"Plodovi napretka" za Srbe na Kosovu - Broj etnički motivisanih napada u porastu

Beograd laže da Kosovo sprovodi etničko čišćenje ili pogrome nad srpskim stanovništom, opasnost dolazi iz Srbije”, rekao je nedavno kosovski premijer Aljbin Kurti. Njegovu izjavu, međutim, demantuje podatak da se od početka godine desilo 68 etnički motivisanih napada na Srbe. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da retorika vlasti u Prištini o “blagostanju” Srba ne iznenađuje, ali da je realnost drugačija – život Srba se u poslednjih godina zakomplikovao i veoma su nezadovljni uslovima u kojima žive.

Piše: Milena Miladinović

Kurti je tokom sastanka Komiteta za Evropu u okviru Socijalističke internacionale u Bukureštu rekao da je “Vlada Kosova obezbedila da svi građani, uključujući srpsku zajednicu, uživaju u plodovima napretka”.

"Ovaj napredak je upravo ono što toliko ljuti Beograd", naveo je Kurti.

“Plodovi napretka” po pitanju srpske zajednice na Kosovu najbolje se mogu videti u sve većem broju etnički motivisanih napada na njih. U proseku jedan napad na svaki treći dan desio se od početka ove godine na Srbe.

Posednji je bio 5. jula kada je u selu Donja Brnjica kod Prištine komšija Albanac u marketu napao Srbina Mladena Đošića u prisustvu maloletnog deteta. Iako je Đošić zadobio vidljive povrede u predelu glave, iako je on pozvao Kosovsku policiju u nadi da će ga zaštiti – on ali i njegov otac su ti koji su privedeni.

Pored fizičkih i direktnih napada, na meti Albanaca često je i privatna imovina Srba, pa je uzurpacija zemljišta, provale i pljačke domova postala “normalna stvar”, a od napada ekstremista nije zaštićena ni imovina SPC.

U povratničkom selu Ljubožda u opštini Istok obijene su i opljačkane porodične kuće Žarka Zarića i Radovana Ristića, domaćinstva Marinka Blagojevića i Tomislava Radivojevića, dom Miodraga Kostića iz Plementine, kao i Božidara Vanića i Ranka i Srđana Milićevića u Donjoj Brnjica, grupa Albanaca pretukla je i opljačkala dvadestogodišnjeg Petra Kostića na parkingu u Kosovskoj Mitrovici, a u market ETC u Gračanici na radnom mestu napadnut je Damnjan Šabić iz Novog Badovca…

Albanac iz Suve Reke ispalio je nekoliko hitaca iz vatrenog oružja u selu Donja Bitinja, u opštini Štrpce, a na zidu kuće Svetislava Stojkovića postavio nadgrobni venac. U mestu Zupče, u opštini Zubin Potok, obijena je i opljačkana Crkva Svetih otaca, koja se više puta našla na meti napada, temelji srpskog manastira Bogorodice Hvostanske u mestu Studenica su ograđeni, a na tabli na albanskom jeziku napisano je da je reč o bazilici, grupa albanskih mladića kamenovala je Osnovnu školu "21. novembar" u Gojbulji, ručne bombe bačene su u nekoliko dvorišta srpskih porodica… neki su od zabeleženih 68 primera etnički motivisanih napada samo od početka ove godine.

Naši sagovornici smatraju da bi taj broj bio čak i veći, ali da postoje Srbi koji iz straha ili, poučeni primerima drugih, svesni da im niko od organa reda i zakona neće pomoći, odlučuju da slučaj ne prijave.

Drastično povećan broj napada na Srbe

Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju poručili su da je povećan broj etnički motivisanih napada jasan pokazatelj da režim na čelu sa Kurtijem u javnosti širi mržnju prema Srbima. 

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju iz sektora za pravnu zaštitu, podršku lokalnoj samoupravi i imovinsko-pravne poslove Igor Popović rekao je za Kosovo onlajn da se takvi napadi se pred kosovskim pravosudnim organima ne tretiraju kao etnički motivisani, već kao incidenti.

“Prošle godine desilo se 179 napada, a 2022. godine 150, što je jasan pokazatelj da režim na čelu sa Kurtijem u javnosti širi mržnju prema Srbima. Za sve njihove teškoće krivi su Srbi, za njihovu nezaposlenost, nedostatak investicija, enormno iseljavanje stanovništva na zapad... za sve su to krivi Srbi. Očekivano je da albanska populacija, zahvaljujući toj medijskoj kampanji, krivi Srbe za sve i da rastu napadi na srpsko i nealbansko stanovništvo. U odnosu na prethodne decenije, prošlih godina, to je veliki broj npada. To obuhvata fizičke obračune, napade, nasrtaje, krađe, provokacije, napade na crkve, krađe, krađe imovine, oštećenja, uništenja kuća", dodao je Popović.

Prema njegovim rečima, srpska populacija na Kosovu je bezbednosno ugrožena, a napadima na njih šalje se jasna poruka.

„Da na Kosovu i Metohiji postoji mesto samo za Albance, za etnički čist prostor i da bilo kakvo prisustvo Srba, bilo da su to groblja, njihova imovina, ili da se jednostavno čuje njihov jezik u javnosti, da će biti izloženi napadu. To je potpuno jasno“, rekao je Popović.

Uprkos tome što Srbi prijavljuju napade, Popović ističe da se oni ne tretiraju kao etnički motivisani, već kao obični incidetni, te da se u skladu sa tim ne stavljaju kao prioritet u procesuiranju. 

„Mi nemamo podatak da je neko od napadača bio kažnjen, osuđen na zatvorsku kaznu, da je osuđen prekršajno, da je bilo kako osuđen. Jednostavno, ne postoje te evidencije, oni sa tim ne istupaju, po njihovom tumačenju Srbi i nealbanci su na Kosovu zaštićeni, taj okvir je odličan za nealbanske zajednice, što je evidentno netačno“, istakao je Popović.

Ne čudi, tvrdi Popović, što broj napada raste, jer se u pravosudnim institucijama ne tretiraju slučajevi napada na Srbe.

„Oni srpske i nealbanske žrtve, napade na njih, ne tretiraju. Ima i drugih slučajeva gde su ljudi izloženi fizičkim napadima, recimo u Pomoravlju, u tim mešovitim sredinama, Mogili, Klokotu, gde jednostavno ljudi su napadnuti i pri tome napadači podnose krivične prijave protiv njih, da su oni bili ugroženi. Tako da, jednostvano sa takvim pravosudnim okvirom privremenih institucija samouprave i ne čudi što se napadi povećavaju, jer nema kažnjavanja“, zaključio je Popović.

Drugačija istina

Direktor NVO "Komunikacija za razvoj društva" (CSD) iz Gračanice Ivan Nikolić kaže da izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija o "lagodnom životu" Srba na Kosovu ne iznenađuju, jer je to bila njegova retorika u predizbornoj kampanji, a nastavila se i dolaskom na vlast.

Međutim, dodaje Nikolić, istina je drugačija - Srbi nisu zadovoljni uslovima u kojima žive.

"Nije iznenađujuće što se takve poruke dobijaju od premijera Kurtija, to je njegov šablon, način na koji on vodi politiku, retorika koju je koristio i u predizbornoj kampanji, a koristi je i sada", kaže Nikolić za Kosovo onlajn.

Dodaje da podatak od 68 etnički motivisanih napada od početka ove godine ne treba zanemariti, te da je, pored takve statistike, neozbiljno da Kurti govori o blagostanju srpske zajednice na Kosovu.

Kako dodaje, broj Srba koji je napustio Kosovo od dolaska Kurtija na vlast govori u prilog tome da su nezadovoljni uslovima koji su stvoreni poslednjih godina.

"Ono što treba reći je da to nije istina, prema nekim podacima bilo je više od 60 etnički motivisanih napada, to je informacija koju ne treba zanemariti, to je veoma ozbiljan broj. Neozbiljno je da neko ko je na takvoj poziciji komentariše tako stvari, da srpska zajednica živi u blagostanju. Srpska zajednica je zbunjena u celom ovom procesu, nesigurni su, i taj trend migracija , odnosno sve većeg i češćeg napuštanja Kosova od strane Srba govori u prilog tome da nisu zadovoljni kvalitetom svog života na Kosovu", ističe Nikolić.

Kako je naveo, za iskrivljenu sliku u javnosti o životu Srba na Kosovu, krivi su i albanski mediji, koji problemima Srba i napadima na njih ne pridaju nimalo značaja, ni prostora.

"Imamo i albanske medije koji ni promil prostora ne posvećuju takvim etnički motivisanim napadima, i to stvara jednu potpuno iskrivljenu sliku o realnom stanju na Kosovu", rekao je Nikolić.

Srbi ne veruje da će njihov problem na Kosovu bilo ko rešiti, pa iz tog razloga veliki broj njih odustaje od rešavanja istog pred oraganima reda, smatra Nikolić.

"Ima puno takvih primera, da ljudi ne prijavljuju napade, jer ne veruju da će njihov problem biti rešen, a ako se takva situacija pročuje, mogu biti još ugroženiji. Tako da nije redak slučaj da, kada su u pitanju recimo malo manje opasne situacije, a opet etnički motivisane, Srbi znaju veoma često da prećute", zaključio je Nikolić.

Uništeni svi sistemi zaštite Srba

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić rekao je se život Srba na Kosovu u poslednjih nekoliko godina veoma zakomlikovao, i da su svi sistemi zaštite Srba uništeni.

Rapajić je za Kosovo onlajn rekao da, dok kosovski premijer Aljbin Kurti govori da Srbi na Kosovu "uživaju dobrobit od rada Vlade Kosova", sa druge strane vlast u Prištini radi sve da uništi svaki sistem zaštite Srba.

Kako je dodao, cilj Prištine je da prekine svaki vid komunikacije Srba sa Beogradom.

"Pored izjava premijera Kurtija da Srbi na Kosovu uživaju dobrobit rada Vlade, možemo videti da je život Srba toliko zakomplikovan u poslednjih nekoliko godina. Svi ti benefiti koji su postojali, i sistemi zaštite su praktično uništeni. Sve se radi na tome da se spreče bilo kakve veze kosovskih srba sa centralnom Srbijom, sa Beogradom", rekao je Rapajić.

Primera kako se uništavaju mehanizmi za bolji život Srba su mnogobrojni, dodaje Rapajić, a neki od njih su što Srbi više nemaju svog ministra u kosovskoj vladi, ne mogu da podignu primanja iz Srbije, nemaju zaštitu u okviru Kosovske policije...

"Zaštitni mehanizmi koji su postojali za bolji život Srba na Kosovu su uništeni. Srbi imaju obaveznog ministra u Vladi koji bi trebalo da bude predstavnik srpske zajednice, on je sada zapravo odabran od strane vlade, imali smo zaštitu u okviru Policije, sada to nemamo, nemamo mogućnost da plaćamo dinarima, nemoguće je dobiti dinar iz centralne Srbije.... Tako da je mnogo primera gde se život Srba zakomplikovao, a ne olakšao", zaključio je Rapajić.

Teorija i praksa

Analitičar iz Gračanice Aleksandar Gudžić istakao je da su sve učestaliji etnički motivisani napadi na Srbe na Kosovu rezultat zapaljive retorike koju vodi kosovska vlada poslednjih godina, ali i narativa u poslednjih 25 godina "da su Srbi krivi za sve".

Kako je istakao, život i politka na Kosovu se mogu podeliti na dva dela.

"Političku scenu i život na Kosovu možemo podeliti na dva dela. Jedan je teorija, drugi je praksa. U praksi Kosovo ima odlične demokratske zakone, ali se oni u praksi ne primenjuju", rekao je Gudžić.

Naglasio je da su na udaru albanskih ekstremista često SPC i imovina Srba.

"Napadi na Srbe do danas uglavnom nisu dobili epiog. Kosovo je možda jedina oblast na svetu gde privatna imovina nije svetinja. Samo na Kosovu je moguće da neko uzurpira nečiju imovinu i da za to ne snosi posledice. Bezbroj je primera gde su kosovski Albanci falsifikovali dokumenta i prisvojili srpsku imovinu. I danas postoji veliki broj Srba koji vodi sporove pred kosovskim, ali i međunarodnim institucijama, da bi dokazao vlasništvo nad svojom imovinom", dodaje Gudžić.

Kako navodi, podatak od 68 etnički motivisanih napada na Srbe od početka godine ne čudi, s obzirom na zapaljivu retoriku Prištine i premijera kosovske vlade Aljbina Kurtija, ali, dodaje, takav naratv se mogao na Kosovu čuti i pre dolaska Kurtija na vlast, odnosno u proteklih 25 godina.

Udžebinik iz Istorije za decu osnovne škole, ističe Gudžić, je pravi primer kakvo raspoloženje vlada među kosovskim Albancima po pitanju Srba.

"Što se tiče napada na Srbe, oni su nuspojava i rezultat ekstremne i retorike koju vodi Aljbin Kurti poslednjih godina, ali i jednog narativa koji se poslednjih 25 godina gradi na Kosovu, o isključivo srpskoj krivici za sve ono što se događalo devedesetih godina. Najbolji premer tog narativa i toga koliko on vodi u propast je činjenica da njihov udžebenik iz istorije počinje slikom Adema Jašarija, a prva lekcija je masakr u Račku i sve ono što se dogodilo devedesetih. Sve je postavljeno crno i belo, da su za sve krivi Srbi. Naravno, to ne odgovara istini, jer je kao za ljubav, i za rat potrebno dvoje, ili više strana, u ovom slučaju je to trougao međunarodne zajednice, kosovskih Srba i kosovskih Albanaca. Sve je to rezultat zašto se nastavljaju etnički motivisani napadi na Srbe", rekao je Gudžić.

Naglasio je da postoje slučajevi kada Srbi ne žele da prijave etnički napad bilo koje vrste iz dva razloga. Prvi je strah, a drugi jer su svesni da slučaj neće dobiti epilog.

"Neki se Srbi odluče da prijave, a znam i neke slučajeve gde nisu odlučili da prijave nasilje. Verovatno iz straha, ili jer ne žele da dalje produbljuju te nesporazume, verovatno se rukovode činjenicom da, ako se povuku, da će sve to prestati", zaključio je Gudžić.