Nove policijske stanice na severu: Miriše li na „kišu ili na oluju“?

Nove policijske stanice na severu Kosova
Izvor: Kosovo online/Ilustracija

Niču kao pečurke posle kiše, mada Srbi na severu tvrde da je adekvatnija reč „niču kao posle oluje“. U poslednjih godinu dana na severu Kosova je podignuto više desetina vojnih i policijskih baza, a nakon preuzimanja zgrada srpskih institucija ta brojka će biti značajno uvećana jer je i tim zgradama promenjena namena u policijske stanice. Za sagovornike Kosovo onlajna sve više policijskih stanica na severu je nedvosmislena poruka da vlasti u Prištini žele po svaku cenu da imaju pod kontrolom ovaj deo Kosova.

Piše: Arsenije Vučković

Kosovska policija potpisala je prošle nedelje ugovor od 1,1 milion evra za izgradnju policijske stanice u Zubinom Potoku. Prethodno, premijer Aljbin Kurti je prisustvovao svečanom postavljanju kamen temeljca u Lešku, a sličnih ceremonija je bilo i ranije.

Nakon zauzimanjem Privremenih organa u četiri opštine na severu saopšteno je da će se u većini nalaziti i policijske stanice.

Istovremeno, samo u poslednje tri godine izvršena je eksproprijacija 4.808 hektara za potrebe Kosovskih bezbednosnih snaga. Ove godine, na KBS je prenet i nekadašnji aerodrom Dumoši, prostor od oko 48 hektara, gde će biti izgrađena baza udaljena oko 15 kilometara od granice sa Srbijom

Kancelarija Evropske unije u Prištini saopštila je u maju prošle godine da je upoznata sa preliminarnom odlukom Vlade Kosova o eksproprijaciji zemljišta od javnog interesa u opštinama Leposavić i Zubin Potok i apelovala na kosovske vlasti da se striktno pridržavaju zakonskih procedura prilikom eksproprijacije nepokretne imovine.

Uspostavljanje četiri baze kosovske policije na zemljištu u privatnom i društvenom vlasništvu, kako se navodi, u nekim slučajevima i pre pokretanja postupka eksproprijacije "izaziva zabrinutost u vezi sa imovinskim pravima na severu Kosova", sa čim institucije treba da se pozabave na adekvatan način.

Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu izjavio je u avgustu za Kosovo onlajn da smatra da je izgradnja policijskih stanica i baza na severu Kosova bezbednosno pitanje i da je do toga došlo jer se Srbija "agresivno ponašala".

"To je sigurnosno pitanje. Srbija se agresivno ponašala. Oni su činili agresiju i to je bila vojna agresija, nije bila teroristička nego vojna, državna agresija. Ima oko pet, šest, policijskih podstanica i u Sočanici i u nekim drugim mestima i to je zbog dobrobiti svih građana, jer su svi građani bili ugroženi", naveo je Baraljiu nakon što je premijer Kurti svečano otvorio novu policijsku stanicu u Sočanici.

(Ne)poverenje Srba

Izvršni direktor NVO "Aktiv" iz Severne Mitrovice Miodrag Milićević kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da vlasti u Prištini na severu Kosova i preko policijskih stanica pokušavaju da naprave jasan otklon od Briselskog sporazuma.

Komentarišući tender vredan 1,1 milion evra za izgradnju nove policijske stanice u Zubinom Potoku, Milićević ističe da procedure i mandat policije ne bi trebalo da budu upitni, ali da je ključno pitanje promena etničkog sastava policije na severu i poverenja koje u nju ima lokalno stanovništvo.

„Ne radi se tu o pukoj jednoj policijskoj stanici, ako pričamo samo o ovom poslednjem tenderu za izgradnju policijske stanice u Zubinom Potoku, ni o mandatu koji policija treba da sprovede. To je neupitno i definisano je zakonom. Tu se postavlja više pitanja, zapravo poverenja u policiju od strane lokalnog stanovništva. I postavlja se kao pitanje svih pitanja promena etničkog sastava te iste policije na severu Kosova na šta smo ne samo mi kao organizacija ukazivali poslednjih godinu i po do dve. Naprosto, ta etnička slika je u celosti promenjena i u suprotnosti je sa onim što jeste dogovoreno u Briselu i za šta se sada uporno pokušava, makar sa kosovske strane, da se napravi neka vrsta otklona od Briselskog sporazuma i od onoga šta jeste potpisano i dogovoreno“, naglašava Milićević.

Dodaje da Priština na ovaj način pokušava da situaciju na terenu prikaže drugačijom u odnosu na prethodni period.

Zbog toga, ističe, ne treba previše razmišljati šta o ovoj temi misle i čemu se nadaju Srbi na severu Kosova.

„Realnost nas svakog zapravo opominje koliko je situacija u bezbednosnom smislu loša. Mi danas za razliku od pre dve godine imamo sedam stalnih policijskih baza, odnosno baza specijalne policije. Imamo brojčano veliko prisutstvo te iste policije za koju se vezuju brojni incidenti“, naglašava Milićević.

Dodaje da vlada opšta zabrinutost i da uzrok nisu samo stalna privođenja ili hapšenja.

„Opšta je zabrinutost, pogotovo u poslednje vreme od strane mlađe ženske populacije našeg društva koje se masovno žali na uzemiravanja bilo od strane poznatih civila, bilo od strane, bilo je primera, pripadnika kosovske policije“, kaže Milićević.

Tome dodaje i sve veći broj hapšenja političkih aktivista.

„Dakle, to su sve neke od situacija koje su zaista u nekoj sivoj zoni i koje zahtevaju urgentnu reakciju, ali te reakcija zapravo nema. Ako me pitate od koga reakcije, reacije bi trebalo najpre da dođe od strane međunarodne zajednice koja je po mom ličnom uverenju sada u obavezi da javno saopšti da li su briselski i ohridski sporazum i dalje na snazi i ako jesu koji su to naredni koraci koji će voditi ka deeskalaciji. O tome se mnogo pričalo prošle godine, a gotovo malo ili ni malo toga nije urađeno“, zaključuje Milićević.

Podizanje tenzija

Izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit ističe da je sve više policijskih stanica i baza na severu Kosova rezultat destabilizujuće politike Aljbina Kurtija sa ciljem izazivanja novih tenzija i zastrašivanja Srba.

"Ekstremistička, antizapadna i destabilizujuća politika Aljbina Kurtija ima za cilj upravo konstantno podizanje tenzija. Kontinuirano stvaranje neuslova za život srpske zajednice. Vi kada pogledate, te baze su građene često eksproprijacijom zemlje Srba koji žive na prostoru Kosova i Metohije, dakle direktno uperane protiv jednog naroda i jedne etničke grupe“, kaže Velebit za Kosovo onlajn.

Dodatno, naglašava, specijalne baze na severu imaju cilj zastrašivanje običnih građana.

„Imao sam priliku nedavno da boravim u severnom delu Kosova i video sam kako te baze izgledaju. Video sam Kosovsku policiju do zuba naoružanu koja kontroliše saobraćaj. Dakle, bez ikakvog opravdanja i protiv svih i međunarodnih ugovora i protiv koordinisanosti sa međunarodnom zajednicom, Kurti nastavlja da podiže tenzije i očekujem da će on nastaviti to da radi i u narednim mesecima kako se izbori na Kosovu budu približavali i kako budemo ulazili u završnicu američkih izbora“, smatra Velebit.

Rešenje vidi u većoj spremnosti međunarodne zajednice, a pre svega EU i SAD da sankcionišu „ekstremističku politiku“ Aljbina Kurtija koja je, prema njegovim rečima, „direktno uperena protiv interesa i EU i SAD“.

Smatra da je sve više policijskih stanica i baza na severu istovremeno i simbolična i direktna poruka Srbima da treba da se osećaju još manje bezbedno.

"Mislim da to jeste i simbolična poruka Srbima, ali i vrlo konkretna akcija koja treba da dovede do toga da se Srbi osećaju još manje sigurno. Srbi kada vide Kosovsku policiju na ulici oni imaju osećaj nesigurnosti što nije normalno. Kada vidite policiju, trebate da imate osećaj neke sigurnosti da je policija tu da zaštiti vas i da drži neki javni red i mir, ali vi kada vidite do zuba naoružanu Kosovsku policiju, vi možete samo da se uplašite te policije i možete da imate osećaj da je tu ta policija samo zbog vas, ali ne da vas štiti, već da se osećate nesigurno i da ne znate kakvo će biti delovanje te policije“, ističe Velebit.

Dodaje da je od srpske zajednice čuo i da policija na severu ne samo prekomerno koristi silu, bezrazložno pritvara građane, već i verbalno vređa.

„Ono što smo čuli od srpske zajednice na Kosovu jeste da policija vređa verbalno pripadnike srpskog naroda, primenjuje prekomernu silu i često postupa mimo zakona, čak i mimo kosovskih zakona. Vi imate Srbe koji su uhapšeni i koji se nalaze u pritvoru bez ikakve optužnice. Takva selektivna primena zakona i delovanje kosovske policije imaju samo jedan cilj, a to je zastrašivanje srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije", zaključuje Velebit.

Simboličke (i druge) poruke

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Barac ocenjuje da sve veći broj policijskih stanica na severu Kosova nije više samo simbolična poruka vlasti u Prištini, već očigledna želja da se na taj način ovlada i stvori dodatna tenzija u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.

"Više nisu simbolične poruke na prostoru Kosova i Metohije, posebno na severnom delu koji naseljavaju većinski Srbi. U tom delu politička Priština ili, da kažemo, albanski faktor, nije imao suštinskog vršenja vlasti do sada. Izgradnjom ovih policijskih stanica i svim, da kažemo, tim merama u prethodnih godinu dana, cilj je da se Srbima pokaže da će ovladati suštinski i faktički severom. Drugi efekt koji isto nije prikriveni i simbolički, već suštinski jeste stvaranje tenzične atmosfere, ne bi li došlo do određenog incidenta. Jer njima je potreban incident. Na talasu incidenta oni imaju prostor u evropskoj ili svetskoj javnosti da zagovaraju svoju stvar“, kaže Barac za Kosovo onlajn.

Upozorava da je drugi ozbiljan problem eksproprijacija zemlje u vlasništvu Srba.

„To dodatno podgreva atmosferu tenzije koja može da eskalira. Jer i Srbi sa druge strane se osećaju ugroženo kada vidimo kako se ponašaju pripadnici KBS i kada znamo da samo na osnovu neke lažne prijeve, nekog lažnog svedoka možete biti uhapšeni. Vrlo je jasno i očekivano da postoji određen zazor ili strah, pa možemo reći čak i opravdana doza uznemirenosti kod pripadnika srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije, posebno severnog dela. Duboko verujem da njihov cilj jeste da dođe do incidenta koji bi oni koristili kao pogonsko gorivo s obzirom da sve više, da kažemo, signala stiže, prvo je bilo preko Atlantika, a sada bogami čak i iz Berlina da takva politika Prištine neće biti tolerisana“, zaključuje Barac.