Od čega zavisi da li će milionski ugovor Kosova i američkog MCC-a da preživi?

Sporazum potpisan u američkom Kongresu pre tri godine između Kosova i agencije Milenijum čelendž korporejšn (MCC), vredan 236,7 miliona, koji su vlasti u Prištini predstavile kao put ka dekarbonizovanoj budućnosti, sada visi o koncu. Ukoliko se obistine navodi američkih medija i administracija Donalda Trampa zatvori MCC, ovaj ugovor ostaće na snazi samo ukoliko se u Vašingtonu proceni da je u interesu spoljne politike Amerike na Zapadnom Balkanu i u skladu sa njenim političkim ciljevima koji ne moraju da budu javni, navode sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Odeljenje za vladinu efikasnost Elona Maska, kako su izvestili mediji, obavestilo je MCC da će velika većina njihovih grantova biti ugašeno i da će doći do značajnog smanjenja osoblja agencije.

Kompakt program sa Kosovom koji je zvanično pokrenut 1. maja 2024, podrazumeva grant od 202 miliona dolara, dok je ostatak od 34,7 miliona predviđen kao doprinos kosovske Vlade. Kosovska predsednica Vjosa Osmani ga je promovisala kao najveću investiciju u energetski sektor Kosova posle nekoliko decenija. Program je usmeren na tranziciju na zelenu energiju i povećanje energetske bezbednosti, kroz ugradnju baterija za skladištenje energije.

Kosovska vlada zasad se nije oglašavala povodom mogućnosti da program sa MCC-om propadne, ali je bivši kosovski premijer Avdulah Hoti izjavio da će zbog zatvaranja MCC Kosovo izgubiti 220 miliona dolara, optužujući za to vladu Aljbina Kurtija jer je, kako je naveo, ignorisala Vašingtonski sporazum i odbila da suspenduje uvozne carine na američke proizvode.

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini takođe smatra da je Kosovo u riziku da izgubi ovu američku investiciju zbog hladnih odnosa sa novim američkim vlastima. 

„Kosovo je moglo da bude prvak što se tiče korišćenja fondova iz Sjedinjenih Američkih Država, međutim, odnosi Vlade Kosova i Trampove administracije su dosta hladni i zbog toga rizikujemo da izgubimo više od 220 miliona dolara. To će mnogo da utiče na ekonomiju Kosova“, izjavio je Šahini za Kosovo onlajn.

Ukoliko MCC bude ugašen, prema oceni Damira Dizdarevića, programskog koordinatora u Fondaciji BFPE za odgovorno društvo, ugovor sa Kosovom će ili biti raskinut ili će se izvršiti njegova revizija kako bi nova američka administracija utvrdila da li je on u vitalnom nacionalnom interesu SAD i u interesu njene spoljne politike na Zapadnom Balkanu.

Sporazum vredan 236,7 miliona dolara, prema njegovoj oceni je za teritoriju veličine Kosova, izuzetno važna investicija.  
„Investicije u energetskom sektoru kreću od desetina, preko stotina, i dosežu milijarde dolara. Izveštaj Svetske banke, na primer, kaže da je za dekarbonizaciju regiona Zapadnog Balkana potrebno oko 37 milijardi dolara do 2050. godine. Ako sa ovim poredimo sumu namenjenu Kosovu, ona nije toliko velika, ali je za samo Kosovo to ogromna suma novca“, naveo je Dizdarević za Kosovo onlajn.

On objašnjava da je za energetski sistem Kosova projekat koji je trebalo da finansira MCC veoma značajan jer se odnosi na održavanje stabilnosti mreže i energetsku bezbednost. 

„Radi se o baterijama koje bi trebalo da balansiraju pikove potrošnje. Baterija je izuzetno značajna za integraciju obnovljivih izvora energije u sistem. Kada nema vetra i sunca prosto pustite energiju iz baterija da to nadomesti, jer na elektroenergetskoj mreži uvek mora da bude jednaka proizvodnja i potrošnja električne energije, a na ovaj način to se balansira. Baterije se pune kada ima viška, kada je puno sunca i kada ima dosta vetra“, ukazuje Dizdarević.

Kosovo, kako dodaje, planira da do 2030. godine poveća svoj udeo obnovljivih izvora energije na 35 odsto ukupne potrošnje, dok je trenutno na oko 6 odsto. Taj projekat je prethodna američka administracija Džozefa Bajdena prepoznala kao strateški, ali je pitanje šta će reći administracija Donalda Trampa.  

Dodaje da je energetska bezbednost i sigurnost snabdevanja, ali i sama energetika, izuzetno visoko na agendi nove administracije Donalda Trampa, ali da on ne daje puno na značaju kada je reč o klimatskim promenama, već ima plan da poveća proizvodnju fosilnih goriva. 

„Sa tog stanovišta ovaj projekat sa MCC-om verovatno neće biti visoko na listi prioriteta, ali ukoliko to posmatramo sa stanovišta energetske sigurnosti, a znamo da je na Kosovu sistem dosta zastareo, da su termoelektrane starije više od 50 godina, da se dešavaju kvarovi i da će se sve više i više dešavati u budućnosti, onda postoji šansa i to velika, da taj projekat ostane realan. Sve će zavisiti od toga kako američka administracija percepira projekat, da kao klimatski ili kao projekat koji poboljšava energetsku sigurnost i Kosova i celog regiona Zapadnog Balkana. Pre bih se možda kladio na ovo drugo, mada postoje i drugi načini da se obezbedi energetska sigurnost bez baterija, ukoliko energiju dobijamo na fosilna goriva“, ocenjuje Dizdarević. 

On ističe da je Amerika ranije bila poznata po poštovanju svojih ugovora, što i jeste osnova međunarodnog poretka koji danas funkcioniše, ali da se u svetlu geopolitičkih konstelacija to polako ali sigurno menja. 

Saradnik Novog trećeg puta Petar Donić kaže za Kosovo onlajn da će opstanak sporazuma Kosova i MCC najverovatnije zavisiti od procene kojoj će biti podvrgnuti svi programi ove korporacije a koja će zavisiti od određenih političkih ciljeva.

Tako je kaže bilo u slučaju USAID-a, gde je na kraju eliminisano 82 odsto programa ove agencije, a zadržano 18 odsto.

„Tokom smanjenja budžeta USAID-a, strane u okviru različitih programa mogle su da zatraže izuzeće i da to elaboriraju. Onda su se svi ti slučajevi razmatrali pojedinačno shodno globalnoj relevantnosti programa i na odnovu toga da li protežiraju američki interes u spoljnopolitičkom smislu. Verovatno će taj princip biti primenjen i ovde, a kriterijum odluke, naravno, ostaje tajan i zasnovan je na političkim ciljevima koji nisu javni“, kaže Donić. 

Prema njegovoj oceni, investicija vredna 236,7 miliona dolara za mali region kao što je Kosovo je ogromna. 

„Svako će imati interes da se bori za sebe, ali vrlo teško će bilo ko naći kompenzaciju pogotovo u trenutnim tržišnim uslovima. U Nepalu je takođe jedan program MCC-a pod znakom pitanja i njihova vlada piše peticiju da se finansiranje preusmeri iz drugih izvora, pošto to i jeste agenda, da se sve nezavisne agencije centralizuju u okviru Stejt departmenta, pa će se neki programi zadržati, a neki neće, u zavisnosti od određenih političkih ciljeva za region u kom se programi sprovode“, navodi Donić.

On podseća i na slučaj sa potpisanim sporazumom između Srbije i DFC-a, za vreme prvog mandata Donalda Trampa na osnovu kog je trebalo da se ostvare razvojni projekti vredni 50 miliona dolara za region.

„Pri smeni američke administracije ta agencija nije nastavila sa radom, tako da postoji presedan da kada dođe nova vlast, ona ima svoju agendu i želi da je sprovede, a neki prethodni dogovori lako mogu da budu preispitani“, ukazuje Donić.

Inače, MCC je osnovao Kongres 2004. godine, a svoje programe imaju u blizu 50 zemalja. Prema podacima sa sajta MCC-a ova agencije je uložila oko 17 milijardi dolara u programe širom sveta koji podržavaju projekte u oblastima poljoprivrede i navodnjavanja, obrazovanja, energetike, saobraćajne infrastrukture... Takođe se navodi se da su „partner najsiromašnijim zemljama sveta koje su posvećene pravednom i demokratskom upravljanju, ekonomskoj slobodi i ulaganju u svoje stanovništvo“.