Mogući izbori i dijalog sa Beogradom: Stari-novi izgovor zašto nema ZSO

Ako politički čvor na Kosovu u prvim nedeljama proleća bude presečen zakazivanjem još jednih vanrednih izbora, dijalog Beograda i Prištine ostaće u hibernaciji. Brisel će, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, sazivati tehničke runde razgovora kako bi se formalno očuvala slika da taj proces traje, ali suštinskih pregovora u tim okolnostima neće biti, niti primene neispunjenih sporazuma. Politički protivnici kosovskog premijera Aljbina Kurtija skloni su, čak, tezama da je izbegavanje sprovođenja dogovora iz Brisela razlog zbog kog Kurti opet vodi Kosovo na birališta.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Prošlo je tek mesec dana otkako je visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas, čestitajući Aljbinu Kurtiju na izboru nove vlade, poručila da je spremna da uskoro bude domaćin sastanka na visokom nivou u okviru dijaloga sa Beogradom, a partije u Prištini jednom nogom su u novoj predizbornoj kampanji.

Bez dobitne kombinacije za izbor predsednika, Kosovo se našlo pred vratima još jednih parlamentarnih izbora.

Kurti je danas rekao da nije ni ispravno ni korisno da se ide na nove izbore. Ako se, međutim, obistine prognoze onih koji izbore vide kao neizbežne, dijalog u narednim mesecima teško da će zabeležiti rezultate, a vlada koja će biti u tehničkom mandatu imaće stari-novi alibi zašto ne pokreće proces formiranja Zajednice srpskih opština.

Bivši poslanik Alijanse za budućnost Kosova Šemsedin Drešaj mišljenja je da premijer Aljbin Kurti vodi Kosovo ka izborima upravo zbog nevoljnosti da primeni Ohridski sporazum o ZSO. 

„Tražio je partnera u vladi koji bi preuzeo ‘vrući krompir’, ali ovog puta taj partner nije pronađen, što je opet dovelo do izbora“, naveo je on. 

Slične optužbe izneo je i poslanik Demokratskog saveza Kosova i bivši premijer Avdulah Hoti. Kurti, po njegovoj oceni, izaziva krize i vodi Kosovo ka trećim izborima jer želi da izbegne međunarodne obaveze koje je preuzeo u Briselu i Ohridskim aneksom. 

Ukoliko vanredni parlamentarni izbori budu raspisani, prema oceni docenta Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefana Surlića, to će biti još jedan novi izgovor da se dijalog sa Beogradom o normalizaciji odnosa odloži i da nema konkretnih rešenja. 

Surlić pretpostavlja da bi u slučaju odlaska na izbore postojao dijalog na tehničkom nivou u vidu sastanaka timova, kako bi Brisel barem formalno očuvao sliku da ovaj proces traje i da ima svoj kontinuitet.

„Ali, faktički, već godinama nemamo ništa suštinski što je proizvod dijaloga, pre svega nema konkretnih pomaka u primeni Zajednice srpskih opština na teritoriji Kosova jer vidimo da sva ostala pitanja u dijalogu zavise isključivo od toga da li će okvir za te teme biti Zajednica srpskih opština“, naveo je Surlić za Kosovo onlajn.

Povodom ocena da Kurti vodi Kosovo ka novim izborima jer nema volju da primeni sporazum o ZSO, Surlić kaže da je u igri više elemenata.

„Prvi faktor jeste svakako da dijalog stavi po strani i da nastavi sa jednostranim i ekscesnim potezima na severu Kosova. Drugi cilj mu je bio da skloni Vjosu Osmani koja je ipak dobila neku vrstu dodatnog liderskog kredibiliteta i treći je da učvrsti apsolutističku vlast i da mu onda prepreka nisu ni Srbi, a ni Albanci koji su opozicija na Kosovu“, ističe on. 

Surlić, međutim, ne veruje da će ukoliko dođe do izbora njihov ishod biti pozitivan po Kurtija u smislu da će ponoviti rezultat koji je imao na prethodnim izborima. 

„Mislim da je svestan toga i većina analitičara koji prate pomno ovu situaciju govore da se on u ovom trenutku preigrao jer je stavio mnogo karata na sto, a to uključuje i dijalog sa Beogradom i dalji progon Srba na Kosovu“, kaže Surlić. 

Bivši ambasador Kosova u Albaniji Silje Ukšini mišljenja je da će ova godina proći bez suštinskog dijaloga ukoliko Kosovo bude ponovo otišlo na izbore, kao i zbog, kako kaže, unutrašnje situacije koju ima Aleksandar Vučić. 

„Mislim da će 2026. godina biti potpuno izgubljena i zbog unutrašnjih prilika. Jedina stvar koja se može desiti su sporadični međusobni susreti, toliko da kontrolišu situaciju i samo da bi se reklo da Srbi i Albanci pregovaraju u Briselu, ali ne da bi se ostvario napredak određenih tačaka“, izjavio je Ukšini za Kosovo onlajn. 

On ističe da je dijalog Prištine i Beograda stao od postizanja Ohridskog sporazuma i da nije optimista da taj sporazum može da se primeni. 

EU je, dodaje, fokusirana na rat u Ukrajini, a ne na ovaj dijalog. 

„Dalji razvoj posle Ohridskog sporazuma je neuspeh EU zbog načina pripreme. Sa druge strane, ni Kosovo ni Srbija nisu pokazali mnogo volje za primenu Ohridskog sporazuma. Vučić je govorio o Zajednici, Kurti je tražio potpis, što znači da su jedan drugom prebacivali loptu. Dakle, nije bilo spremnih strana da bi se sporazum primenio. Ipak, EU je dala velika obećanja, jer je ovaj sporazum po modelu dve Nemačke. Međutim, sporazum nije ispunio očekivanja i postepeno gubi vrednost. Dijalog će verovatno početi nekim drugim sporazumom. Nisam optimista da Ohridski sporazum može da se implementira“, navodi Ukšini.

Ako bude izbora, kako ukazuje docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić opet će biti nekoliko meseci prolongiranja svih proecsa.

„Imali bismo jedno produženo stanje praktično tehničkog mandata gotovo u kontinuitetu više od godinu i po dana, što je situacija na koju verujem barem politički zapad ne gleda sa simpatijama. Setimo se da je prošle godine tek u 58. pokušaju bio izabran predsednik Skupštine“, naveo je Čelić za Kosovo onlajn. 

Takva situacija bi, kaže, išla naruku Kurtiju, jer je ponašanje Prištine pod njegovom vladom doprinelo ubijanju suštine briselskog dijaloga.

„Šta god bi se eventualno tamo moglo dogovoriti, on je sprovodio jednostrano ili nije sprovodio. Ovoga puta ova situacija će svakako njemu biti izgovor da ni formalno dijalog ne bude pokrenut, iako je bio najavljen susret na vrhu sa Kajom Kalas u Briselu. Bojim se da ova situacija može biti njemu odličan izgovor“, ističe Čelić.

Dijalog i put ka EU 

Nakon što je Evropski parlament prekjuče usvojio Strategiju o proširenju EU poznavaoci procesa evropskih integracija na Kosovu podsetili su na povezanost napretka u dijalogu sa napretkom Kosova u procesu EU integracija.  

„EU je jasno stavila do znanja da nije zainteresovana da u svoje redove uvede nove članice koje imaju međusobne bilateralne sporove. Zato će svaki napredak u dijalogu, kako za Kosovo tako i za Srbiju, biti napredak na putu ka EU“, rekla je Njomza Arifi, izvršna direktorka Grupe za pravne i političke studije, za Kosovo pres. 

Arifi smatra da je i unutrašnja politička situacija na Kosovu uticala na usporavanje reformi u vezi sa procesom integracija.

„Ulazimo u drugu godinu političke krize. 2025. godina bila je godina stagnacije za Kosovo zbog te krize. Shodno tome nismo imali napredak ne samo u dijalogu, već ni u reformama koje su direktno povezane sa EU. U trenutku u kojem se danas nalazimo, kada je proširenje prioritet za Evropsku uniju, ne možemo sebi dozvoliti nove političke krize koje bi uticale na reforme na koje se Kosovo obavezalo na svom putu integracije“, naglasila je ona.

I stručnjak za evropske integracije Adrian Zećiri istakao je da dijalog ostaje jedan od ključnih uslova za napredak u procesu integracija.

„Ovaj izveštaj pokazuje da je došlo do zastoja u dijalogu i da bez napretka u tom procesu neće biti velikih koraka Kosova ka evropskim integracijama“, rekao je on.