Od slučaja Račak prošlo 26 godina, događaja koji je promenio sve na Balkanu

Na današnji dan, pre tačno 26 godina u selu Račak kod Uroševca nastradalo je 45 Albanaca, što je bio povod za Nato bombardovanje koje će uslediti kasnije te godine - 24. marta 1999. Slučaj Račak i danas kod srpske i albanske strane izaziva oprečna mišljenja.

Račak je ujedno i „proslavio“ tadašnjeg šefa verifikacione misije Oebs Vilijama Vokera koji je odmah tvrdio da je tu počinjen ratni zločin, što je izjavio kada se sa novinarima obilazio pomenuto selo.

Dodatne kontraverze izazvale su dileme eksperta za sudsku medicinu. Tako je finski stručnjak Helen Rante navela da rezultati obdukcije ukazuju da su žrtve streljane, ali dve godine kasnije u naučnoj publikaciji koja je objavljena u Finskoj, grupa eksperata sudske medicine je analizirala svu dokumentaciju i izvela nedvosmisleni zaključak da taj izveštaj Rante nije bio tačan.

Hag odustao od Račka

Slučaj Račak je bio i jedna od najvažnijih tačaka optužnica pred Haškim tribunalom protiv Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika SRJ, Nikole Šainovića, potpredsednika tadašnje Vlade SRJ i Milana Milutinovića, predsednika Srbije.

U sva tri slučaja, tužilac je tokom postupka odustao od ove tačke optužnice. Među optuženima u Hagu bio je i policijski general Vlastimir Đorđević. Međutim Račak nije bila jedna od tačaka optužice, već je samo hronološki naveden.

Stav Beograda

Zvanična verzija Beograda jeste da su tog dana pripadnici Posebnih jedinica policije sproveli legitimnu antiterorističku akciju kojoj su prisustvovali i verifikatori tadašnje misije Oebs. Akcija srpske policije koja je započela u noći između 14. i 15. januara 1999. za cilj je imala zauzimanje komandnog centra tadašnje 161. brigade OVK „Agim Celej Coli” - batalјona „Sadik Šalјa“ koji je bio odgovoran za ubistvo trojice policajaca 8. i 10. januara te godine.

O planovima akcije obavešteni su posmatrački Verifikacione misije Oebs koji su došli sa tri ekipe u 15 vozila. Sa njima su bile i televizijske ekipe AP i Rojters koje su sve snimale.

Stav Prištine

S druge strane, Albanci tvrde da je u Račku 15. januara 1999. počinjen masovan ratni zločin. Vlada Kosova je usvojila i odluku o eksproprijaciji nepokretnosti u delu Račka u okviru projekta "Konzervacija i restauracija kuće u Memorijalnom kompleksu 'Masakr u Račku’”.

Albanska strana tvrdnju o ratnom zločinu Srbije argumentuju izveštajem Verifikacione misije Oebs, ali i tvrdnjama šefa te misije Vilijema Vokera. Vlada Kosova je 2023. izdvojila i 70.000 evra kako bi finansirala knjigu Vilijama Vokera, u kojoj je nekadašnji šef Misije OEBS izneo svoja viđenja o dešavanjima u Račku.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je početkom 2023. obelodanio da je Specijalno tužilaštvo Kosova raspisalo međunarodne poternice za 18 lica srpske nacionalnosti zbog navodnog učestvovanja u događaju u Račku.

U Posebnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini, 20. novembra 2023. održana je prva rasprava prvog suđenja u odsustvu za ratne zločine. Optužen je Čedomir Aksić koji je 26. decembra 2024. osuđen na 15 godina zatvora za navodne ratne zločine počinjene u periodu januar-maj 1999. godine u selima opštine Štimlje (sela Račak, Malopoljce i Petrovo).

Suđenja i zbog izjava o Račku 

Predsednik Privremenog organa opštine Zvečan i bivši ministar u kosovskoj vladi Ivan Todosijević, odlukom Vrhovnog suda u Prištini 2023. godine oslobođen je svih optužbi koje su mu se stavljale na teret. Todosijević je prvostepeno osuđen krajem 2019. godine u Prištini na dve godine zatvora zbog izjave koju je dao na obeležavanju 20 godina od početka NATO bombardovanja u Zvečanu, kada je naveo da je slučaj Račak izmišljen i iskorišćen kao povod za bombardovanje.

Prvostepenu odluku potvrdio je kasnije i Apelacioni sud u Prištini. Branioci Todosijevića su potom žalbu podneli Vrhovnom sudu. Veće tog suda odlučilo je da vrati slučaj na ponovno suđenje.

Voker: Događaj u Račku istorijski trenutak

Bivši šef verifikacione misije Oebsa na Kosovu Vilijem Voker ocenio je juče da je događaj u Račku istorijski trenutak koji je promenio sudbinu Balkana.

On je doputovao u Prištinu kako bi promovisao svoju knjigu „Račak: Istorija ratnog zločina“.

„Sve što mogu da kažem je da je ovo jedan od dva-tri najvažnija dana u mom životu. Ne pada mi na pamet da je ono što se desilo u Račku uticalo na promenu nečega što je veliko kao ceo Balkan. Ovde sam da pokušam da ubedim ljude da pročitaju knjigu o nekim stvarima koje su se dešavale tokom godine 1998-1999“, rekao je Voker.

Radosavljević: U Račku su bili teroristi, a ne civili

Nekadašnji komandant Posebnih jedinica policije general Goran Radosavljević svojevremeno je je rekao da je MUP Srbije nakon dugo priprema odlučio da izvrši antiterorističku akciju u Račku.

„Planirali smo da krenemo u vreme kada nas ne očekuju, oko tri, četiri ujutru, zima je bila, 15. januar, pre toga smo znali da u selu nema civila. U to vreme u tom selu živelo je oko 3.000 stanovnika i zamislite da nema dima ni iz jedne kuće, tragova u snegu. Jasno nam je bilo da su ostali samo teroristi u jednom objektu. Odlučili smo da dođemo njihovom teritorijom tako im nije upadalo u oči zašto se kamioni kreću. Došli smo im iza leđa, našli rovove koje su oni pravili, a za koje smo mi znali prema ranijim izviđanjima“, pričao je tada Radosavljević.

Naglasio je da je u toj akciji likvidiran mnogo veći broj terorista nego što je prikazano.

„Kada je treći dan akcije završen, došli smo do materijalnih dokaza da smo mi u pravu. Da se ne lažemo - zapad nikada neće priznati da je to bila legitimna akcija, da nisu stradali nedužni civili, već teroristi koji nisu hteli da se predaju“, primećuje Radosavljević.

Bivši pripadnik američkih specijalnih snaga i pripadnik Verifikacione misije na Kosovu Mark Šifaneli prošle godine je za Kosovo onlajn objasio da događaji u Račku nikada do kraja nisu rasvetljeni.

Šifaneli je od oktobra 1998. do marta 1999. radio u Logističkom centru (Fusion centar) Kosovske verifikatorske misije (KVM) u Prištini gde je sa još nekoliko kolega na dnevnom nivou analizirao sve podatke koje su verifikatori skupljali iz svih delova Kosova. Šifaneli kaže da je jedan broj nastradalih bio u uniformama, ali najviše u civilnoj odeći i da je na osnovu povreda nesumnjivo reč o počinjenom zločinu zato što su mnogi ubijeni hicima u glavu. On ističe da je ključno pitanje - ko je taj zločin počinio, i da se plaši da se nikada neće doći do tog odgovora.

“To je tragedija, bez ikakve sumnje. Ko je šta učinio je pitanje na koje mislim da nikada nećemo dobiti odgovor. Znam da kada je Voker rekao to što je rekao bilo je veoma brzo. U istragama možete da dođete do podatak brzo i bez provere ili polako, ali dokumentovano. On je učinio kako je učinio. Znam da postoji interesovanje zašto je to izjavio. Ne mogu da govorim u ime ambasadora Vokera, ne znam. Možda je u pravu. Ne mogu da dođem do zaključka i da uprem prstom u bilo koju stranu da je odgovorna za ono što se dogodilo u Račku.”, ističe Šifaneli, koji je 22 godine proveo u Specijalnim jedinicama Oružanih snaga SAD.

On kaže da mu je bilo čudno zbog čega je Voker odmah okrivio srpsku stranu, ali da ne veruje da je iza toga stajala neka namera. Navodi da je slučaj Račak definitivno poslužio za snažnije pritiske na tadašnju SRJ i Srbiju i da je inicirao dva sastanka predstavnika SRJ i OVK u Rambujeu.

Marinković: Verzija o masakru izmišljena kao povod za bombardovanje

Istražni sudija u slučaju "Račak" Danica Marinković rekla je prošle godine da je jedina istina da su toga dana u Račku poginuli pripadnici terorističke organizacije OVK, a da je verzija o masakru izmišljena kao povod za bombardovanje SR Jugoslavije.

Velika pobeda Srbije je, kako ističe, to što je u Hagu odbačena optužnica o slučaju Račak i što od Srba niko nije osuđen kao odgovoran za taj događaj.

„Pronađene su velike količine oružja, rovovi, štab koji smo pronašli, uniforme UČK... Sve to dokazuje da je u Račku bilo veliko uporište i štab terorističke bande UČK i da su 15. januara 1999. godine poginuli teroristi od strane izvedene akcije pripadnika srpske pilicije“, istakla je ona.