Od Kosova do Donbasa - može li ukrajinska kriza dobiti kosovski epilog?

Naredne nedelje u Abu Dabiju očekuju se razgovori delegacija Moskve, Kijeva i Vašingtona o načinima da se završi rat u Ukrajini. To otvara pitanje o okončanju sukoba kroz neki vid sporazuma po kojem se sada ne bi razgovaralo o finalnom statusu anektiranih ukrajinskih teritorija, odnosno Rusija bi zadržala kontrolu na terenu, a Ukrajina ne bi prihvatila promenu teritorijalnog integriteta. U takvom scenariju naziru se paralele sa „kosovskim modelom“, ali sagovornici Kosovo onlajna nisu do kraja uvereni da bi to moglo biti rešenje za zaustavljanje rata koji na tlu Evrope traje od februara 2022. godine.

Piše: Ivana Šanjević

Umesto kopiranja kosovskog modela, rešenje za ukrajinski sukob će verovatno morati da se traži kroz jedinstvene aranžmane koji uključuju čvrste bezbednosne garancije za Ukrajinu, dugo i složeno diplomatsko rešavanje statusa okupiranih teritorija, bez jednostranog priznavanja agresije ili promena granica silom.

Kosovski model je zahtevao snažno prisustvo međunarodne zajednice u vidu Unmika, Kfora posle završetka sukoba, pa bi slično tome, trajni mir u Ukrajini verovatno zahtevao demilitarizovane zone i međunarodne mirovne snage kao garant bezbednosti.

Zapadne zemlje su Kosovo tretirale kao „sui generis“, odnosno specifičan slučaj, dok su ga protivnici zapadne intervencije, posebno Rusija, često koristili kao pravni i politički presedan za sopstvene teritorijalne pretenzije prema Krimu ili Donbasu.

Realnost na terenu umesto šablonskih rešenja

Tvrdnja da je kosovski slučaj "sui generis" i dalje stoji, jer su istorijski, pravni i geopolitički konteksti dve krize potpuno drugačiji.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ocenio je za Kosovo onlajn da bi razgovori SAD, Rusije i Ukrajine 10. i 11. novembra u Abu Dabiju trebalo da obuhvate bezbednosne garancije, obustavu napada na energetsku infrastrukturu i primirje na Crnom moru.

On smatra da bi se u slučaju ukrajinskog sukoba mogao preuzeti redosled koraka koji je postojao u slučaju Kosova, odnosno da Kijev i Moskva prvo dogovore obustavu borbi. Ti koraci bi podrazumevali i nadzor linije razdvajanja i zaštitu civila, a pitanje teritorije da se ostavi za kasnije.

„Na Kosovu je takav redosled bio moguć zato što su povlačenje jugoslovenskih i srpskih snaga 1999. godine pratili uspostavljanje međunarodne uprave Unmika i Kfora. Politika 'standardi pre statusa' usledila je kasnije i odnosila se, između ostalog, na funkcionisanje institucija, slobodu kretanja i povratak raseljenih. Pouka za Ukrajinu je da odlaganje statusnog pitanja ima smisla kada već postoji način da se zaštite ljudi i sprovede ono što je dogovoreno“, istakao je on.

Surlić ukazuje i da se tu završava analogija sa Kosovom, jer ako bi ruska vojska i uprava ostale na okupiranoj teritoriji, aranžman bi bio dugačiji.

Pobeda ne mora uvek biti i na mapi

Bivši specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan, a sada viši saradnik Centra za analizu evropske politike Metju Palmer izjavio je za Kosovo onlajn da je važno da se sukob između Rusije i Ukrajine završi jasnom i nedvosmislenom pobedom Ukrajine, ali da način na koji on definiše tu pobedu ima vrlo malo veze sa granicama na mapi.

„Ono što bih želeo da vidim, i što verujem da bismo svi želeli da vidimo, jeste politički stabilna Ukrajina, sa snažnom i dinamičnom ekonomijom, okrenuta Zapadu i integrisana u evropske i evroatlantske institucije. Po mom mišljenju, to bi bila pobeda za Ukrajinu, ali i za strateški Zapad“, rekao je Palmer.

On dodaje da je teško praviti precizne paralele između Kosova i anektiranih ukrajinskih teritorija, niti je u poziciji da procenjuje na kakve su ustupke Rusi spremni tokom pregovora, a na koje bi Ukrajinci mogli da pristanu. 

„Nadam se da će obe strane ozbiljno pristupiti pregovorima i postići stabilno rešenje ovog sukoba, koje će, ponavljam, omogućiti da Ukrajina iz njega izađe kao pobednik“, ponovio je Palmer.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, Palmer smatra da je važno da svi u regionu imaju otvoren put ka članstvu u EU i Natou, za one koji tome teže.

„Nemoguće je ostvariti taj cilj sve dok spor između Beograda i Prištine ostaje nerešen. Tvrdim, i čvrsto verujem, da je u interesu i Srbije i Kosova da reše međusobne nesuglasice, priznaju jedno drugo i otvore vrata evropskoj budućnosti, kako za građane Srbije, tako i za građane Kosova“, zaključio je Palmer.

Aneksija i samoopredeljenje

Analitičar iz Prištine Armand Demaku izjavio je da se ni pod kojim okolnostima slučaj Kosova ne može koristiti kao model za rešavanje sukoba između Ukrajine i Rusije, jer „vlasti u Kijevu nisu sprovodile sistematsku represiju nad građanima teritorija koje je Moskva anektirala, dok je Kosovo steklo nezavisnost kroz poseban istorijski put i na osnovu prava naroda na samoopredeljenje“.

„Nezavisnost Kosova je proglašena kao rezultat duge istorije nepravde, represije i uskraćivanja prava na samoopredeljenje. Danas Kosovo priznaje više od 100 zemalja i ono uživa značajan međunarodni ugled“, naveo je Demaku u pisanoj izjavi za Kosovo onlajn.

On dodaje da je Rusija, a posebno njen predsednik Vladimir Putin, više puta označavao primer Kosova kao slučaj kojim bi se opravdala aneksija ukrajinskih teritorija.

„Na neki način, koristeći nezavisnost Kosova kao argument, Putin je priznao Kosovo kao poseban slučaj u međunarodnom pravu, iako ga je tumačio u skladu sa sopstvenim političkim interesima. Ukrajina, međutim, nije sprovodila sistematsku represiju nad građanima teritorija koje je Rusija anektirala, što je fundamentalna razlika u odnosu na slučaj Kosova“, predočio je Demaku.

On ukazuje i da se ne može tvrditi da su stanovnici teritorija u Ukrajini slobodno i nezavisno težili pravu na slobodu, nezavisnost ili čak ujedinjenje sa drugom državom pre ruske intervencije i tvrdi da se taj proces odvijao pod uticajem Moskve i u skladu sa njenim geopolitičkim interesima.

O Rusiji i Ukrajini sa druge strane Atlantika

Saradnik organizacije Novi treći put Petar Donić smatra da je teoretski moguće primeniti kosovski model na rešavanje ukrajinskog sukoba, ali je problem što se o rešenjima tog pitanja uopšte nije razgovaralo.

On predviđa da će se i poraz republikanaca na izborima u oba doma Kongresa odraziti i na rešavanje rata u Ukrajini i ne misli da je za Ukrajinu „malo“ ako se uspostavi primirje, ali ističe da je važno i šta ide posle tog primirja.

„Ako se uspostavi primirje, a ostanu teme kao što su predaja teritorija u Donbasu, vrlo važan je narativ i kontekst. Ako ostane isti kontekst, a desi se primirje, Ukrajinci će izvesno to primirje smatrati kao šarenu lažu, kao šargarepu, na osnovu koje oni treba nešto dalje da urade ili da daju“, naveo je on za Kosovo onlajn.

Donić ponavlja da posle izbora za Kongres američki predsednik Donald Tramp ima ograničeno vreme do kraja godine da, ako nešto započne, to i sprovede, pa je vrlo upitno koliko u tom periodu ima prostora za polovična rešenja za Ukrajinu, gde su očekivanja vrlo visoka. Demokrate u SAD su naklonjene Ukrajini, ali on ukazuje da je i u toj stranci sada drugačija situacija.