Nova runda dijaloga Vučić-Kurti: ko je za dogovor, a ko pozira?

Posle devet meseci sutra će u Briselu biti održana runda dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou, uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija, a očekivanja da će ti razgovori doneti neki pomak su minimalna.

Za srpsku stranu prioritet broj jedan je da Priština konačno krene sa formiranjem Zajednice srpskih opština, a po ovom pitanju predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca juče je bio više nego jasan. "Nikakva Zajednica nije na dnevnom redu za Kosovo, jednom zauvek", poručio je on.

Kurtija u Brisel opozicija ispraća kvalifikacijma da je "slab za pregovaračkim stolom" i netransparentan oko dijaloga, zbog čega je još manje verovatno da će on pokazati bilo kakvu volju oko ZSO. Njegov pristanak da dođe u Brisel, iako je poznato šta se od Prištine očekuje, zapravo se povezuje sa mogućnošću da Kosovu budu ukinute kaznene mere EU, kao i sa zabrinutošću da Kosovo bude isključeno iz Plana rasta za Zapadni Balkan, jer je uslov za pristup ovim fondovima konstruktivno angažovanje na normalizaciji odnosa. 

U ovakvim "pozerskim" okolnostima deluje da bi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj mogao da pokrene dijalog sa mrtve tačke samo ako bi imao čaroban štapić.

"Pokušavam da dijalog Kosova i Srbije ponovo pokrenem, da nađemo operativno rešenje. Imamo dogovor, Ohridski sporazum. On mora biti primenjen", rekao je juče Borelj odgovarajući na pitanje zašto je pozvao Vučića i Kurtija na sastanak.

Uoči ove runde u Prištini i Beogradu prošle nedelje je boravio specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak kome mandat ipak neće biti okončan 31. avgusta, već će potrajati još nekoliko dodatnih meseci i koji je izjavio da je "u potpunosti fokusiran na rad i pripremu narednih koraka".

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da u ovom trenutku nije realno postići bilo kakav dogovor ali da je sastanak u Briselu jako bitan jer je to prvi susret od septembra prošle godine na tako visokom nivou, sa ciljem da se otkoči dijalog.

Dijalog je, ukazuje Mijačić, zastao još prošlog septembra jer kosovska strana nije prihvatila sekvencioni plan, odnosno plan primene dogovora iz Ohrida, tako da se od jedne i druge strane očekuje da će pokazati privrženost Ohridskom sporazumu. 

"Tražiće se od obe strane da potvrde da zaista stoje iza dogovora koje su prihvatile prošle godine i nakon toga bi trebalo da se dogovori dinamika rada koja će krenuti od septembra, nakon letnje pauze. Pitanje formiranja Zajednice srpskih opština je pitanje svih pitanja i kroz to pitanje treba rešavati i pitanje dinara i sva druga goruća pitanja na Kosovu, i pitanje organizovanja novih izbora, i pitanje rada gradonačelnika... Tako da je ključno kako doći do formiranja ZSO i da li je Kurti i dalje spreman da radi na implementaciji tog dela sporazuma bez kog neće moći da pristupi nijednom drugom delu sporazuma što smo videli sa neuspešnim članstvom u Savetu Evrope", navodi Mijačić. 

Kako dodaje, od kosovske strane se očekuje da krene u prvi korak ka formiranju Zajednica srpskih opština, odnosno da Vlada Kosova usvoji predlog evropskog statuta ZSO, koji bi kasnije bio poslat Ustavnom sudu Kosova na razmatranje, a sa druge strane, nakon toga, očekuje se prvi korak Srbije, a to je pre svega prihvatanje kosovskih dokumenata.

"Ceo taj sekvencioni plan osmišljen je tako da jedna strana nešto uradi, onda će uraditi nešto druga strana, i tako korak po korak gradiće se poverenje i ići će se ka implementaciji onoga na šta su se strane obavezale prošle godine. Ukoliko jedna i druga strana pokažu da nisu više spremne za implementaciju tog sporazuma, prosto, ceo proces pregovora pada u vodu i čekaće se neki novi trenutak, neki novi izaslanici i neki novi pregovori", ocenjuje Mijačić.

Politički analitičar iz Prištine Arbnor Sadiku smatra da nova runda dijaloga u Briselu na najvišem nivou služi Evropskoj uniji da se opravda i da može da kaže drži pod kontrolom političku situaciju između Kosova i Srbije. 

"Imamo sporazum između Kosova i Srbije, nakon kog je  Srbija pokušala da okrivi Kosovo za neuspeh dogovora, a Kosovo je pokušavalo da kaže da je Srbija kriva za nepoštovanje sporazuma", kaže Sadiku za Kosovo onlajn. 

Da je sutrašnja runda pokriće, ali za Aljbina Kurtija, smatra Aleksandar Šljuka iz NVO "Nova društvena inicijativa" koji kaže da ona dolazi u svetlu najavljenog ukidanja sankcija EU Kosovu i da prisustvo Kurtija može da se tumači u kontekstu da on hoće da pokaže kako je konstruktivan i da želi da razgovara.

Šljuka podseća na izveštaje pojedinih medija po kojima neke zemlje, pre svega one koje ne priznaju Kosovo, ali i Italija i Francuska, imaju određene rezerve u pogledu ukidanja sankcija Kosovu i da su više za postepeno ukidanje mera.

"Pristanak Kurtija na ovaj sastanak može da se tumači u tom pravcu - da on hoće da pokaže akt dobre volje, kako je konstruktivan, kako želi da razgovara i da možda ojača volju onih članica koje se kolebaju oko ukidanja mera“, ističe Šljuka u izjavi za Kosovo onlajn.

Prema njegovoj oceni, priča o "grandioznim pitanjima" u okviru dijaloga ne bi trebalo da stavi u drugi plan manja pitanja, odnosno, sve ono što je zapravo uzrokovalo krize poslednjih godina.

„Pitanje dinara je još uvek nerešeno, imali smo sedam sastanaka i nismo došli do rešenja. Mislim da bi trebalo i o tim stvarima da se razgovara, ne bih voleo da se to zanemari. Videli smo da razgovor o grandioznim pitanjima i poslednja opcija sporazuma nije rešila ta sitna neslaganja i nije sprečila unilateralne akcije Vlade Kosova koje su podstakle eskalaciju na terenu“, smatra on.

Brojni problemi sa kojima se suočava srpska zajednica, kako ocenjuje, ostaće nerešeni i nakon sutrašnjeg sastanka.

„Možda će biti reči o tome kako da se Kosovo privoli da načini neke korake u smislu formiranja ZSO, ali će opet ostati neadresirana mnoga pitanja koja muče pre svega srpsku zajednicu na Kosovu. Imamo zabranu uvoza srpske robe koja je na snazi već godinu dana. Imamo problem sa pitanjem dinara. Ljudi ovde ne mogu da podignu. Imamo prisustvo specijalne policije i sve te policijske baze koje su izgrađene u poslednjem periodu ali i eksproprijaciju. Brojni problemi koji će i dalje ostati nerešeni nakon sastanka 26. juna. Ne bih bio preveliki optimista, ali, naravno, da je dobro da se konačno održi takav sastanak na višem nivou, ako ništa da se bar nadamo nekom pomaku“, zaključuje Šljuka.