Vašington pod lupom demokrata: Nova dinamika na Balkanu, ali bez tektonskih promena

Rezultati izbora na sredini predsedničkog mandata u SAD promenili su odnos snaga u Kongresu, ali sagovornici Kosovo onlajna smatraju da to neće značajnije promeniti spoljnu politiku te zemlje prema Zapadnom Balkanu. Ono što očekuju posle pobede demokrata u Senatu i Predstavničkom domu je promena dinamike u regionu, odnosno insistiranje na ispunjavanju obaveza dogovorenih u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i možda naklonjeniji odnos američkih zakonodavaca prema Kosovu.

Piše: Ivana Šanjević

Američki stručnjaci, poput Edvarda Džozefa sa Univerziteta Džons Hopkins, navode da će Kongres pod kontrolom demokrata pojačati pritisak i tražiti preispitivanje dosadašnje politike administracije Donalda Trampa prema Srbiji. Očekuje se da će Vašington posvetiti više pažnje stabilizaciji odnosa u regionu, ali analitičari ne predviđaju velike i brze diplomatske inicijative u bliskoj budućnosti.

Bivši zvaničnik Stejt departmenta Danijel Frid predvideo je da bi promene u Kongresu i rezultati nedavnih izbora u Srbiji mogli da stvore prostor za „kreativniju diplomatiju“ u regionu. On smatra da bi i Kosovo trebalo da pokrene inicijative za poboljšanje odnosa sa Vašingtonom.

Bez tektonskih promena

Međuizbori za američki Kongres neće dovesti do tektonskih promena u pristupu i spoljnoj politici Sjedinjenih Država ka regionu, jer spoljnu politiku vodi izvršna vlast oličena u predsedniku Donaldu Trampu, izjavio je Petar Ivić iz Pupin inicijative i napomenuo da rezultati tih izbora mogu uticati na dinamiku potvrđivanja ambasadora SAD u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

„Trampova administracija je prepoznala značaj Srbije kao ključnog aktera u regionu i sasvim promenila pristup. Mi smo videli za vreme ove administracije produbljivanje odnosa i početak Strateškog dijaloga sa Beogradom i suspenziju sa Prištinom, tako da postoji velika mogućnost da će se ti prepoznati interesi nastaviti i saradnja produbiti“, predvideo je on.

Ivić, sa druge strane, ukazuje da Kongres, odnosno Senat ima ovlašćenja po kadrovskim pitanjima, a u ovom regionu se to tiče potvrđivanja ambasadora u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Albaniji.

„U procesu su potvrđivanja ambasadora u Srbiji, BiH i Crnoj Gori i administracija ima rok da završi do 3. januara i novog saziva Senata da demokratskom većinom. Ako se to ne dogodi, proces bi nažalost morao da se ponovi iz početka. Administracija je svesna toga tako da možemo očekivati određeno ubrzavanje i finalizaciju tog procesa“, naveo je Ivić za Kosovo onlajn.

Kongres traži ispunjenje obaveza

Promena koja se dogodila na međuizborima u SAD može da promeni dinamiku odnosa prema Zapadnom Balkanu, jer se od januara naredne godine može očekivati jači pritisak Kongresa da Beograd i Priština ispune dogovorene obaveze iz sporazuma o normalizaciji odnosa, odnosno pritisak na američku administraciju da ponovo uvede sankcije bivšem predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, predvideo je Stefan Jovanović iz Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD).

„Prištini se u ovom trenutku otvara mogućnost za dalje lobiranje kod demokrata, jer znamo da imaju blisku saradnju sa Demokratskom partijom u SAD, međutim što se tiče Srbije i normalizacije odnosa, Stejt department i predsednik imaju veći uticaj.Nikad nije isključeno da može doći do promene spoljne politike i pozicije prema Kosovu, ali režim Aljbina Kurtija nema dobre odnose sa Trampovom administracijom“, dodao je on za Kosovo onlajn.

Slično mišljenje ima i viša saradnica u Centru za Evropu pri Atlantskom savetu za pitanja Zapadnog Balkana Amanda Torp, koja dodaje da će ispunjavanje obaveza dogovorenih u dijalogu o normalizacija odnosa između Kosova i Srbije biti jedan od prioriteta demokrata.

Ona predviđa da će se demokrate angažovati na pitanjima novih priznanja nezavisnosti Kosova, članstvu u Natou i napredovanju na evropskom putu, ali će insistirati i da Priština ispuni svoju obavezu i formira Zajednicu srpskih opština.

„Očekujem da će demokrate dati prioritet priznavanju Kosova, članstvu Kosova u Natou, kao i procesu pristupanja Evropskoj uniji. Trenutno, zbog nepriznavanja, Kosovo ne može da bude član međunarodnih organizacija poput Interpola. Mislim da je to problem, izazov i nešto što će demokrate želeti da reše kako bi stabilizovale region i pružile podršku Kosovu“, naglasila je Torp za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima, formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) predstavlja dugogodišnju obavezu, a pošto kosovski premijer Aljbin Kurti nije sproveo tu obavezu, svi su se našli u pat poziciji.

„Dakle, on ili mora da formira ZSO ili mora da dođe do novih pregovora o tom pitanju. Međutim, trenutno nema nikakvog pomaka. To je stagnacija. To je problem. Zato on mora to da uradi, a Sjedinjene Američke Države moraju potpuno jasno i nedvosmisleno da mu poruče: 'Morate da formirate ZSO'“, predočila je Torp.

Region čeka rasplet u Beogradu

Analitičar Nedžmedin Spahiu ne očekuje nagle promene u spoljnoj politici SAD prema Kosovu i ostalima na Zapadnom Balkanu posle pobede demokrata na međuizborima za američki Kongres. Spahiu za Kosovo onlajn dodaje da posebno ne očekuje promene posle dolaska Studentske liste na vlast Beogradu, što će uticati na političke procese u regionu jer je Srbija najmoćnija i najveća zemlja na Zapadnom Balkanu.

„Stav Amerike prema Balkanu neposredno je vezan za to ko je na vlasti u Srbiji, kao ključne zemlje u regionu i kakva će biti politika novih vlasti u Beogradu“, rekao je on i dodaje da je „sa Vučićem bilo lakše dogovoriti se ili doći do rata, dok sa novom vlašću u Beogradu ni jedno, ni drugo“.