Opomena Evropske komisije Kosovu: Da li će svi prelazi biti otvoreni za srpsku robu?

Opaska da su posle otvaranja Merdara za ulazak srpske robe na Kosovo ostala ograničenja preko drugih punktova i napomena da Priština treba da obezbedi njeno slobodno kretanje preko svih prelaza, našle su se u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o Kosovu. Sagovornici Kosovo onlajna različito gledaju na to da li će prekor EK imati efekta. Prema jednom od gledišta, posle opomena iz Brisela mogu da uslede i sankcije, dok su drugi utiska da volje da se izvrši pritisak na prištinske vlasti nema. Ono oko čega su saglasni je da je srpska roba na tržištu Kosova tražena.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

„Potpuno puštanje u rad skenera za teret u Merdaru tokom leta 2026. godine olakšalo je kretanje srpske robe i značajno smanjilo vreme čekanja. Međutim, ograničenja za srpsku robu preko drugih kontrolnih punktova ostaju. Kosovo treba da obezbedi slobodno kretanje robe preko svih određenih graničnih kontrolnih punktova, u skladu sa svojim obavezama iz dijaloga“, navodi se u delu izveštaja Evropske komisije o Kosovu koji govori o normalizaciji odnosa sa Beogradom.

Notirano je da je Kosovo nastavilo da primenjuje pojačane kontrole uvoza robe poreklom iz Srbije, koja je trenutno dozvoljena samo preko prelaza Merdare. 

„U kombinaciji sa nesrazmerno čestim inspekcijama i sprovođenjem propisa, ova praksa nastavila je da utiče na ekonomsku aktivnost u područjima sa većinskom srpskom većinom na Kosovu, ometajući lance snabdevanja i lokalni pristup određenoj robi“, stoji u dokumentu EK.

Nakon što je mera zabrane ulaza srpske robe na Kosovo uvedena u junu 2023, a zatim ukinuta u oktobru 2024. ali samo za prelaz Merdare, građani u većinski srpskim sredinama kažu da je sada uglavnom ima na rafovima.   

„Negde ima srpske robe, negde nema. Sve zavisi gde, ali mislim da je ima slabije i da je više strane robe, nego srpske. To što ima uzimamo, šta nemamo, nemamo“, prenela je reporterima Kosovo onlajna jedna žiteljka Gračanice.

Građanin iz Leposavića kaže da se desi da nečega od srpskih proizvoda nema, a kako smatra, slobodniji promet značio bi i povoljnije cene za potrošače. 

„Jeftinija bi bila roba. Kad idem u Rašku da kupujem, mnogo mi je jeftinija. Za slave kupujemo piće, ali nam dozvoljavaju da prenesemo samo po gajbu-dve piva ili soka. Onda moramo da idemo više puta kolima“, naveo je on. 

Srpska roba na Kosovo ulazi isključivo preko prelaza Merdare na kom je u januaru ove godine instaliran mobilni rendgenski skener koji su obezbedile Sjedinjene Američke Države, a uslov vlade u Prištini da bi se puštala i preko drugih prelaza je da i na njima postoje skeneri.  

Kosovska carina je pre mesec dana dodelila ugovor za izgradnju objekta koji će služiti za postavljanje skenera za kontrolu carinske robe na prelazu Jarinje, a kada će srpska roba moći da ulazi na Kosovo preko ovog prelaza još nije poznato.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini, međutim, ocenjuje da su Vladi Kosova skeneri samo izgovor. 

„Njima je opravdanje da nema dovoljno sredstava za kontrolu robe, ali ima dosta carinika koji tamo rade i mislim da to treba da se otvara“, rekao je Šahini za Kosovo onlajn.

Povodom kritike iznete u izveštaju Evropske komisije za 2026. godinu, gde se navodi da Priština treba da obezbedi slobodno kretanje srpske robe preko svih prelaza, Šahini kaže da treba znati da kada Evropska komisija daje neku opomenu, da se dolazi do sankcija ukoliko se ono što je potrebno ne ispuni.

„Skoro dve godine smo imali sankcije Evropske unije zbog naše tvrdoglavosti, jer ih nismo poslušali. Sada kosovska vlada treba da razmišlja o tome da bi stvarno trebalo da se otvore svi granični prelazi za robu koja stiže iz pravca Srbije prema Kosovu, a to je roba koja stiže iz cele Evrope. Ima toliko gužve, pogotovo preko leta na Merdaru da kamioni sa robom čekaju po 5, 6 dana u redu da uđu na Kosovo“, podseća Šahini.  

Prema njegovoj oceni, za komercijalni ulaz robe mogli bi da se otvore i prelazi prema Mitrovici i Preševu.  
Kaže da je Poslovna alijansa Kosova nekoliko puta rekla da nije u redu da kamioni čekaju danima i da se tako pravi trošak, jer to sve ide u cenu koju plaćaju krajnji potrošači.

„Koliko god kamioni tamo stoje, cena prevoza raste i na kraju mi to treba da platimo“, napominje on.

Kupaca za srpsku robu ima

Govoreći u kom se obimu srpska roba vratila na Kosovo posle zabrane ulaska uvedene 2023, koja je potom ukinuta tako što je otvoren samo prelaz Merdare, on kaže da srpski proizvođači treba da budu uporniji i da ne gledaju politiku.   

„Kosovo je 2023. uvezlo robu iz Srbije u vrednosti od oko 370 miliona evra na godišnjem nivou, a onda je uvoz pao na manje od 200 miliona posle te sankcije. Sada, tokom devet meseci ove godine imamo uvoz robe iz Srbije u vrednosti od skoro 200 miliona. To znači da je srpska roba počela da ulazi na Kosovo. Mislim da srpski proizvođači treba da budu više uporni da uzmu deo tržišta na Kosovu, a ne da gledaju politiku ili da smetnije. Ko želi da prodaje robu na Kosovu, ima tržište, a ima i kupaca“, poručuje Šahini.

Da se srpska vraća potvrđuje i Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, ali o tome treba li očekivati da će se Vlada Kosova potruditi da dođe do otvaranja svih prelaza posle izveštaja Evropske komisije, Stanić kaže da se za njih ne može reći da su pouzdan partner.

„Imajući u vidu iskustva iz poslednjih 5,6 godina kada govorimo konkretno o prištinskim vlastima ne možemo da kažemo da su oni pouzdan partner, ali pouzdan partner jeste njihova privreda. Oni zaista traže robu iz Srbije i na neki način vrlo brzo otvaraju i obnavljaju kanale saradnje čim se političke okolnosti promene na bolje“, naveo je Stanić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, ukoliko se prvih devet meseci 2026. godine uporede sa istim periodom 2022. godine, pre uvođenja jednostranih mera prištinskih vlasti i blokada srpske robe uvedenih 2023. godine, vidi se da se roba vrednosno vratila na nivou od oko 80 odsto, a količinski 74 odsto. 

„To znači da je ona blizu tog pretkriznog nivoa i u tom pogledu to je zaista dobar rezultat, imajući u vidu sva ograničenja sa kojima se privreda Srbije na tržištu Kosova i Metohije susretala u poslednje tri godine“, ističe on. 

Ukazuje i da ako se posmatraju kategorije robe da su nivoi povratka različiti, jer se neki proizvodi nisu vratili na način kakav je bilo pre blokade, dok je kod nekih proizvoda ostvaren veći rezultat, kao recimo kod automobila, otpreme lekova, odeće ili aluminijuma koji se u većoj meri plasira nego ranije. 

Kada se pogleda izvoz pića, posebno mineralnih voda i nekih proizvoda od gvožđa i čelika, ili žitarice, oni se, kaže naš sagovornik, nisu vratili na pređašnji nivo i značajno su ispod tog proseka povrata od oko 80 procenata na tržište Kosova, dok su mlečni i konditorski proizvodi u okviru ovog proseka.

Delimična blokada i dalje postoji

„Međutim, bitno je naglasiti, da iako je blokada ukinuta da delimična blokada stoji ne samo zbog administrativnih prelaza, pošto nisu svi u funkciji, već je propusna moć prelaza na Merdaru relativno mala, imajući u vidu kolike su ukupne potrebe srpske privrede na tržištu Kosova i Metohije u smislu plasmana robe. Njih je osim Evropske komisije opominjala i Cefta, pa je blokada dugo trajala. Kao da nije bilo dovoljne volje da se izvrši pritisak na Prištinu da to ograničenje ukine, odnosno da ovo što je ukinula, sprovodi danas u kapacitetu od 100 odsto. Jer, kada bi se otvorili svi ti administrativni prelazi, ne bi bilo izgubljenog prihoda za privredu, a procenjuje se da je uvođenje blokade i sve njene posledice koje idu posle, uključujući i malu propusnu moć na administrativnim prelazima, otprilike koštalo našu privredu oko 325 miliona nerealizovanog posla“, kaže naš sagovornik.

Upitan da li bi otvaranje i drugih prelaza, osim Merdara doprinelo da se dostigne nivo plasmana robe koji je postojao pre zabrane ili su neki privrednici trajno odustali od kosovskog tržišta, Stanić kaže da bi otvaranje svih prelaza rezultiralo time da izvoz bude i veći nego u periodu pre blokade, imajući u vidu jako izraženu konkurentnost srpske privrede na tom tržištu. 

„Ali, ako vi čekate na granici sa kamionom više sati, pa nekada i više dana, onda to jednostavno obeshrabruje proizvođače da se vrate u meri u kojoj su bili, posebno ukoliko postoji rizik da Priština danas-sutra uvede neku novu blokadu jednostrano, mimo sporazuma u okviru Cefta i sa druge strane mimo ne samo preporuka, nego i obaveza na putu evrointegracija celog regiona“, napominje Stanić.