Očekivanja od Sorensena: Ima li rešenja za ćorsokak u dijalogu Beograda i Prištine?

Od Miroslava Lajčaka je nasledio kancelariju u Briselu, brojeve telefona glavnih pregovarača i „vruć krompir“ - proces normalizacije odnosa zaglavljen u „slepoj ulici“. Teško je očekivati da će Peter Sorensensen bez značajnije pomoći EU, ali i SAD uspeti sam da pronađe izlaz iz tog ćorsokaka, upozoravaju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Arsenije Vučković

Danskom diplomati, novom izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine mandat zvanično počinje 1. februara i kako je najavljeno trajaće narednih 13 meseci.

Zadaci novog specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Petera Sorensena biće da omogući nastavak procesa dijaloga, a posebno implementaciju Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa o primeni usvojenog u februaru i martu 2023, ističu iz Saveta EU.

I dok se Nato Alijansa raduje bliskoj saradnji sa novim evropskim izaslanikom, zamenik kosovskog premijera i glavni prištinski pregovarač Besnik Bisljimi očekuje od Sorensena „izbalansiran pristup“ kao ključan preduslov za uspeh tog procesa.

U prvim komentarima, analitičari su poručili da će on „doneti novi duh“ u pregovore, ali i da od njega „ne treba očekivati čuda“ bez obzira što dolazi iz Danske - zemlje koja je priznala Kosovo.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić je uveren da će tokom svog mandata Sorensen sprovoditi medijaciju na tehničkom nivou dok će šefica evropske diplomatije Kaja Kalas voditi političke pregovore.

(Ne)moguća misija

Ipak, programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić je skeptična da i Sorensen, ali i Evopska unija mogu da promene dinamiku u dijalogu.

„Teško je očekivati da on (Sorensen) može da promeni dinamiku u dijalogu. Teško je čak očekivati da EU može da izdejstvuje određene promene u dijalogu. Pretpostavljam da ćemo pre gledati neke nove procese i okretanje sporazumima koji su ranije postizani pod Trampovom administacijom nego što ćemo videti dalje pomake bilo u sprovođenju što se do sada dogovorilo pod okriljem EU, bilo u sklapanju novih sporazuma“, kaže Andrić Rakić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Nema dilemu da Sorensen preuzima dijalog u jako teškom trenutku kada je ovaj proces „faktički potpuno ruiniran“.

„I gde se pokazalo da EU nema političku moć da privoli strane na konstruktivan dijalog. Ništa se u globalnom smislu ne menja da bi promenilo tu atmosferu tako da je na njemu jako izazovan zadatak“, naglašava ova analitičarka.

Potencijale diplomate Sorensena teško je oceniti, ali ne očekuje da će uraditi ništa više od svog prethodnika - Miroslava Lajčaka.

Prepreka je, primećuje, i to što je nova evropska administracija trenutno fokusirana na Rusiju, ali i odnose sa SAD.

„Ne očekujem da može da uradi nešto više od onoga što je Lajčak uradio, a nažalost, na kraju, to nije bilo puno. Opet, to ne zavisi od ličnosti posrednika, već od moći Evopske komisije, a ova do sada nije pokazala preveliko interesovanje za pitanje Kosova. Uglavnom je fokus na Rusiji, a verovatno će sada biti i na odnosima sa Amerikom. Tako da i sama EK, Evropski parlament imaće  mnogo više teških i ozbiljnih tema kojima će morati da se bave, a verujem da će pitanje dijaloga zaista otići u zapećak“, zaključuje Andrić Rakić.

„Šansa za gol“

Skeptičan je i politički analitičar Škeljzen Maljići jer smatra da je teško predvideti dinamiku poteza novog specijalnog izaslanika EU za dijalog, ali ne isključuje da bi mogao da „postigne gol“ tako što bi se izvršio dodatni pritisak na Beograd i Prištinu da okončaju proces normalizacije odnosa.

„Mnogi smatraju da je dijalog zapravo propao, da sve treba početi iz početka. Mislim da nije tako i da EU neće propustiti da postoji načelni sporazum koji nije potpisan, ali da su se strane saglasile sa njim i da je to međunarodno validan dokument“, ističe Maljići za Kosovo onlajn.

Uveren je da će EU insistirati na primeni Ohridskog sporazuma.

„Zato će obe strane biti pritisnute da počnu realizaciju sporazuma iz Ohrida u kome je dogovoren i način implementacije. E sad, ne mogu da predvidim kako će to ići, da možda neće biti novih teškoća. U Srbiji je situacija napeta i ovde nismo sigurni ko će dobiti izbore: da li će Kurti opstati na vlasti i igrati ovu svoju igru koja traje već tri-četiri godine. Ali, mislim da postoje šanse, baš zato što je promenjena situacija i zato što postoji svest da treba iskoristi ovu priliku da se prevaziđe blokada koja traje dve-tri, a možda i punih deset godina“, naglašava Maljići.

Optimizam temelji i na činjenici da bez obzira što je situacija po pitanju dijaloga stara - ključni evropski akteri su novi.

„Sada je potpuno nova evropska ekipa. Ne samo što Lajčaka nema, već su svi drugi zvaničnici novi. Ali, situacija je ista. Sve je dogovoreno pre skoro dve godine i sada bi to trebalo da se nekako zaključi. Prvo su bili srpski izbori pa se odlagalo rešenje sporazuma. Sada su kosovski izbori. Vrlo brzo će se videti“, kaže Maljići.

Upitan kakvu strategiju treba očekivati od novog specijalnog izaslanika EU i koliko će se ona razlikovati od taktike njegovog prethodnika Miroslava Lajčaka, Maljići poručuje da tek treba da se vidi kakvu dinamiku dijaloga Peter Sorensen planira.

„To je nešto što tek treba da vidimo, kakvu dinamiku planira. Ali, verujem da neće propustiti da postigne gol kada je u šansi. Sve je uglavnom pripremljeno, a da li će biti potrebna i američka pomoć ne znam, verovatno da, ali koje vrste to je opet druga velika neizvesnost“, precizira ovaj analitičar.

Ne smatra da krivicu u zastoju dijaloga treba pripisati Lajčaku, već „vrdanjima“ Beograda i Prištine.

To se „sa novim čovekom i novom energijom u EU“ može promeniti, uveren je ovaj analitičar.

„Lajčak je uspeo sa ovim što je do sada urađeno. Nije to neuspeh. Neuspeh su stvorili i Beograd i Priština svojim vrdanjima, stavovima šta bi oni hteli. Nisu hteli da se realizuje sporazum zbog unutrašnjih problema. Ovo je prilika da novi čovek, nova energija to pokrene sa mrtve tačke. Inače je geostrateška situacija tako komplikovana i rizična da ne znam šta bi moglo da bude alternativa da se barem ovaj region donekle smiri“, naglašava Maljići.

Uloga Vašingtona

Istoričar Stefan Radojković u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da će novi izaslanik EU Peter Sorensen uticati na dijalog samo onoliko koliko će Brisel biti u stanju da primora Prištinu i Beograd na veću konstruktivnost u pregovorima, a da će taj proces suštinski zavisiti od volje Vašingtona i želje da učestvuje u rešavanju ovog pitanja.

„On će biti moćan i uticajan onoliko koliko EU i Brisel budu mogli da nateraju Srbiju i Prištinu da se taj dijalog vodi na konstruktivniji način. Ali, najveći deo toga će zavisiti pre svega od Vašingtona i dešavanja u Prištini i Srbiji“, ističe Radojković.

Tu ne misli samo na februarske izbore, već i sve dosadašnje jednostrane poteze Prištine usmerene ka srpskoj zajednici.

„Sve to će uticati na domete tog dijaloga. Isto tako, Srbija ima sva prava da bude izuzetno nezadovoljna ponašanjem Prištine i samim tim da možda, potencijalno suspenduje svoje učešće u dijalogu na neko određeno vreme dok se situacija ne popravi, barem što se tiče položaja Srba, a i drugih građana Srbije na Kosovu i Metohiji“, smatra ovaj istoričar.

I bez aktuelnih problema na terenu, Radojković kaže da će u procesu dijaloga malo toga zavisiti od samog Sorensena.

„Može da nekim svojim ličnom ekspertizom i harizmom pokuša da odobrovolji Beograd i Prištinu, ali on lično će biti onoliko jak koliko je Brisel uticajan. U trenutnoj konstalaciji snaga u Evropi i svetu, posebno na Balkanu, čini se da je presudan faktor Vašington. I ako on dobije podršku Vašingtona onda će imati izvesnu težinu. Ako ne dobije, ili ako Vašington prosto ne bude interesovao briselski dijalog što se negde može naslutiti iz spoljne politike Donalda Trampa, barem njegove retorike, čini se da Balkan neće biti ni na poslednjem mestu spoljno-političkih prioriteta Vašingtona, a samim tim će i uticaj Sorensena biti srazmeran uticaju Brisela i EU koji neće biti prevelik“, naglašava Radojković.

Upitan po čemu bi angžaman Sorensena mogao da se razlikuje od mandata Miroslava Lajčaka, Radojković ukazuje da danski diplomata dobro poznaje ne samo Balkan, već i Kosovo i da će zbog toga „moći da govori jezikom razumljivim lokalnim akterima“.

„Jedino po čemu bi mogao da se razlikuje od Lajčaka je što je izvesno vreme proveo na Kosovu i Metohiji i to u ono vreme koje je bilo izuzetno tenzično i negativno, nasilno po Srbe, Rome, Aškalije... To je period Martovskog pogroma. On zna koji su sve aduti u rukama Prištine. On dobro poznaje Balkan, imao je svoju službu i u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, dakle poznaje čitav region i sa te strane on će možda moći da govori jezikom koji je razumljiviji lokalnim akterima“, precizira Radojković.

Ipak, ponavlja, teško može da se očekuje da će kao pojedinac moći da sprovede išta od dosad dogovorenog.

„On kao pojedinac neće moći mnogo iako je njegov mandat da radi na sprovođenju onog što je dogovoreno u Ohridu i onog sporazuma o putu ka normalizacije što je sve deo tog briselskog dijaloga. Mislim da će sve zavisiti od Vašingtona i dešava na terenu, od lokalnih aktera, Beograda i Prištine“, zaključuje Radojković.