Osmani predsednica četiri godine - šta će biti njen legat?

Predsednica Kosova Vjosa Osmani načela je danas poslednju, petu, godinu svog mandata. Iz njenog ugla gledano, četiri godine je provela u službi građana i Kosova, iz ugla analitičara njen mandat je obojila politika koju je vodilo Samoopredeljenje i vlada Aljbina Kurtija. Povodom oduka kosovske vlade koje su izazivale krupne polemike u društvu držala se po strani, dok se kada je govorila o zvaničnicima iz Beograda ili evropskim predstavnicima, čije joj izjave nisu bile po volji, nije libila uvredljivih reči. Ipak je za strance bila prihvatljiviji partner za razgovore od Kurtija, iako su svesni da nema faktičku političku moć.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Osmani je pre četiri godine u Skupštini Kosova izabrana za predsednicu. Po stupanju na dužnost povukla se sa čela liste Gudžo koju je osnovala, a koja je u međuvremenu postala politička partija, na čijem čelu su Faton Peci i Donika Gervala.

Njen izbor za predsednicu usledio je posle parlamentarnih izbora na kojima Osmani prvi put nije bila kandidat Demokratskog saveza Kosova, koji je napustila 2020. godine, već se u dogovoru sa Aljbinom Kurtijem kandidovala na listi Pokreta Samoopredeljenje. Osvojila je 300.788 glasova.

Šta planira dalje, kada joj 2026. godine istekne mandat i da li razmišlja o novih pet godina na istoj poziciji, ne otkriva.

„Početkom sledeće godine razgovaraćemo o ovom pitanju. Tokom cele svoje političke karijere radila sam samo na interesu Kosova i svih njegovih građana. Nijedna moja politička odluka nije bila zasnovana na kalkulacijama gde ću biti, već samo na tome gde će biti Kosovo i njegovi građani“, izjavila je nedavno Osmani.

Analitičari, joj zameraju baš to, da je tokom mandata kalkulisala. Tako je bivši diplomata Avni Arifi stava da nije donela nikakvu vrednost Kosovu proteklih godina i da će učiniti sve za svoju karijeru, politički analitičar Haljilj Matoši smatra da nije imala moć ni hrabrost da se suprotstavi greškama vlade, a politikolog Iljir Hajdini da je četiri godine ćutala na greške vladajuće koalicije, a da je onda dva meseca pred izbore izlašla sa određenim kritikama. 

Briselsku administraciju ostavila je zapanjenu kada je izjavu bivšeg portparola EU Petera Stana prošle godine povodom pitanja otvaranja glavnog mosta na Ibru, nazvala „rasističkom“. Iz EU joj je odgovoreno da je u interesu Kosova da sluša prijatelje i saveznike, jer u suprotnom rizikuje da bude ostavljeno samo.

Indirektno je kritikovala i bivšeg predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, rekavši da oko nacrta ZSO treba da se  razgovara sa SAD i da više veruje Americi nego „nekim birokratama iz zemalja koje nisu priznale Kosovo".

Izjavljivala je i da Kosovo s ponosom kaže da je „najproamerička zemlja na svetu“, pa ipak, nije prisustvovala inauguraciji novog predsednika Amerike Donalda Trampa, već je na taj događaj poslala delegaciju iz svog kabineta.

Nedavno je iznela negativan stav o evropskom nacrtu statuta ZSO, rekavši da ne veruje da bi mogao da prođe bilo koji test na Ustavnom sudu, dok je pre nekoliko meseci iznela ideju da Kosovo može jednostrano da sprovede sporazum iz Brisela i Ohridski aneks iz 2023. godine (koji inače predviđaju formiranje ZSO) ako od međunarodnih partnera dobije garancije da će zauzvrat imati koristi od priznanja i članstva u međunarodnim organizacijama. 

Politički analitičar Bljerim Burjani izjavio je za Kosovo onlajn da u protekle četiri godine Vjosa Osmani na mestu predsednice Kosova nije imala uspeh koji bi bio posebno vredan, osim u održavanju odnosa sa SAD i EU. Ponekad je, kako kaže, izgledala kao posrednik u odnosima Aljbina Kurtija sa SAD i EU, a u lokalnoj politici nije bila previše vidljiva.

Burjani takođe ocenjuje da nije bila aktivna u spoljnoj politici kada su u pitanju međunarodna priznanja Kosova i da po tom pitanju nije dala poseban doprinos. 

„Na Kosovu nisu zadovoljni njenim radom protekle četiri godine. Nije imala neku ulogu na fundamentalan način, nije bila na nivou zadatka kako traži Ustav. Nije imala dobre odnose sa pravnim sistemom zemlje, na neki način je onemogućavala rad tužilaštva jer nije izvršila nominaciju za glavnog tužioca, a samim tim je ovoj instituciji prepušteno da radi s vršiocem dužnosti“, navodi Burjani.

On kaže da je Osmani poštovala političke stranke, ali da zapravo nema kapacitet da se bavi politikom ili političkim upravljanjem. 

„Ćutala je i potpisivala zakone koji su dolazili iz Skupštine Kosova, a ćutnja je ostavljala utisak da ima problem u obavljanju ustavnih obaveza. Podrazumeva se da ima ulogu Kurtijevog beležnika i to je dosta kritikovano“, ističe ovaj analitičar. 

Imajući u vidu, kako kaže, da se smatra da Kurti ima negativan uticaj na odnose s međunarodnom zajednicom i da je naglašen kao međunarodni problem, on je tokom vremena izgubio međunarodnu ulogu, a na tom polju ga je zamenila Vjosa Osmani.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenjuje da je Osmani tokom prethodne četiri godine na unutrašnje političkom planu morala da balansira između ekstremne nacionalističke i šovinističke politike vlade Aljbina Kurtija i svoje želje da ima lični pečat pravnika i nekoga ko je pomiritelj kada je reč o unutrašnjem rascepu u albanskoj populaciji.

Kako ističe, to je bio balans između kompetitivnog šovinizma s jedne strane i sa druge strane zahteva za poštovanjem prava, ustava, zakona i ostalog. 

Na polju odnosa Srba i Albanaca, Surlić kaže da, ako postoji nešto što pozitivno što je proisteklo u ove četiri godine, da je to prevođenje vlasništva nad zemljištem na manastir Visoki Dečani u šta je Osmani bila uključena.

„Kada govorimo o dijalogu između Beograda i Prištine, iako nismo imali faktičku normalizaciju odnosa ni same pregovore ili bilo kakav dogovor za koji bismo mogli da kažemo da se ostvario na terenu, mislim da je njen najveći legat u vezi sa slučajem zemljišta manastira Visoki Dečani. I strani zvaničnici i nevladine organizacije potvrđuju da bi vlada Aljbina Kurtija tu odluku dezavuisala i da faktički ta zemlja ne bi bila prevedena u vlasništvo manastira Visoki Dečani da Osmani nije bila uključena u celokupan proces“, navodi Surlić za Kosovo onlajn. 

Kaže i da je Osmani u prethodne četiri godine sebe želela da sebe predstavi kao nekoga na koga ne može tako lako da se vrši uticaj i što se tiče zapadnih aktera i što se tiče vlade, da je revnosna i da je došla iz akademskog polja da pomogne politiku na Kosovu.

Zapad je, međutim, ukazuje, bio svestan da Osmani nema faktičku političku moć i da ona balansira između jedne formalne funkcije i odsustva bilo kakvog posebnog uticaja na real-politiku. 

„U nekim slučajevima ona je čak imala i radikalniju retoriku od Aljbina Kurtija u javnosti, ali svi su isticali da je ona mnogo umerenija u razgovorima, u kompromisnim rešenjima u odnosu na Aljbina Kurtija, bar što se tiče zapadnih zvaničnika. Tako da je ona ipak imala umereniju struju što se tiče real-politike i mogućnosti da se dođe do nekih dogovora u odnosu na rezolutno negativan stav Aljbina Kurtija, pogotovo po pitanju dijaloga Beograda i Prištine“, kaže naš sagovornik.

Manadat Vjose Osmani u prethodne četiri godine, prema mišljenju Marka Milenkovića iz NVO „Nova društvena inicijativa“ oslikavala je politika koju je vodilo Samoopredeljenje i vlada Aljbina Kurtija. 

„Od nje nismo čuli stavove koji su bili kritički usmereni prema ovakvim politikama, a nije postojala ni preterana umešanost Vjose Osmani u unutrašnja pitanja na Kosovu, već je fokus bio na predstavljanju Kosova na događajima u međunarodnoj zajednici, rekao je Milenković za Kosovo onlajn. 

„Stiče se utisak da je Vjosa Osmani stekla bolji rejting i bolji imidž u odnosu na Aljbina Kurtija koji je u prethodnom periodu, čini se i Kosovo, ali i samog sebe izolovao, tako da je Vjosa Osmani jedino tu pronašla neku razliku, u pristupu prema međunarodnoj zajednici. Stiče se utisak da je Vjosa Osmani bila prihvatljiviji partner za razgovore, za konstruktivnu debatu o problemima u međunarodnoj zajednici, pa se čak i u ovim trenucima čini da međunarodna zajednica pokušava da Vjosu Osmani bolje politički pozicionira“, smatra Milenković.

Na unutrašnjem planu, prema njegovoj oceni, Osmani je u odnosu na 2021. godinu, kada je izabrana za predsednicu, izgubila politički uticaj, a njena tadašnja politička partija je sada bliža Samoopredeljenju i Aljbinu Kurtiju nego što je bliža njoj.

Kako smatra, nema mnogo toga specifičnog po čemu bi se pamtio dosadašnji mandat Vjose Osmani, osim što je u fokusu bila vladavina Aljbina Kurtija.  

„Vjosa Osmani je negde bila po strani i čini se da tu postoji možda i najveći jaz u smislu da su očekivanja od međunarodnih aktera bila da se Vjosa Osmani drugačije pozicionira i da postoji balans u smislu neurušavanja odnosa prema međunarodnoj zajednici. Čini se da je Vjosa Osmani bila nemi posmatrač i da nije iskoristila svoj politički uticaj i moć funkcije koju je predstavljala da nešto promeni i da nešto uradi na političkom planu što će ostati zabeleženo i po čemu će ostati upamćena. Tako da mislim da je Vjosa Osmani simbol propuštene prilike u političkom smislu i da ćemo je samo po tome pamtiti“, kaže Milenković. 

Sledeći korak u karijeri

O tome da li će Osmani ostati u politici kada joj istekne mandat sledeće godine, Surlić kaže da ona sada nema dodatni politički kapital koji bi ponudila Aljbinu Kurtiju, nekog keca u rukavu kakvog je imala pre četiri godine kada je izašla iz Demokratskog saveza Kosova i faktički dala dodatni legitimitet Aljbinu Kurtiju, zbog čega ju je i nagradio predsedničkom funkcijom. 

„Političke opcije su sada jasno diferencirane, oni koji su protiv Samoopredeljenja Vjosa Osmani ih ne može privući ni na koji način. Možda razmišlja o nekom svom političkom angažmanu pa da privuče razočarane glasače pre svega Demokratskog saveza Kosova, ali to je jedan vrlo mali postotak biračkog tela jer realno gledano i DSK se bori sa glasovima i eventualnim rastom podrške u budućnosti. Na drugoj strani vidimo Demokratsku partiju Kosova koja ima stabilno biračko telo i ona na političkoj sceni Kosova ne bi imala neki veliki manevarski prostor i veliki uspeh, tako da verujem da zaista razmišlja šta posle. Drugi mandat mislim da nije realan, ali vidi se da je ambiciozna i da neće tek tako staviti tačku na svoju karijeru, na primer poput Atifete Jahjage, nego će želeti da bude prisutna ili kooptirana u Samoopredeljenje ili da kreira neku svoju političku opciju“, ocenjuje Surlić.

Burjani, pak, veruje da Osmani po isteku mandata svoju političku karijeru može da nastavi u Samoopredeljenju.

„Mogla bi da bude potpredsednica Samoopredeljenja“, ocenjuje Burjani. 

Milenković je, međutim, mišljenja, da je Osmani pred političkim krahom.

„Mislim da je ona skoro pa potpuno izgubila političku moć u političkom pozicioniranju i predstavljanju i čini mi se da ćemo teško imati nju na nekoj sličnoj političkoj funkciji u narednom periodu. Očekujem da ona u narednom periodu doživi politički krah i da se povuče sa važnih funkcija“, navodi Milenković.