Odluka CBK rampa za pomoć najugroženijima: Na pomolu humanitarna katastrofa na Kosovu

Leposavić - humanitarna pomoć za manjinske zajednice
Izvor: Facebook

Sreća nije u onom što dobijamo, nego u onom što dajemo, uče nas najveće svetske religije. Ali, šta će se desiti kada ono što dajemo ne dođe do onih kojima je to potrebno? Odluka Centralne banke Kosova o ukidanju platnog prometa sa Srbijom najviše će pogoditi upravo najsiromašniji sloj građana na Kosovu koji živi od donacija i pomoći iz Srbije, kažu sagovornici Kosovo onlajna i upozoravaju da bi ona mogla prouzrokovati humanitarnu katastrofu.

Humanost i plemenitost su najlepše i najvrednije čovekove karakteristike. Vođene iskrenom željom, brojne humanitarne organizacije iz Srbije i regiona godinama pružaju podršku porodicama sa socijalnim potrebama, teško oboleloj deci, bespomoćnim pojedincima, školama, vrtićima, mladima željnih znanja... da ostanu i opstanu na Kosovu. Odlukom CBK o ukidanju platnog prometa sa Srbijom njihov rad biće otežan, a najviše će ispaštati upravo sami korisnici.

Sekretar Crvenog krsta Kosovo Polje Jovica Mitrović upozorava da su im zbog političkih odluka Prištine neke redovne distribucije već odložene do daljeg i da će se za pomoć obratiti Međunarodnom komitetu.

„Najiskrenije, vrlo je teško više razmišljati i psihički se prilagoditi nastalim situacijama koje dosežu do svih nas koji živimo na Kosovu i Metohiji. Ako se posmatra situacija, već 24 godine živimo u jednoj neizvesnosti, u jednom vrlo teškom ambijentu kojem se čovek kako-tako prilagođava. S obzirom na to da Crveni krst ima najviše dodirnih tačaka sa korisnicima i sa narodom, svaka organizacija u svojoj sredini, ova odluka je potresla sve građane, pa i mene lično kao čoveka i kao rukovodioca ove organizacije Crveni krst Kosovo Polje. Prosto smo zanemeli, kao što obično i bude, i ova mera će najviše pogoditi one ljude koji su socijalno udroženi i najsiromašniji“, rekao je Mitrović.

On je istako da će se mlađi ljudi možda i prilagoditi i izrazio nadu da će država Srbija naći načina da pomogne građanima, međutim, postavlja pitanje šta će biti sa korisnicima Crvenog krsta.

„Crveni krst Kosovo Polje ima oko 220 porodica koje su korisnici naše humanitarne pomoći. Mi smo trebali jednu redovnu distribuciju da obavimo decembra meseca, našim korisnicima ovde na KiM. Zbog nekih političkih odluka kosovskih organa nama je preporučeno da ne radimo distribuciju do daljeg, dok ne obavimo razgovor sa Komitetom. Ovih dana delegati Komiteta obilaze naše organizacije u severnom delu, ja očekujem da ovih dana obiđu i naše organizacije južn od od Ibra, jer smo mi jedna porodica, Komitet je vrh Crvenog krsta, i tražićemo slobodu da radimo svoj posao i ispunjavamo svoju svrhu, da se isključivo bavimo humanitarnim poslom, a politički organi i političari neka rade svoj posao“, rekao je Mitrović.

Žalosno je, ističe on, što političke odluke pogađaju socijalne slučajeve.

„Kako će neki stariji čovek koji živi u Ugljaru ili Bresju, ili bilo gde, koji je sam, a ima preko 60, 70, ili 80 godina da ode da kupi lekove, a ima potrebu za lekovima. Zavladala je jedna situacija, narod se navikao na to da nema lekova, da nema kvalitetne hrane iz Srbije, a sada preti i zabrana dinara. Ja kao mlađi čovek, pitam se kuda ovo ide“, rekao je Mitrović.

Odluka o ukidanju dinara je, prema njegovim rečima, sramota za međunarodnu zajednicu.

„Ovo je jedna velika sramota za svetsku zajednicu i Evropu, da nije u stanju da čoveku nešto elementarno prilagodi. Šta treba čoveku, zdravlja i malo novca, bez kog nema ni života. Ne znam kako će ovo sve da funkcioniše i mi smo u velikoj neizvesnosti i čekamo epilog. Međunarodni komitet je vrh naših organizacija i zatražićemo od njega pomoć, da nam omogući da na terenu normalno funkcionišemo kao ovih 24 godina“, zaključio je Mitrović.

Humanitarna organizacije "Srpska solidarnost" 95 odsto svojih aktivnosti sprovodi na Kosovu. Jedan od vidova pomoći su stipendije za mlade iz enklava, a direktor Branko Antić kaže da će zbog odluke CBK o zabrani platnog prometa u dinarima oni sada imati veliki problem da podignu školarine koje im njegova organizacija šalje.

"Jedan od vidova pomoći našem narodu da ostane i opstane na svojim vekovnim ognjištima jeste stipendiranje naših malih heroja iz enklava na KiM. Želimo da pomognemo njihovim roditeljima i njima u njihovoj želji i nadi da će tu ostati i opstati za poboljšanje njihovog školovanja, kupovinu nekih školskih pomagala, kompjutera, literature i putovanja. Mi stipendiramo talentovane đake i sportiste, ali i decu iz porodica sa više dece i socijalno ugroženih porodica", rekao je Antić.

Dodao je da kao organizacija imaju 23 stipendista, kojima novac uplaćuju preko Poštanske štedionice.

"Roditeljima će biti otežano da podignu te stipendije koje mi, kao organizacija isplaćujemo. Pošto imamo na teritoriji cele KiM roditelje čija su deca iz Štrpca, Siriničke župe, Goraždevca, Osojana - koliki je njihov put koji moraju da pređu da bi podigli dinare. Privremeni kosovski organi tako nastavljaju taj njihov institucionalni teror. Jer kad vi ukinete sredstvo za život našem narodu dole, oni su prisiljeni da razmišljaju o nekim drugim stvarima, ne daj Bože i o preseljenju", naglasio je naš sagovornik.

Ističe da će imati problem u delovanju i uobičajenim aktivnostima, jer će im biti sužen prostor manevrisanja i pomaganja našem narodu.

"U bilo kojoj akciji u kojoj mi učestvujemo, našem narodu uplaćujemo sredstva na dinarski žiro račun. Kad sada neko od našeg stanovništva koji živi u našoj južnoj pokrajini, ode da otvori račun u stranoj banci koja se nalazi dole, pitaće ih šta je razlog otvaranja računa? On će da kaže da li je to penzija, socijalno davanje, naša stipendija ili neka humanitarna pomoć. Pitaće ih odakle vi to dobijate i kad saznaju da je iz Republike Srbije, kazaće da nemaju platni promet. Sve to predstavlja problem. Najviše zbog tog našeg naroda. Mi ćemo kao i država naći model da uplatimo sredstva. Kao što je država našla način da prebaci dinare, kad nije moglo na jedan način, prebacila je na drugi, čuli smo juče kako su to uradili", kazao je Antić.

Na pitanje kakvi su im planovi zbog situacije sa dinarom, istakao je da su se za prvo vreme obratili Vladi RS, pre svega, ministarstvu finansija, kancelariji za KiM i Narodnoj banci Srbije.

"Svima njima, kao i bankama koje su funkcionisale dole obratili smo se da vidimo da nađemo za funkcionisanje i šta možemo da uradimo, da nam daju savet i upute u proceduru. Čekamo ovih dana odgovor da bi znali kako i kojim tokovima da nastavimo da pomažemo naš narod na KiM", zaključio ja Antić.

Odluka CBK o ukidanju dinara uticaće i na rad Odbora za pomoć KiM koji veliki deo sredstava usmerava preko žiro računa i to konkretno preko Banke "Poštanska štedionica" koja ima svoje filijale na Kosovu. Predsednik ove humanitarne organizacije Milorad Arlov kaže za Kosovo onlajn da ga brine sudbina 60.000 Srba koji će se naći na udaru ove jednostrane odluke Prištine i nada se da će razum pobediti.

"Ovo je tek početak i sad razmišljamo kakav je stav i kakvo će mesto i poziciju imati ta banka preko koje smo i gradili dnevni centar, preko koje smo mnogo toga nabavljali na KiM, poput paketića za srpsku decu na KiM, i sve ostalo čime se bavi naš odbor već 16 godina. Moram da kažem za vas da mi u Republici Srpskoj imamo našu marku, nemamo dinar. Kod nas je isto tako dinar strana valuta i sve uplaćujemo preko naših banaka u Banku "Poštanska štedionica" u Srbiji", rekao je Arlov.

On je istakao da će im verovatno biti veoma otežan rad pošto je odluka CBK nova, pa još nisu radili po tom novom sistemu, ali da ga više brine situacija u kojoj će se naći više od 60.000 Srba koji dobijaju primanja na mesečnom nivou.

"Penzije, plate, prosveta, zdravstvo, razne stipendije, ljudi koji rade u lokalnim samoupravama... Na koji će način oni primati svoje plate i na koji će način biti ugrožena njihova egzistencija na KiM. Ocenjujem da je ovo jednostrana, nekako i ubrzana odluka Prištine. Ne sviđa mi se na koji način hoće da uvedu i izbace dinar na represivan način, upadanjem u insititucije, bez obaveštenja i molbi i davanja rokova da se ljudi prilagode nekom novom sistemu. Ne vidim razlog zašto dinar ne bi bio platežno sredstvo kao i do sad na KiM. Pogotovo kada ima veliki broj korisnika dinarskih usluga koji primaju plate i penzije i imaju svoju životnu egzistenciju koju finansira Republika Srbija", naglasio je ovaj humanitarac.

Ističe da njegova organizacija ima i neke druge probleme u funkcionisanju.

"Prema meni je na snazi zabrana ulaska na KiM koja traje više od tri i po godine. To je stari problem sa kojim se ja susrećem, a verujem da ćemo i sad imati problem sa finansiranjem jer sve što radimo tamo, radimo žiralno. Izgradili smo sistem, tako smo pomagali mnoge porodice. Više od 25.000 paketića smo poklonili deci na KiM. Ovo je nezavidna situacija za srpski narod, nije samo to ono što poslednjih godina pritiska Srbe na KiM. Problem su jednostrane odluke bez razgovora Prištine i Beograda", naveo je Arlov.

On se osvrnuo i na sednicu Savetu bezbednosti UN posvećenu Kosovu.

"Srbija i Predsednik Vučić uložili su veliki napor da se svet upozna sa problemina Srba na KiM, i to je urađeno, ali, lično, sam više očekivao od Saveta bezbednosti. Očekivao sam neki zvaničnu, obavezujuću odluku, međutim, to se nije dogodilo. Žao mi je i što nije potegnuto pitanje zabrane ulaska na KiM, ne samo meni, već mnogim drugim humanitarnim radnicima i predsednicima udruženja, ali moram i da kažem da sam prijatno iznenađen iskrenim izveštajem Karolin Zijade koja je ukazala koje će sve posledice nositi zabrana dinara i ja je ovim putem molim da u nekoj prilici pokrene i pitanje zabrane slobode kretanja svima nama koji želimo da dođemo na KiM", rekao je Arlov.

On dodaje da ima osećaj da u idejama Aljbina Kurtija ne stoje demokratski motivi nego "čista osveta prema Srbiji".

"Tim putem ako ide, ako se ne prevaziđe taj lični motiv, nikada neće biti mira na KiM, ako se ne prevaziđe taj lični motiv. Lični motiv ne treba da bude pokretač stvaranja nečega što svi na KiM ne prihvataju", upozorava Arlov.