Miškeljin: Sa promenom granica Ukrajine upitan ruski veto o statusu Kosova

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin ocenio je da je teško zamislivo da će u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini SAD dozvoliti Rusiji da zadrži Krim jer bi to značilo dalje urušavanje međunarodnog prava, a da je za Srbiju ključno pitanje da li bi se u tom slučaju promenio stav Moskve po pitanju nepriznavanja Kosova.

„Ukoliko bi u teoriji to bila jedna od stvari koju je Donald Tramp ponudio Vladimiru Putinu onda govorimo svakako o tome da će posledice toga biti dalje urušavanje međunarodnog prava. Ono što jeste nama prvobitno od značaja svakako je taj ’ruski veto’ i da li bi se tu nešto promenilo. Imamo jasan stav iz Moskve da nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“, izjavio je Miškeljin za Kosovo onlajn.

Smatra da teritorijalni sporovi Kosova i Krima imaju sličnosti, ali i ključne razlike.

„Kada govorimo o situaciji na Kosovu i Metohiji govorimo ipak o tome da je u pitanju teritorija koja je pod patronatom UN i koja je jednostrano proglasila nezavisnost. Međutim, cilj Prištine jeste bio potpuna državnost. Sa druge strane, ako govorimo o Krimu govorimo o delu teritorije koji nije pod mandatom UN i koji je imao referendum, za razliku od Kosova, o opredeljenju“, navodi Miškeljin.

Podseća da je taj referendum defakto održan pod vojnom agresijom zbog čega nije priznat ni u svetu, ni od strane UN.

„Kada govorimo o Krimu, ne postoji ta težnja za nezavisnošću, već želja da se priključe nekoj drugoj državi, u ovom slučaju Rusiji. Dakle, tu postoje nijanse, ali svakako da sama činjenica da se govori o tome na način na koji se to čini nam je možda i najbolji pokazatelj u kakvom stanju se nalazi međunarodno pravo“, naglašava Miškeljin.

Upozorava da bi priznanje Krima dodatno moglo da oteža tezu Zapada o „moralnoj superiornosti“ i insistiranju na teritorijalnom integritetu država članica UN.

„Naravno, izuzev situacije Srbije, Rezolucije 1244 i Kosova i Metohije gde oni govore o nekom tobože presedanu. Ukoliko se i na Krimu napravi neki presedan onda se više ne može govoriti da postoji jedan poseban slučaj zbog koga je prekšena ta nepovredivost teritorijalnog integriteta, jer će se to desiti i na primeru Krima. U svakom slučaju međunarodno pravo je to koje će nastaviti da strada šta god da bude bilo odlučeno“, zaključuje Miškeljin.