„Pohod“ zvaničnika iz Tirane na Prištinu, rivalstvo Rame i Kurtija ispod tepiha

U samo 15 dana Prištinu su posetila četiri najviša zvaničnika Albanije - premijer, predsednik, šefica diplomatije i prvi čovek parlamenta. Uprkos razmenjenim pozitivnim i energičnim porukama, prema ocenama sagovornika Kosovo onlajna, odnosi Kosova i Albanije ne dosežu nivo koji građani žele i tek su dobri na površini. Lični odnos dvojice premijera Edija Rame i Aljbina Kurtija, smatraju, i dalje je zategnut, a njihovom približavanju neće doprineti ni to što su Priština i Tirana u istom rovu kada se potegne pitanje suđenja bivšim liderima OVK u Hagu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Premijer Albanije Edi Rama boravio je u Prištini 16. februara, da bi dan kasnije, na 18. godišnjicu jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, manifestacijama u Prištini prisustvovao predsednik Albanije Bajram Begaj. Usledile su posete ministarke spoljnih poslova Elise Spiropali 25. februara, koja je u međuvremenu smenjena, kao i predsednika Skupštine Albanije Nika Pelješija 2. marta.

Rama je potvrdio nepokolebljivu podršku Albanije evroatlantskoj budućnosti Kosova. Begaj je poručio da je odnos između Albanije i Kosova bratski i sveti, Pelješi da Tirana ostaje najjači glas podrške Kosovu na međunarodnoj sceni, a Spiropali da je jačanje međunarodnog subjektiviteta Kosova direktan nacionalni interes Albanije.

Kosovo i Albanija imaju od 2022. jedinstven bukvar, dve vlade su tokom godina zaključile više od 180 sporazuma, među kojima o 26 novih prelaza, projektu železnice Priština-Drač, priznavanju penzija i diploma. Prošle godine u Tirani je potpisan i Sporazum o saradnji u oblasti odbrane Albanije, Kosova i Hrvatske, iz čega je proizašao dogovor da se borbeno-oklopno vozilo „Šota“, projektovano u Albaniji, proizvodi na Kosovu. 

Ipak, otkako je 2023. godine Edi Rama otkazao već najavljenu sednicu dveju vlada u Đakovici nastupilo je zahlađenje u odnosima i članovi dva kabineta se nisu našli za istim stolom u ovom formatu.

Priče i stvarnost

Između onoga što govore političari i stvarnosti na terenu, prema oceni analitičara iz Tirane Bena Andonija postoji velika razlika. 

„Odnosi između Albanije i Kosova ne obećavaju da će stići tamo gde ljudi obe zemlje žele. Postojao je znak koji bi se mogao nazvati ohrabrujućim, naime, poseta gospodina Rame Kosovu, koji je primljen uz zvanični protokol i poseta kasnije gospođe Elise Spiropali, bivše albanske ministarke spoljnih poslova, koja je u to vreme bila na funkciji. Ona je izrazila najveće uvažavanje odnosa između dve zemlje. Međutim, iz onoga što vidimo, shvatamo da postoji velika razlika između onoga što govore političari i stvarnosti na terenu“, rekao je Andoni za Kosovo onlajn.

On ukazuje da Albanija i Kosovo više nemaju sastanke dveju vlada koji su nekada bili redovni.

„S druge strane, nema transparentnosti u vezi sa velikim brojem sporazuma između naše dve zemlje, memoranduma, o njihovom napretku, šta je postignuto i o problemima koji su možda doveli do zastoja“, navodi on.

Odbrana - izuzetak

Odnosi su, zapaža Andoni, bolji u smislu kulture i pozitivni u društvenoj oblasti, ali mnogo hladniji na političkoj strani. Albanska preduzeća traže kosovsko tržište, ističe, ali obe strane nisu dovoljno jake da generišu ekonomski razvoj.

Takođe navodi da opada broj građana Kosova koji turistički dolaze u Albaniju. 

„Bez smirenosti i stvarne funkcionalnosti države Kosovo, stvaranja mentaliteta o državotvornosti Kosova, a s druge strane i veće ozbiljnosti Tirane, naši odnosi će na površini biti dobri, ali će ostaviti mnogo toga da se poželi. Jedini zanimljiv element je odnos u oblasti odbrane. Zbog iznenađenja koja se dešavaju u međunarodnom poretku, a posebno zbog zajedničkog sporazuma između Kosova, Albanije i Hrvatske, ovo je jedina oblast u kojoj su naše dve zemlje počele da sarađuju na osnovu pragmatičnog interesa, u slučaju da Kosovo bude imalo problema u budućnosti ili ako se problemi koji postoje u drugim oblastima svetske geografije približe regionu“, kaže Andoni.

Saglasje oko OVK  

Ni strahovanja na obe strane povodom predstojeće presude bivšim liderima OVK nisu faktor koji će pozitivno uticati da se prevaziđu višegodišnje nesuglasica dvojice šefova vlada, mišljenje je istoričara Stefana Radojkovića. 

On, međutim, naglašava da svakako postoji saglasje u celom albanskom svetu o ulozi OVK u ratovima 1998, 1999. i nakon juna 1999. godine. 

„Tu postoji konsenzus i on se neće menjati kakva god da bude presuda u Specijalnom veću koje se nalazi u Hagu“, naveo je Radojković za Kosovo onlajn.

Analitičar Artan Muhadžiri kaže da je zapravo albanski premijer Rama bio glasniji i energičniji i da je više ulagao i više razgovarao sa međunarodnim liderima nego premijer Kurti kada je reč o optuženima u Hagu.

„Rama želi da pokaže da je njegova veza sa Kosovom fundamentalna, a ne da se zasniva na dnevnoj politici. Ono što radi premijer Rama trebalo bi da bude lekcija za sve kosovske političare“, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

On ističe da između Kurtija i Rame postoji određena vrsta konkurencije, da imaju političke stilove koji nisu kompatibilni i da njihovi odnosi nisu najbolji.

„Postojala je ideja da je premijer Rama podržao predsednicu Osmani, posebno oko Odbora za mir, i verovatno je premijer Kurti to video kao neku vrstu unutrašnje konkurencije koja je bila usmerena ka njemu“, ocenjuje Muhadžiri.  

Prioriteti 

Radojković kaže da su Rama i Kurti dosta slični u smislu da su obojica socijalističkog ideološkog uverenja i da su dosta dugo na pozicijama odlučivanja, pogotovo Rama, već 13 godina. 

„Kurti nema toliki staž, ali pledira da ima, da toliko potraje, ako ne i duže. Oni će se boriti za primat u okviru albanskog sveta i na ličnom nivou među njima neće doći do nekog sporazumevanja, ali strateški gledano Albanija će biti garant postojanja prištinske administracije i ona će se truditi da prištinsku administraciju održi u životu koliko god to može“, ukazuje Radojković.

Kako dodaje, to, međutim, nije primaran spoljnopolitički plan i cilj Albanije. 

„Njihov plan je pre svega ulazak u Evropsku uniju i da imaju dobre odnose sa administracijom SAD. I u tom smislu dolazi i do sukuba između Rame i Kurtija, jer je Kurti neko ko hoće da bude što je moguće samostalniji u donošenju odluka, što prosto nije moguće“, ističe naš sagovornik.

Iako veruje da će odnosi Kurtija i Rame ostati tenzični, nesuglasica, kako ocenjuje, neće biti oko strateških pitanja.  

„Prištinska administracija je okružena sa svih strana drugim državama i nema izlaz na more. Njoj je životno potreban izlaz preko autoputa, Tirane i Drača, na Jadransko more, tako da oni neće nikad toliko pogoršati odnose da budu apsolutno prekinuti između Prištine i Albanije. Ali, nesuglasica na ličnom nivou između Kurtija i Rame će svakako biti“, naveo je Radojković.