Obnova kuće Džafera Deve "u neonacističkom stilu"

Za kuću Džafera Deve u Južnoj Mitrovici čija obnova je nedavno završena, kosovsko Ministarstvo kulture saopštilo je da to smatra mestom kulturnog nasleđa koje zaslužuje očuvanje zbog svog arhitektonskog značaja, "kao prvi objekat izgrađen u modernom zapadnoevropskom stilu u Mitrovici". Izgleda su ljudi od stila bili i ostali saradnici okupatora u Drugom svetskom ratu, po kojima ulice širom Kosova nose imena. Po toj logici, mogli su i Hitlerovi akvareli da završe u školskim udžbenicima. Sreća pa nemaju gotovo nikakvu umetničku vrednost.

Piše: Dragana Savić

Čak je i nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode ranije naveo da je "veoma zabrinut zbog planova da se obnovi kuća Džafera Deve, poznatog nacističkog saradnika i protagoniste zloglasne SS Skenderbegove divizije".

"Ne prikrivajte istoriju! Nemojte skrivati istinu o Holokaustu ili ratnim zločinima koje su počinili nacisti i lokalni saradnici. Zaštitite činjenice", upozoravao je Rode, sa čim se Kosovo očigledno nije složilo, pa je bez podrške EU završilo obnovu kuće.

Utoliko gore po činjenice, što bi rekao bi Hegel.

No, ako je nešto od antifašizma i postojalo pre dve godine, od kada datira ova Rodeova izjava, u međuvremenu se istopilo.

Da se umetnički izrazimo, prevagnuli su neki drugi stilovi u kojima bi i oni gorepomenuti akvareli mogli da dobiju na ceni. 

Budući da je kuća obnovljena uz protivljenje Kancelarije EU na Kosovu, naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću dr Petar Ristanović misli da su te poruke Evropske unije bile čisto formalne.

Međutim, dodaje da s obzirom da su protivljenja došla iz srpske zajednice, to je za albansku stranu došlo kao poruka da oni treba na tome dodatno da istraju, tako da su odlučili da kuću obnove iz sopstvenih sredstava i naprave memorijal Džafera Deve.

"To je samo po sebi skandalozno, budući da je učešće Džafera Deve u holokaustu, ali i u progonu Srba, Roma i Jevreja neupitno. On nije kontroverzna istorijska ličnost. Njegova prošlost i uloga u Drugom svetskom ratu je potpuno rasvetljena i jasna", ističe Ristanović.

Na pitanje da li je u pitanju nemar ili nemoć Zapada da speči Prištinu, Ristanović kaže da je u pitanju nezainteresovanost. 

"Oni pošalju poruku da se tome protive, da to ne bi trebalo raditi i na neki način tako operu ruke od svega toga. Kosovo jeste protektorat Zapada, ali nikoga nije briga za te, uslovno rečeno, male stvari. One su male za nekoga sa Zapada ko je tu došao da odradi svoj posao u Prištini. Sa druge strane, za Srbe je to itekako bitno. Važno je za čitavu klimu koja se na Kosovu stvara i postoji. Za Albance Džafer Deva je heroj, njegova prošlost je neupitna i čista. Oni odbijaju da postoji bilo kakva druga verzija istine, što šalje poruku srpskoj zajednici da je jednostavno ono što je Deva radio u prošlosti poželjno. A Deva je radio na tome da Srba više na KiM ne bude", naglasio je Ristanović. 

Dodao je da je Džafer Deva bio zagovornik i čovek koji je sprovodio u delo formiranje Velike Albanije, ali i direktno odgovoran za holokaust, egzekuciju Srba i formiranje SS divizije Skenderbeg. 

"Međutim, zbog tog svog nacionalnog rada, on se danas percepira kao nacionalni heroj među Albancima. Potpuno su nezainteresovani za taj drugi deo njegove biografije, njegovo učešće u zločinima. Insistira se na tome da je on bio nacionalni radnik i danas se slavi na Kosovu. Njegovo ime nose škole, ulice, a sada ima i svoj memorijal", rekao je naš sagovornik. 

Kosovo i dalje neguje neonacističku politiku, kaže za Kosovo online istoričar iz Severne Mitrovice Luka Jovanović, podsećajući da je prethodno EU obustavila radove na obnovi kuće Džafera Deve, a da su to obrazložili time da je on kontroverzna ličnost, odnosno "ličnost sa neodređenom istorijskom ulogom".

"Najpre treba reći da je on ličnost sa jasno određenom istorijskom ulogom, ličnost koja je od 1941. do 1943. bila okupacioni upravnik, odnosno u nacističkom režimu upravnik Kosovske Mitrovice, a od 1943. do kraja rata ministar unutrašnjih poslova kvislinške Albanije. Znači, ličnost koja je najpre na terenu Kosovske Mitrovice, a onda i na širem prostoru tadašnje kvislinške tvorevine, bila zadužena za hapšenja, likvidaciju svih antinacističkih i antifašističkih elemenata na terenu. Znači, ličnost koja je bila zadužena da sprovodi politiku Adolfa Hitlera", objašnjava Jovanović, dodajući da se za takvu ličnost ne može nikada reći da je sa nerazjašnjenom ulogom.

Takvoj ličnosti, ocenjuje, nije mesto u javnom narativu, a još manje u akcijama i poslovima Evropske unije koja teži ka multikulturalnosti, ali i borbi protiv nacizma, odnosno neonacizma.

Poruka je, kaže, jasna - da je neofašizam u svim državama koje su bile velike pristalice Adolfa Hitlera danas na snazi.

"To svakako ne znači dobro za one zajednice i one države kojima pripadaju Srbi, kojima pripada država Srbija, odnosno države i narode članove antifašističkog bloka, koji nikada nisu negovali nacističku politiku. Svakako znači da je to opet urađeno u kontekstu šireg i većeg pokreta na Kosovu i Metohiji, odnosno kod samih Albanaca koji traje već desetinama godina, jednog jačeg zamaha revizije istorije i istorijskih ličnosti", navodi Jovanović.

On podseća da su osim kuće Džafera Deve u Južnoj Mitrovici, najznačajnije ulice i najznačajniji spomenici kulture posvećeni upravo tim ličnostima koje su bili osvedočeni saradnici okupatora.

"Pa vi ćete tako naći da je Kulturni centar u Južnoj Mitrovici posvećen Redžepu Mitrovici, odnosno premijeru kvislniške Albanije pod nacističkim fašističkim režimom, da svoje glavne ulice imaju Bislim Bajgora, Jusuf i Bajazit Boljetinac i niz tih ličnosti koje su osvedočene sluge i osvedočeni nacisti i fašisti", ističe Jovanović.

Istoričar Igor Vukadinović takođe ocenjuje za Kosovo onlajn da Priština neguje nasleđe i kult i Džafera Deve i svih ostalih kvislinških vođa iz Drugog svetskog rata, dodajući da Zapad nema veliki problem sa obnovom Devine kuće jer je "pragmatičan i voli da koristi razne ekstremne totalitarne ideje i ideologije za ostvarivanje svojih interesa".

Vukadinović podseća da Kosovo ima ulice Džafera Deve u Prištini i u drugim gradovima, kao i da imaju ulice Mustafe Kruje koji je bio premier Velike Albanije.

"Sve su to ličnosti koje su učestvovale na strani okupatora za vreme Drugog svetskog rata i sve one imaju tu pozitivnu sliku i ulogu u današnjem kosovskom društvu", ocenjuje Vukadinović.

Deva je, podseća istoričar, nakon rata neko vreme živeo u Turskoj, Italiji i različitim zemljama, a onda se 1956. godine preselio u Ameriku, gde je sarađivao s američkom obaveštajnom službom.

"Postoji izveštaj iz albanskog Ministarstva spoljnih poslova iz 1968. godine gde se navodi da su Amerikanci podstakli Džafera Devu da formira Treću prizrensku ligu, kao organizaciju ekstremne albanske emigracije. U istim izveštajima se navodi da su nemačke obaveštajne službe podržavale Prizrensku ligu, da su radile na otcepljenju Kosova od Jugoslavije, uspostavljanju druge albanske države na Balkanu. Sasvim je jasno da je on zapravo uživao podršku i zaštitu Amerikanaca još za vreme života, tako da ni ovaj današnji odnos nije uopšte iznenađajući", ocenjuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, simbolični potezi poput obnove kuće Džafera Deve su manje važni drugih poteza koji se preduzimaju na Kosovu, i to intenzivno u poslednjih 10 -12 godina, ali, kako ocenjuje, "javnost često mnogo više reaguje na ove simbolične momente, kao što je Most na Ibru".

"To su sad glavni problemi, dakle ta ugrožena bezbednost ljudi na severu Kosova, osećaj, napuštenosti. U tom smislu taj Džafer Deva im je najmanji problem, imaju oni mnogo Džafera Deva oko sebe danas, i na Zapadu i u regionu", zaključuje istoričar.