga što već ima, a to je Banka Poštanska štedionica koja već funkcioniše na severu KiM. Dve strane su se sukobile oko tog jednog pitanja i nijedna ne želi da pravi ustupke", naglašava analitičar.

Budući da je Miroslav Lajčak pri kraju angažmana na mestu specijlanog izaslanika EU za dijalog, Pavković čitav njegov mandat ocenjuje turbulentnim.

"Lajčak je nominovan u avgustu 2020. godine i posle skoro pune četiri godine, njegov mandat se može okarakterisati kao veoma turbulentan sa mnogo rundi dijaloga koje su bile neuspešne, kao ova juče i prethodnih šest, a bilo ih je i prethodnih godina. Kada bismo izvukli jednu pozitivnu stvar iz njegovog mandata, to je Sporazum o normalizaciji, tzv. Ohridski sporazum. Međutim, vidimo da je i on u krizi i njegova implementacija je dovedena u pitanje, tako da je ceo Lajčakov mandat upitan u smislu napretka u dijalogu. Pre možemo govoriti o nazadovanju u prethodne dve, tri, pa i četiri godine", zaključio je Pavković.

Programski menadžer Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Slobodan Stošić kaže za Kosovo onlajn da je neuspeh jučerašnjih razgovora rezultat neuspeha celog ovog pregovaračkog procesa.

"Ovo je bio sedmi po redu sastanak sa temom dinara i činjenica da se još uvek nije našlo neko održivo rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane jeste zabrinjavajući signal celog ovog formata dijaloga i pregovora uopšte. Bisljimi je nakon toga izjavio da neće više biti ovakvih sastanaka, što mislim da je više poruka za unutrašnju javnost Kosova, nego što će biti realno stanje na terenu, jer ne verujem da Evropska unija može da dopusti da ovakav jedan problem prođe tek tako, bez nekog održivog rešenja", ocenjuje. 

Ističe, ipak, da verovatno neće biti neke značajne reakcije EU na terenu.

"Osim da se možda još više intenzivira ovaj format sastanka, da se ponude još neka rešenja... drugo nešto mislim da EU ne može da uradi u ovom trenutku", navodi Stošić. 

Sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje za Kosovo onlajn da se jučerašnja runda dijaloga u Briselu suštisnki ne razlikuje od prethodnih, osim što je sada jasna težnja prištinskih vlasti da po pitanju dinara ništa ne učine.

„Od samog početka, uprkos tome što smo svi znali, bilo je određenih vrsta blagih komentara i pritisaka da bi stvar trebalo odložiti, ali kada se nešto traži za odlaganje to znači da vi imate zeleno svetlo da nešto učinite, ali možda nije pravi momenat. Nikada nije suštinski dovedena u pitanje odluka da dinar bude proteran sa prostora Kosova i to je ono što predstavlja suštinski problem. Imate malo prostora za bilo kakakv kompromis i koji god predlog da iznesete, svaki je za prištinsku stranu neprihvatljiv, ukoliko ne podrazumeva da se u potpunosti odreknete korišćenja dinara“, kaže Vuletić.

Dodaje da koliko god te runde dijaloga da traju, neće biti napretka dok prištinska strana ne prihvati da uzme u obzir interese Srba koji neće da se odreknu dinara.

„Čini mi se da su sve te runde više neka vrsta folklora dok se ne donese politička odluka, to će biti teško da se realizuje. Čini mi se da sada, nakon odlaganja prijema ili nestavljanja tačke na dnevni red, da je frustracija u Prištini još veća i da sve ono što čine nakon toga i odbijanje mogućnosti da se omogući poseta Patrijarha u Pećku patrijaršiju i sve ostalo je još dodatno i sa određenom vrstom nervoze“, dodaje.

Vuletić ističe da je predlog specijalnog izaslanika za dijalog Miroslava Lajčaka kompromisan.

"Ali stvar je u tome što je Beograd dosledan u tome što Srbi na Kosovu žele, a Priština je dosledna u tome da želi da obezbedi na teritoriji čitavog Kosova potpuno funkcionisanje sistema koji bi na neki način bio i simbolički pokazatelj da je Kosovo nezavisna država. Za njih je neprihvatljiva bilo kakva prelazna varijanta. Ali Lajčakov predlog je na izvestan način, svojevrsno rešenje koje pre svega treba da zadovolji njegove diplomatske ambicije, pre nego što rešava suštinski spor. Ovakva "bajpas" rešenja njemu mogu da učine vrstu satisfakcije da je ponudio neko rešenje. Ali se i jedna i druga strane plaše da je to nešto što bi druga strana mogla da iskoristi u određenom momentu. Strane već imaju toliko iskustva i niko od njih ne kaže da nešto apriori odbijaju, ali suštinski nije reč ni o prihvatanju“, kaže Vuletić.

Dodaje da je Lajčak u kranjoj liniji trebalo da bude osoba koja će svojom diplomatskom veštinom da omogući da se politička rešenja realizuju.

„Problem je u tome što nismo imali ta rešenja, jer je od samog početka jasno da je strategija "Priznajte Kosovo kao nezavisnu državu pa ćemo se dogovoriti o tehničkim detaljjima". To je suštinski problem poslednje četiri godine, i razlog zbog kojeg pregovori ne mogu da odmaknu ni korak. Drugi razlog je odbijanje ZSO, kao okvira gde bi se rešavale tehničke stvari. Lajčaku je bilo teško da bilo šta postigne bez te vrste političkog rešenja. Da smo imali ZSO, onda bi njegov posao bio mnogo lakši, jer bi se u tom okviru mnoga od tehničkih pitanja mogla rešiti. On suštinski nije imao ni mandat ni ovlašćenje da se bavi najvažnijim političkim pitanjima, već je njegov zadatak bio impementacija nečega što nikada nije ni postignuto kao dogovor“, zaključuje Vuletić.

Postalo je očekivano za razgovore u Briselu da nemaju nikakav rezultat, kaže za Kosovo onlajn politički analitičar Artan Muhadžiri.

"Očigledno je da ni Kosovo ni Srbija nemaju spremnosti, ni motiva da nađu rešenje", ističe Muhadžiri.

Kako navodi, temom dinara bi se trebalo baviti na najlakši i najpraktičniji način, ali su, dodaje, obe strane ispolitizovale to pitanje.

"I naravno da nemamo ni spremnosti, ni bilo kakvu ideju kako da dođemo do rešenja. Ovo je zbog toga što gube dosta energije, vremena, fokusa na to pitanje i ne bave se važnijim stvarima u dijalogu", smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, sve to znači da će konačno rešenje biti odloženo i u skladu sa tim ne očekuje neki dogovor u skorije vreme.

"U prošlosti je bilo mnogo težih situacija i pronađeno je rešenje, ali sada, kada nema spremnosti, motiva... Oni ne žele da nađu rešenje, a niko ne može da im to nametne", ocenjuje naš sagovornik.