Otpor vladi „Kurti 3“: Da li kosovski premijer može lako do trećeg mandata?

Ni gotovo dva meseca od održanih parlamentarnih izbora na Kosovu nije jasno ko će voditi novu vladu, s obzirom da nijedna stranka nije osvojila dovoljan broj glasova da samostalno formira parlamentarnu većinu. Iako kosovski premijer i predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti najavljuje da će vlada „Kurti 3“ vrlo brzo biti formirana, sagovornici Kosovo onlajna smatraju da će, zbog čvstog stava opozicije, ali i gubitka podrške međunarodne zajednice, Kurtiju to teško poći za rukom.

Piše: Milena Miladinović

Sa manjom podrškom Samoopredeljenju na izborima, smanjen je i broj poslanika koji će ta stranka imati u novom sazivu kosovskog parlamenta. Vladajuća partija osvojila je 48 mesta, dok je za parlamentarnu većinu potreban 61 poslanik. Pregovori Samoopredeljenja sa političkim predstavnicima manjinskih nesrpskih zajednica su u toku, a prema računici, Kurti će ovoga puta moći da obezbedi 59 glasova poslanika u skupštini, računajući i glas Nenada Rašića koji je dobio jedno mesto u parlamentu. Naravno, postoji i mogućnost „pecanja“ poslanika iz drugih političkih partija.

Albanske opozicione partije su po pitanju koalicije sa Kurtijevim Samoopredeljenjem jasne – nema dogovora. Lideri opozicionih stranaka, osim predsednika Nisme Fatmira Ljimaja koji je istakao da je otvoren za saradnju sa Kurtijem, izričiti su da se politika njihovih partija ne slaže sa politikom koju je u četvorogodišnjem mandatu vodilo Samoopredeljenje.

Bez obzira na izjave lidera opozicionih partija, Kurti, a i njegovi stranački partneri, najavljuju da će vlada „Kurti 3“ vrlo brzo biti formirana, te da se prvo čeka da bude formirana nova Skupština Kosova. Datum za konstitutivnu sednicu parlamenta je 15. april, odredila je predsednica Kosova Vjosa Osmani.

Ukoliko Kurti ne uspe da formira vladu, odgovornost će pasti na Demokratsku partiju Kosova, koja je posle Samoopredeljenja osvojila najveći broj glasova na izborima, pa će to biti i prilika da Kosovo dobije opozicionu vladu.

U oba slučaja, prema oceni kosovskih analitičara, naredna vlada će biti krhka i kratkoročna.

Sagovornici Kosovo onlajna mišljenja su da će Kurti teško formirati treću vladu, jer je Kosovo nakon izbora upalo u političku krizu.

Navode i da u ovom trenutku svim političkim partijama odgovora da odugovlače sa formiranjem vlade, a ne isključuju ni mogućnost da će parlamentarni izbori biti ponovo održani oktobra meseca, zajedno sa lokalnim, ili naredne godine kada će se birati novi predsednik Kosova.

Analitičar Petar Donić iz Novog trećeg puta mišljenja je da politika kosovskog premijera Aljbina Kurtija nailazi na otpor unutar Kosova, ali i na Zapadu, jer je u prethodnom mandatu pokazao da tokom njegove vlasti normalizacija odnosa sa Srbijom ide veoma sporo, zbog čega će teško naći saveznike kako bi po treći put formirao vladu. 

Donić za Kosovo onlajn ističe da Kurtiju popularnost opada na svim stranama.

„On je ovog puta imao 41 odsto glasova, u odnosu na 50 odsto prošli put. Glavne dve opozicione partije DPK i DSK su odmah rekle da ne žele vladu sa njim. Za početak, nije uopšte isključeno da formiranje kosovske vlade bude odloženo, možda će se čak ići i ponovo na izbore“, kazao je Donić.

Dodao je da, generalno, Kurtijeva politika nailazi na otpor interno i eksterno. 

„Razlog je to što je za vreme njegovog prošlog mandata dosta sporo išla normalizacija odnosa, a Evropa i Amerika to prepoznaju. U američkoj administraciji je sada, za vreme Trampa, Grenel, a imate i određenu promenu kursa u odnosu na tradicionalnu politiku. Ipak, i za vreme prethodna dva mandata, svi specijalni izaslanici su navijali i naginjali da dođe do normalizacije odnosa, da se nastave pregovori i formira Zajednica srpskih opština, od Eskobara pa nadalje. Evropa je malo sporija u delovanju i više instiucionalno birokratski orijentisana, ali je i ona imala 2023. svoju reakciju na Kurtija kada je povukla određenu količinu finansiranja razvojnih projekata dok Kosovo ne promeni kurs i vrati se na put normalizacije odnosa i pregovora sa zvaničnim Beogradom“, kazao je naš sagovornik.

Donić naglašava da će, uprkos tim neslaganjima, Evropa nastaviti da podržava Kosovo, ali u manjoj meri, ukoliko kosovska strana bude bila ometajući faktor u normalizaciji odnosa. 

„Ako bismo se vratili na Trampov način rada koji podrazumeva ekonomsko spajanje regiona, pa i političko, neće biti pozdravljene jednostrane odluke kao što je bilo ukidanje dinara, platnog prometa i bojkot srpske robe. Kurti ima izazovnu situaciju da okupi tradicionalne saveznike, kao i interne saveznike i videćemo šta će se tu desiti, ali situacija definitivno nije kao pre nekoliko godina“, zaključio je Donić.

Advokat i bivši glavni inspektor Kosovske obaveštajne agencije (KIA) Škeljzen Sopjani kaže da su šanse da se u ovom trenutku formira kosovska vlada polovične.

Kako je naveo, partije koje su osvojile najveći broj glasova na izborima 9. februara nisu ni blizu dogovora, a svaka od opozicionih stranaka ima svoje zahteve, koje je, kako ističe, za ostale stranke nemoguće ispuniti.

„Šanse su 50-50. Koliko vidim, albanske partije nisu ni blizu mogućeg sporazuma, jer su postavili barikade. DSK hoće premijersko mesto, a niko trećoj partiji neće da da to mesto, jer je ono važno za svaku partiju. DPK ni po koju cenu neće sa Kurtijem, a ni ABK, pa ostaje da se vidi hoće li biti vlade, ili ne“, rekao je Sopjani za Kosovo onlajn.

Sa druge strane, ukoliko vladajuće Samoopredeljenje obezbedi 61 poslanika koliko je potrebno za formiranje parlamentarne većine, i formira vladu „Kurti 3“, takva vlada biće kratkog vremenskog roka, pa bi na Kosovu već sledeće godine, zajedno sa predsedničkim izborima, mogli da budu održani i pralamentarni, dodaje Sopjani.

„Ako vlada bude formirana, ona neće biti jaka, može da bude formirana od Samoopredeljenja, pojedinih poslanika iz drugih partija i nevećinskih nesrpkih manjina. Ali, sa takvom vladom bismo već iduće godine, najkasnije, išli na nove izbore, jer ne bi bili obezbeđeni glasovi za izbor predsednika države“, zaključio je Sopjani.

Istoričar Aleksandar Gudžić rekao je da kosovski premijer Aljbin Kurti nema koalicioni potencijal, ali i da je izgubio podršku dela međunarodne zajednice, zbog čega će teško uspeti da treći put bude na čelu kosovske vlade.

Gudžić ističe da trenutno svim političkim subjektima na Kosovu odgovara da se sa formiranjem vlade odugovlači. Ipak, mišljenja je da će doći do stvaranja opozicione, ali kratkoročne vlade.

„Kosovo je nakon izbora ušlo u jednu političku krizu, svi akteri kosovske političke scene će se truditi da odlože formiranje vlade. To odgovara i aktuelnom vladajućem režimu, vladi u tehničkom mandatu, koja koristi tehnički mandat za imenovanje različitih činovnika u brojnim nekim telima. I opoziciji odgovara da odugovlači sa formiranjem vlade, kako bi imala argument za dalje političke napade na Aljbina Kurtija. U nekom trenutku će, po mom mišljenju doći do formiranja neke opozicione vlade, i čekaće se oktobar kada treba da budu održani lokalni izbori. Mislim da će tada ponovo biti održani i parlamentarni izbori i sve političke opcije na Kosovu će koristiti tu priliku da ostvare što bolje rezultate na parlamentarnom i lokalnom nivou“, izjavio je Gudžić.

Kako je naveo, to će biti moguće samo ukoliko međunarodna zajednica ne odredi pogodnu vladu, kao što je to, kako kaže, bilo ranijih godina.

„Sve to, ukoliko se ne desi, kao što je to ranije bilo, da predstavnici međunarodne zajednice ne izdiktiraju novu vladu akterima na kosovskoj političkoj sceni. Setimo se kako je ranije međunarodna zajednica, pre svega Amerika postavila predsednika Kosova Atifete Jahjagu“, dodao je Gudžić.