Može li američko priznanje Krima da utiče na status Kosova?

Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je sve bliže postizanju mira na istoku Evrope koji bi podrazumevao i suverenitet Rusije nad Krimom. Prekrajanje ukrajinske teritorije izazvalo bi domino efeketa u međunarodnim odnosima, upozoravaju sagovornici Kosovo onlajna. Podsećaju da je presedan već učinjen 1999. na Kosovu. Dileme su jedino mogu li se uopšte porediti krimsko i kosovsko pitanje, ali i kome bi ovakav rasplet rata više odgovarao - Beogradu ili Prištini.

Piše: Đorđe Barović

Iz Bele kuće saopšteno je u petak da se SAD povlače iz posredovanja u pregovorima između Ukrajine i Rusije i da menjaju „metodologiju načina na koji se doprinosi“ pregovorima.

„Nastavićemo da pomažemo, ali više nećemo leteti po svetu kao posrednici na sastancima. Sada je na dvema stranama. Došlo je vreme da predstave i razviju konkretne ideje o tome kako da okončaju ovaj sukob. To će biti na njima“, poručila je portparolka Bele kuće Temi Brus.

Dodala je da Kijev i Moskva sada moraju da iznesu konkretne predloge za okončanje rata i da se direktno sastanu kako bi rešili sukob, dodala je Brus.

Odluka o povlačenju iz pregovora usledila je samo dan nakon što su SAD i Ukrajina potpisale, kako je saopšteno, "istorijski sporazum" kojim je "pokrenuto prvo partnerstvo te vrste za obnovu i dugoročni ekonomski uspeh Ukrajine“.

Mogućnost američkog povlačenja iz pregovora 2. maja je najavio i državni sekretar Marko Rubio.

Doduše, on je tada kazao da su se Moskva i Kijev približili rešavanju ukrajinskog sukoba.

„Još su daleko. Bliži su, ali daleko. Uskoro će biti potreban proboj. Predsednik (SAD Donald Tramp) će odlučiti koliko ćemo vremena tome posvetiti“, precizirao je Rubio.

On je ponovio i tvrdnju da Ukrajina neće moći da računa na celovitost. 

„Ukrajina neće moći da potisne Rusiju tamo gde je bila 2014. godine“, izjavio je Rubio za „Foks njuz“.

Krimsko poluostrvo je pod upravom Rusije od marta 2014.

Najpre je 11. marta te godine u Vrhovnom sovjetu (parlamentu) usvojena deklaracija o nezavisnosti Krima od Ukrajine, a pet dana kasnije raspisan referendum na kome je to i potvrđeno.

Ovaj referendum niko od međunarodnik aktera, uključujući i UN, nije priznao, ali je Krim od 17. marta 2014. zvanično deo Ruske Federacije.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u više navrata je nakon početka rata u Ukrajini 2022. ukazivao da su „principi Povelje Ujedinjenih nacija aktuelniji nego ikada“, a da se svi problemi javljaju zato što se ti principu ne poštuju.

On je kazao da Zapad bira principe "koji mu odgovaraju", što najbolje pokazuju slučajevi Krima i Kosova.

Kraj rata na istoku Evrope bilo je jedno od Trampovih predizbornih obećanja, a nakon dobijanja drugog mandata u više navrata je izjavio da njegova ponuda o prekidu rata na istoku Evrope podrazumeva ostanak Krima u sastavu Rusije.

Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski do sada je to decidno odbijao.

„Ukrajina neće legalno priznati nijednu privremeno okupiranu teritoriju. Mislim da je ovo apsolutno pravedan stav. Legalan je ne samo sa stanovišta Ustava Ukrajine, već i sa stanovišta međunarodnog prava“, kazao je Zelenski.

Sagovornici Kosovo onlajna na različite načine tumače pitanja Krima i Kosova.

Urušavanje prava i „ruski veto“

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin kaže da je teško zamislivo da će u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini SAD dozvoliti Rusiji da zadrži Krim jer bi to značilo dalje urušavanje međunarodnog prava.

„Ukoliko bi u teoriji to bila jedna od stvari koju je Donald Tramp ponudio Vladimiru Putinu onda govorimo svakako o tome da će posledice toga biti dalje urušavanje međunarodnog prava. Ono što jeste nama prvobitno od značaja svakako je taj ’ruski veto’ i da li bi se tu nešto promenilo. Imamo jasan stav iz Moskve da nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“, ističe Miškeljin za Kosovo onlajn.

Smatra da teritorijalni sporovi Kosova i Krima imaju sličnosti, ali i ključne razlike.

„Kada govorimo o situaciji na Kosovu i Metohiji govorimo ipak o tome da je u pitanju teritorija koja je pod patronatom UN i koja je jednostrano proglasila nezavisnost. Međutim, cilj Prištine jeste bio potpuna državnost. Sa druge strane, ako govorimo o Krimu govorimo o delu teritorije koji nije pod mandatom UN i koji je imao referendum, za razliku od Kosova, o opredeljenju“, navodi Miškeljin.

Podseća da je taj referendum defakto održan pod vojnom agresijom zbog čega nije priznat ni u svetu, ni od strane UN.

„Kada govorimo o Krimu, ne postoji ta težnja za nezavisnošću, već želja da se priključe nekoj drugoj državi, u ovom slučaju Rusiji. Dakle, tu postoje nijanse, ali svakako da sama činjenica da se govori o tome na način na koji se to čini nam je možda i najbolji pokazatelj u kakvom stanju se nalazi međunarodno pravo“, naglašava Miškeljin.

Upozorava da bi priznanje Krima dodatno moglo da oteža tezu Zapada o „moralnoj superiornosti“ i insistiranju na teritorijalnom integritetu država članica UN.

„Naravno, izuzev situacije Srbije, Rezolucije 1244 i Kosova i Metohije gde oni govore o nekom tobože presedanu. Ukoliko se i na Krimu napravi neki presedan onda se više ne može govoriti da postoji jedan poseban slučaj zbog koga je prekšena ta nepovredivost teritorijalnog integriteta, jer će se to desiti i na primeru Krima. U svakom slučaju međunarodno pravo je to koje će nastaviti da strada šta god da bude bilo odlučeno“, zaključuje Miškeljin.

Domino efekat i kontekst

Politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri nema dilemu da je status Krima veoma važno pitanje i da bi moglo da proizvede domino efekat.

„Ovo je veoma važno pitanje i ako se to desi, onda će to izazvati domino efekat u geostrateškom i geopolitičkom pogledu“, uveren je Muhadžiri u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ističe da između Krima i Kosova postoje sličnosti, ali da su konteksti bili različiti zato što se Jugoslavija raspala u ratu.

Uveren je da ukoliko Ukrajina prihvati ruski suverenitet na Krimu to će promeniti „celokupni kontekst“.

„Onda će se promeniti slika Kosova i mislim da bi bilo lakše čak i da Rusija ili Kina prihvate novu realnost u vezi sa odnosima Kosova i Srbije, pa čak i da ne blokiraju uključivanje Kosova u UN. Ne znam da li bi mogli da prihvate nezavisnost Kosova, međutim, mislim da bi mogli da ostanu neutralni u Savetu bezbednosti, ali i to bi bila velika promena, velika tektonska promena“, smatra Muhadžiri.

Za sudbinu Krima presudnu ulogu će odigrati Ukrajina.

„Sve zavisi od volje Ukrajine da to prihvati i u kom političkom formatu, u kom političkom dizajnu bi se to uradilo“, kaže Muhadžiri.

Paranoja i realnost

S druge strane, saradnik Pupin inicijative Petar Ivić tvrdi da bi američko priznavanje ruskog suvereniteta nad Krimom moglo da proizvede određenu dozu paranoje u Prištini da bi sličan scenario Srbija mogla da primeni i na Kosovu.

„Usled formalnog priznavanja Krima od strane SAD, moglo bi doći do određene doze paranoje prištinske administracije da bi se nešto tako možda moglo dogoditi i njima od strane Srbije, iako je to u realnosti potpuno nerealno s obzirom da je Srbija izrazila mirnoću i konstruktivnost u dijalogu“, kaže Ivić za Kosovo onlajn.

Ivić kaže da je proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine poslužilo Rusiji da iskoristi istovetan „politički i istorijski presedan“.

„Dešavanja na Kosovu od 2008. godine do danas zapravo su uzrokovala ono što se dešava sa Krimom. Situacija na Kosovu zapravo predstavlja politički i istorijski presedan u pokušaju Vladimira Putina da anektira tu teritoriju i da to utemelji u istoriji i politici, a presedan u tome je video 2008. godine u onome šta se zapravo desilo sa Kosovom“, smatra Ivić.

Naglašava da Kosovo i Krim imaju ima više različitosti nego paralela.

„Prva suprotnost je što je 2008. godine Kosovo unilateralno proglasilo nezavisnost, dok ovde nemamo nezavisnost krimskog regiona, već njegovu aneksiju pod Ruskom Federacijom. Do jednostranog proglašenja (Kosova) je došlo unilateralnim i nelegitimnim putem, ali na miran način, dok je do aneksije Krima došlo oružanom intervencijom 2014. godine“, objašnjava Ivić.