Andrić Rakić: Eparhija apelom prvenstveno pozvala EU da zaštiti prava SPC

Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Milica Andrić Rakić ocenila je da je Eparhija raško-prizrenska saopštenjem o sve težem položaju Srba i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, prvenstveno pozvala međunarodnu zajednicu da iskoristi svoj uticaj kako bi kosovske vlasti poštovale ključne mehanizme zaštite SPC.

„Oni su u suštini, u samom obraćanju, prvenstveno rekli međunarodnoj zajednici da primeni svoj uticaj na kosovske vlasti kako bi osigurala poštovanje ključnih mehanizama zaštite, pre svega Implementacionog saveta za sprovođenje Zakona o specijalnim zaštićenim zonama. Pretpostavljam da najviše podrške očekuju od Evropske unije, koja, na kraju krajeva, ima i obavezu kroz Reformsku agendu za Kosovo, ali i kroz proces pristupanja Kosova Uniji, za koji Priština tvrdi da je jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva. Postoji mnogo mehanizama kroz koje EU može da insistira na doslednom sprovođenju svih mera zaštite“, rekla je Andrić Rakić za Kosovo onlajn.

Ona smatra da je Evropska unija primarna adresa kojoj se Eparhija obraća, a da iza nje slede Sjedinjene Američke Države.

„Tu je i činjenica da je u dijalogu više puta pominjan status SPC kao pitanje na kojem treba dodatno raditi i koje treba razrešiti. Verujem da je EU njihova primarna adresa. Posle toga, pretpostavljam, slede SAD, odnosno američka ambasada, jer su i ranije bile veoma angažovane u rešavanju problema u vezi sa Srpskom pravoslavnom crkvom na Kosovu, prvenstveno pitanja vlasništva manastira Visoki Dečani. Zato verujem da su to adrese kojima se prvenstveno obraćaju“, rekla je Andrić Rakić.

Govoreći o iskustvima civilnog sektora u komunikaciji sa kosovskim institucijama, ona je navela da je to iskustvo veoma slično onom o kojem i Eparhija govori, te da problemi na koje su ukazivali uglavnom nisu dobijali adekvatan odgovor.

„Naše iskustvo sa kosovskim institucijama je veoma slično. Mi smo, uz pomoć, nekada i direktno, ali najčešće uz posredovanje ambasada ili međunarodnih organizacija koje se bave medijacijom, pokušavali da u kontaktu sa kosovskim institucijama rešimo neke od problema zajednice, posebno uz podršku EU. Međutim, naše iskustvo je slično. Najčešće smo nailazili ili na potpuno negiranje problema na koje smo ukazivali ili, čak i kada je Vlada prihvatala da ti problemi postoje, oni na kraju nisu bili rešeni. Sav taj angažman sa Vladom prošao je bez opipljivih rezultata i bez poboljšanja položaja zajednice“, istakla je Andrić Rakić.

Andrić Rakić smatra da se iz saopštenja Eparhije može zaključiti da postoji zabrinutost zbog mogućeg povlačenja Kfora iz uloge zaštitnika manastira Visoki Dečani.

„Moglo se naslutiti iz saopštenja da postoji određena doza straha Srpske pravoslavne crkve da bi moglo doći do povlačenja Kfora iz uloge zaštitnika manastira Dečani. Samim tim postoji i nepoverenje prema Kosovskoj policiji, koja bi jedina mogla da preuzme tu ulogu. Pretpostavljam da je upravo zbog toga Crkva sada krenula sa ovim apelom, kako bi pokušala da spreči eventualnu promenu nadležnosti, jer, nažalost, nema poverenja u Kosovsku policiju kao bezbednosnu formaciju koja bi mogla da spreči eventualni scenario rasplamsavanja međuetničkih sukoba. Upravo je to scenario zbog kojeg je Kfor angažovan na obezbeđivanju manastira Dečani“, navela je ona.

Govoreći o mogućim reakcijama međunarodne zajednice, ocenila je da bi na apel Eparhije trebalo da odgovore EU, SAD i vodeće evropske države, ali da ne očekuje njihovo javno istupanje.

„U ovom slučaju ne očekujem da će neko javno reći da prihvata argumente koje iznosi SPC i da će se otvoreno založiti za njene stavove. Generalno, u poslednje dve ili tri godine promenio se pristup međunarodne zajednice. Iako se i dalje angažuju oko pojedinih pitanja, to čine na mnogo suptilniji način. Dakle, više se ne govori javno niti se koriste javni pritisci na Vladu Kosova, kao što je to ranije bio slučaj, kada ste mogli da vidite da neka ambasada otvoreno kritikuje određenu politiku i poručuje da sa njom mora da se prestane. Takvih javnih istupa sada je sve manje. Pritisci postoje, ali uglavnom kroz privatne poruke upućene Vladi Kosova, a ne javno“, ukazala je Rakić Andrić.

Jedna od retkih javnih reakcija je, kaže, nedavno saopštenje Stejt departmenta da strateški dijalog sa Kosovom neće biti pokrenut dok Priština ne ispuni svoje obaveze prema srpskoj zajednici.

„Takve izjave, koje su nekada bile mnogo češće, danas su postale retkost. Zato ne očekujem da će bilo koji od ovih aktera, čak i ako razmotri pitanja koja je pokrenula Eparhija i počne da deluje po njima, o tome javno govoriti“, zaključila je Andrić Rakić.