Most na Ibru pred otvaranjem: Kfor se povlači, pitanja o bezbednosti Srba ostaju

Najava otvaranja glavnog mosta na Ibru između Severne i Južne Mitrovice otvorila je pitanje da li su ispunjeni bezbednosni i politički uslovi za njegovo otvaranje, ali i kakva je uloga Evropske unije, Kfora i Euleksa. Dok iz EU poručuju da odluke moraju uzeti u obzir interese i zabrinutosti svih zajednica, sagovornici Kosovo onlajna i poznavaoci prilika ukazuju na sporna pitanja – od bezbednosne procene i odgovornosti međunarodnih aktera do političkih uslova, konsultacija sa lokalnom zajednicom i mogućih posledica.

Piše: Jovana Jovanović

Stav Evropske unije o mostu na Ibru je uvek bio jasan i vođen potrebom da se osigura da on služi svim zajednicama i opštinama koje povezuje i doprinosi saradnji i dobrim odnosima među njima, kazao je portparol EU za Kosovo onlajn.

„Sve odluke u vezi sa mostom treba da uzmu u obzir interese i zabrinutosti svih zajednica. Kao deo trostepenog mehanizma za bezbednosno reagovanje Kosova, Misija vladavine prava EU na Kosovu (Euleks) je blagovremeno obaveštena od strane Kfora o postepenoj tranziciji svog stalnog prisustva“, naveo je on i dodao da će Misija nastaviti blisku saradnju sa Kosovskom policijom i Kforom, kako bi se osigurala adekvatna bezbednost za sve zajednice širom Kosova.

Te stavove je nešto kasnije potvrdila i portparolka Evropske komisije Anita Hiper, odgovarajući na novinarska pitanja na današnjem redovnom brifingu za medije u sedištu EU.

Reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je najavio danas da će pisati generalnom sekretaru Natoa Marku Ruteu i apelovati da se most na Ibru ne otvara za saobraćaj, kao i da se to sve radi bez saglasnosti gradonačelnika Severne Mitrovice Milana Radojevića. 

„To radi Turčin, komandant Kfora. Pisaću danas Marku Ruteu, nadam se da će se oglasiti na moje pismo i prihvatiti moju molbu da se to ne čini. To ću uraditi danas ili sutra. Za mene je to velika sramota i razočaranje. To nam govori da je nervoza ušla u njihove redove, ne znaju kako da primoraju Srbiju da prihvati nezavisno Kosovo. Svakodnevno se maltretira jedan narod, progoni sa svojih ognjišta. Videćemo šta će biti njihov odgovor“, rekao je Vučić. 

Ko je izradio tu analizu?

Srpska lista uputila je dan ranije Kancelariji Evropske unije u Prištini otvoreno pismo povodom saopštenja iz Brisela, ranije datog Gazeti ekspres, u kome je rečeno da su se stekli uslovi za otvaranje glavnog mosta na Ibru između Severne i Južne Mitrovice. U otvorenom pismu, Srpska lista je izrazila razočarenje i uputila zahtev Evropskoj uniji za jasne i nedvosmislene odgovore na pitanja koja se neposredno tiču bezbednosti srpskog naroda.

„Na osnovu koje konkretne bezbednosne analize je Evropska unija došla do zaključka da su se stekli uslovi za otvaranje mosta? Ko je izradio tu analizu, kada je ona sačinjena, koji su bezbednosni parametri uzeti u obzir imajući u vidu desetine naših sastanaka na kojima smo vas podrobno upoznali sa kršenjima prava srpskog naroda“, navodi se u pismu.

Srpska lista u pismu posebno zahteva odgovor na pitanje kako je moguće proceniti da bezbednost Srba može biti garantovana oslanjanjem na Kosovsku policiju, imajući u vidu, kako su istakli, brojne ozbiljne optužbe i prijave o postupanju njenih pripadnika prema Srbima, uključujući navode o maltretiranju, prekomernoj upotrebi sile i kršenju procedura i pravila službe. Kako su istakli, bezbednost ljudi ne sme biti predmet političkog eksperimenta.

„Od Evropske unije očekujemo odgovornost, a ne naknadna saopštenja o zabrinutosti. Očekujemo da se pitanja iz dijaloga rešavaju dijalogom, a ne jednostranim odlukama, i da bezbednost srpskog naroda bude iznad dnevnopolitičkih interesa“, naveli su oni. 

„Neodgovorna politika zapadnih predstavnika”

Novinar Miloš Garić ocenio je za Kosovo onlajn da Evropska unija, Kfor i Euleks beže od odgovornosti kada je u pitanju otvaranje mosta na Ibru, budući da ocenjuju da je bezbednosna situacija za njegovo otvaranje dobra, iako to, kako kaže, nikako nije slučaj na terenu. Garić smatra da postoje dva opasna nivoa na kojima se ova situacija odvija.

„Prvi je cilj Aljbina Kurtija da potpuno slomi otpor Srba i svojoj javnosti poruči da je osvajanje severa KiM završena stvar i da Srbi nisu u stanju da mu pruže otpor. To je ono što njega drži na vlasti i daje mu popularnost među ekstremističkim delom Albanaca.  A drugi nivo problema je taj što je vidljivo da Evropska unija, Kfor i Euleks beže od odgovornosti i da žele da otvore prostor i stvore ambijent za realizaciju ciljeva Albina Kurtija”, rekao je Garić za Kosovo onlajn.

On je kazao da saopštenje Evropske unije da je bezbednost sada na tom nivou da je moguće da se most na Ibru, posle 27 godina, otvori, u momentu kada, dodaje Garić, ništa od bezbednosnih uslova faktički ne postoji na terenu, najbolje govori o tome koliko Evropska unija loše i neadekvatno pristupa čitavoj priči.

„U takvom ambijentu, gde posle svih događanja iz prethodnih nekoliko godina, a posebno onih od pre nekoliko dana i nedelja, vi dobijete saopštenje da je bezbednosna procena EU i Kfora takva da nema više razloga za njihovim prisustvom, nego da oni prepuštaju taj posao Kosovskoj policiji. To samo po sebi govori koliko je to jedna neozbiljna i neodgovorna politika onih struktura u okviru EU“, navodi on.

Garić smatra da predstavnici EU i Kfora pokušavaju da predstave priču o rezultatima koji su na terenu vidljivi, o tome da su sada svi uslovi stvoreni da oni svoju ulogu i prisustvo modifikuju, smanje ili podrede aktivnostima Kosovske policije. Kako kaže, pitanje mosta je apsolutno moralo da se rešava kroz dijalog.

On ocenjuje da će Kurti nastaviti sa politikom onemogućavanja dijaloga.

„Zaista je jedna ogromna neodgovornost zapadnih predstavnika i u ovom momentu se zaista čini kako ćemo imati tek ispred nas mnogo teških trenutaka“, zaključuje Garić.

Politikolog iz Gračanice Ivan Tomić izjavio je da najava otvaranja mosta na Ibru i nereagovanje međunarodnih predstavnika otvaraju pitanje zbog čega je zanemarena politička komponenta dogovora o njegovom otvaranju.

„U izveštaju iz 2024. godine jasno stoji da će sama odluka o otvaranju mosta biti doneta uz politički dogovor, ali u skladu sa samim stanjem na terenu, odnosno sa stanjem bezbednosti i kroz savetovanje sa svima onima koji za tu bezbednost brinu. U izveštaju iz 2025. godine samo stoji da su tehnički uslovi ispunjeni, da je most završen i da, što se tiče EU, taj most ima sve uslove da bude otvoren, te da će se to desiti u koordinaciji sa međunarodnim partnerima“, objašnjava Tomić za Kosovo onlajn.

Kako kaže, ostaje pitanje zbog čega je politička komponenta izgubljena u ovom izveštajnom periodu i šta se tu dešavalo.

Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Milica Andrić Rakić ocenila je da, iako Evropska unija smatra da je ispunjen bezbednosni uslov za otvaranje glavnog mosta na Ibru, ostaje pitanje političkih uslova, uključujući konsultacije sa lokalnom zajednicom i ispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma.

„Ostaju oni politički uslovi. Ranije je to bilo da Severna Mitrovica ima legitimnog gradonačelnika, što je takođe sada ispunjeno, ali da se to radi u konsultaciji sa lokalnom zajednicom i da se za te potrebe ispuni i Briselski sporazum u vezi sa otvaranjem mosta. Mislim da je to prvenstveno zadatak za medije, da dodatna pitanja postave Evropskoj uniji: šta se desilo sa tim političkim uslovima koji su se ticali sporazuma o otvaranju mosta, jer se govorilo i o memorandumu o saradnji između Južne i Severne Mitrovice kako bi izvršili razgraničenje katastarskih opština i taj deo konsultacije sa lokalnim vlastima koje sada jesu legitimne“, rekla je Andrić Rakić za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima, ključno je videti da li se i tu nešto promenilo, ali ne misli da je Evropska unija bilo šta radila, kako kaže, na svoju ruku.

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju ocenio je da je vest o mogućem otvaranju mosta na Ibru dobra, ističući da su bezbednosni uslovi na terenu sada bolji, što je, kako kaže, zaključak do kojeg je došla i Evropska unija.

Baraljiju je istakao da je EU, umesto da doprinese povezivanju građana, svojom politikom dovela do njihovog razdvajanja.

„To je prevashodno bila pogrešna politika Evropske unije i ne samo u tom pravcu. Dakle, odvojiti jedan grad, građane jednog grada koji su živeli vekovima zajedno, umesto da spajaju, oni su odvojili. To je rezultat kratkoročne politike, spoljne politike Evropske unije i ne samo u jednom mandatu, nažalost. Građani su uvek živeli zajedno. Taj suživot je, kažem, vekovima bio tu i sada je. I mislim da je to dobra vest i da je očigledno da je situacija tamo bolja. Ko god želi da vidi to i da razume, vidi da je to puno bolje nego što je bilo. I kao rezultat toga, očigledno je da je i EU, verovatno, kao što je inače i izjavljeno, došla do zaključka da nema potrebe da toga bude i da ne treba odvajati ljude“, zaključio je Baraljiju.