Lokalni izbori na severu ni na vidiku - iščileo zahtev EU da budu "što pre"

Izbore za nove gradonačelnike i odbornike u četiri opštine na severu Kosova, prema oceni analitičara, teško je očekivati pre njihovog redovnog termina na jesen sledeće godine, iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno naveo da je njihovo raspisivanje i održavanje jedna od pretpostavki za ozbiljniji napredak u procesu dijaloga i uprkos tome što je Evropska unija još u junu 2023, u sklopu mera za deeskalaciju tenzija od Prištine zahtevala da se u četiri opštine na severu vanredni izbori raspišu - što pre.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Komentarišući zahtev Beograda povodom izbora na severu kosovski ministar administracije i lokalne samouprave Eljbert Krasnići izjavio je da ne vidi mogućnost da se oni održe pre oktobra 2025. godine. Pomenuo je, teoretski, i opciju da budu tokom aprila, prema Administrativnom uputstvu koje je sačinilo ministarstvo koje predvodi. To bi podrazumevalo ponavljanje referenduma za opoziv četiri gradonačelnika, odnosno povratak na proces osmišljen tako da u aktuelnim okolnostima na severu nema šansu da bude uspešan.

Sa tim i tako propisanim glasanjem za opoziv gradonačelnika četiri opštine na severu Kosova, održanim 21. aprila ove godine, nekako su i utihnuli pozivi Zapada na održavanje novih izbora, iako malo ko u tom delu sveta može da protivreči tvrdnjama da je aktuelna lokalna administracija na severu nelegitimna, jer je izabrana na izborima na kojima je izlaznost birača bila 3,47 odsto, kao posledica bojkota Srba. 

Ukoliko zvaničan kalendar izbora ostane na snazi, to će značiti da će do septembra najranije, ili do novembra 2025. najkasnije, u četiri većinski srpske opštine na severu Kosova i dalje na vlasti biti albanski gradonačelnici izabrani 23. aprila 2023. godine. Čak i kada bi na centralnom nivou posle februarskih parlamentarnih izbora došlo do nekakve korekcije stavova po pitanju Zajednice srpskih opština, u postojećem lokalnom miljeu, bez srpskih odbornika i gradonačelnika, formiranje ZSO bilo bi paradoksalno.  

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić smatra da Priština neće pokazati akt dobre volje i raspisati prevremene lokalne izbore, kako bi se u okviru njih održali i izbori u četiri opštine na severu Kosova, pogotovo ne pre parlamentarnih, zakazanih za 9. februar.

Surlić navodi da iako se kao opcija najavljivalo da bi parlamentarni i lokalni izbori mogli da budu istovremeno, to bi se, kaže, odmah predstavilo kao slaba tačka Aljbina Kurtija u njegovoj kampanji i njegovog pokreta Samopredeljenje i kao popuštanje nekakvim zapadnim pritiscima. 

“Lokalni izbori mogu da se dese nakon parlamentarnih, ali to će već biti jedan kratak period od nekoliko meseci i stoga mislim da što se Prištine tiče, i uprkos međunarodnim zahtevima i pritiscima, neće biti popuštanja i da će lokalni izbori biti održani u redovnom roku”, kaže Surlić za Kosovo onlajn.

Lokalne izbore raspisuje predsednik Kosova, odnosno Vjosa Osmani, ali naš sagovornik ne veruje da bi ona preduzela taj korak bez koordinacije sa vladom.

“Iako je Osmani pokazivala neke akte dobre volje u odnosu na zahteve međunarodnih aktera, za razliku od Aljbina Kurtija, pogotovo u prethodnom periodu vezano za zemlju manastira Dečani i oko mosta koji spaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice, bez obzira na te gestove, ona bez koordinacije sa vladom u Prištini neće tako nešto učiniti jer naprosto zna da bi se to odmah politički predstavilo kao neka vrsta izdaje nacionalnih albanskih interesa”, kaže Surlić.

Može li se sada od Zapada, ipak, očekivati da utiče na donosioce odluka u Prištini da se izbori na severu održe prevremeno?

Na ovo pitanje Surlić daje negativan odgovor, jer smatra da je ovo za Zapad - završena tema.

“Nažalost kod zapadnih aktera preovladava stav da su Srbi imali priliku da izađu na referendum i da je nisu iskoristili, dok zanemaruju da na biračkim spiskovima nisu bile realne brojke, tako da je za njih ovo završena tema. Većina međunarodnih aktera podržava Prištinu u tome da aktuelni predstavnici u lokalnim samoupravama zaokruže pun mandat, samo da ne dolazi do nekih ekcesnih situacija koje remete bezbednost. Što se tiče njihovog legaliteta i legitimiteta oni većinski nemaju problem sa trenutnom situacijom na severu”, ocenjuje Surlić.

Ni izvršna direktorka nevladine organizacije Nova društvena inicijativa Jovana Radosavljević ne veruje da će doći do prevremenih lokalnih izbora na severu.

"Zapadne zemlje očekuju od Kosova da stvori uslove da se dogode vanredni lokalni izbori. To je i u okviru zahteva koji su postavljeni Kosovu još prošle godine kada su uvedene mere protiv Kosova koje su i dalje na snazi, a Kosovo nije ispunilo nijednu od tih tačaka koje su pred njega postavljene. Ipak, iako će biti dodatnih zahteva, u skladu sa onim što smo čuli u nedavnom obraćanju predsednika Vučića, a što je na neki način i usklađeno sa onim što Zapad od Kosova traži, vrlo je malo verovatno da će Kosovo prihvatiti i stvoriti okolnosti da se novi lokalni izbori dese u vanrednim okolnostima", kaže Radosavljević za Kosovo onlajn.

Do redovnih izbora naredne jeseni, dodaje, i dalje će ostati  gradonačelnici, odnosno, odbornici iz albanske zajedice koji predstavljaju manjinu na severu Kosova. 

"Inicijativa koja je pokrenuta sa ciljem organizovanje referenduma za smenu gradonačelnika početkom ove godine bila je bezuspešna jer je postojao dogovor da se dve strane nađu na pola puta, odnosno da sa pokretanjem peticije gradonačelnici sami daju ostavke. Mada, i to ne bi rešilo problem, jer problem čine i gradonačelnici i odbornici. Samo novim izborom i gradonačelnika i odbornika možemo govoriti o funkcionalnim lokalnim samoupravama koje trenutno nemamo na severu Kosova", ukazuje Radosavljević.

Opštine na severu Kosova, kao i u bilo kojoj drugoj opštini na Kosovu, kako ističe profesor evropskog prava Avni Mazreku, treba da imaju legitimne vlade koje će proizaći iz slobodnog i demokratskog procesa, ali on istovremeno ukazuje da legitimitet izbora zavisi od volje ili interesa građana da učestvuju u demokratskim procesima.

"Kada dođe do bojkota demokratskih procesa, onda nema ni legitimiteta izbornog procesa. Proces slobodnih i demokratskih izbora na severu Kosova obe strane su iskoristile u političke svrhe. Poslednji izbori su bojkotovani kao rezultat određenog političkog stava", kaže Mazreku za Kosovo onlajn, dodajući da je za rešavanje otvorenih pitanja potrebna volja na obe strane. 

Te volje nema, smatra profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu koji kaže da strane umesto da se približavaju, one svaka na svoj način idu u suprotnom pravcu, što uopšte ne doprinosi normalizaciji odnosa.

Baraljiu ne veruje da Zapad može da utiče na Prištinu da ubrza raspisivanje izbora na severu Kosova.

"Ova vlada svoje ideje i postupke zasniva, kako oni kažu, u duhu Ustava, zakona i reda, tako da ne verujem da će pristati na to", navodi Baraljiu i dodaje da će se verovatno ostati na poziciji da prevremeni izbori mogu da budu održani samo na osnovu Administrativnog uputstva Ministarstva lokalne samouprave.

Baraljiu je mišljenja i da mere Beograda koje osim izbora uključuju i proglašavanje Kosova za područje posebne socijalne zaštite neće biti dobro primljene na Zapadu jer je to, kako kaže, mešanje "u tuđe poslove".  

"Mislim da treba odustati od toga jer je proces dijaloga zastao i zato što i Kosovo takođe ima neke zahteve i postupke koji ne idu u prilog zahteva međunarodne zajednice. Strane umesto da se približavaju, one svaka na svoj način idu u suprotnom pravcu, što uopšte ne doprinosi normalizaciji odnosa", kaže Baraljiu.