Pokazuje li dosadašnji Trampov izbor saradnika budući kurs SAD prema Beogradu i Prištini?

Prvobitno oduševljenje Trampovom pobedom malo je splasnulo u Srbiji kada je počeo da se popunjava spisak najbližih saradnika, budući da je politika mnogih od njih ranije bila bliža Prištini nego Beogradu. Za sagovornike Kosovo onlajna mnogo važnije od „kadrovskih rešenja“ je da se sagleda šira slika - promena kursa američke spoljne politike. Upozoravaju, stav SAD prema Zapadnom Balkanu, ali i Beogradu i Prištini najviše bi mogao da zavisi od događaja tokom tranzita stare i nove administracije u Vašingtonu.

Piše: Arsenije Vučković

Donald Tramp polako zaokružuje tim svojih saradnika koji će preuzeti vođenje SAD nakon 20. januara. Već je odabrao kandidate za ključne pozicije u Stejt departmentu, a među njima su i bivši senator sa Floride Marko Rubio nominovan za državnog sekretara i bivši državni tužilac Metju Viteker planiran za novog ambasadora SAD pri Natou.

Rubio, nekadašnji oštar Trampov kritičar istakao se izjavom da su SAD tokom proteklog veka zaustavile „naciste, komuniste i druga zla“.

Pod tim je mislio „etničko čišćenje od strane Srbije na Kosovu“.

Viteker je otišao i korak dalje pa je tokom 2019. boravio na Kosovu kako bi podržao bivšeg predsednika Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija na predizbornim skupovima.

Veselji je kasnije završio u Hagu gde se pred Specijalizovanim većima Kosova suočava sa ozbiljnim optužbama da je kao visoki oficir bivše OVK počinio ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Ako je verovati bivšem portparolu Natoa Džejmi Šeju imenovanje Rubia moglo bi ipak da ima ograničene posledice po američku politiku na Zapadnom Balkanu, a posebno na Kosovu.

„On nema istoriju Antonija Blinkena u Evropi. Tako da ne očekujem da će on biti posebno zabrinut za Zapadni Balkan i Kosovo", rekao je Šej.

Rizici tranzicije vlasti

Politički analitičar Obrad Kesić upozorava da bi ta situacija mogla da se promeni zato što su mnogi, uključujući i vlasti u Prištini, zainteresovani da izazivanjem kriza pokušaju da iskoriste period tranzije vlasti u SAD kako bi novu administraciju Donalda Trampa primorala da nastavi sa dosadašnjom politikom.

„To smo videli kad je u pitanju Ukrajina sa odlukom odlazećeg predsednika Bajdena da se koriste dugodometne nove rakete koje vode u eskalaciju“, izjavio je Kesić za Kosovo onlajn.

Smatra da su period do inaguracije Trampa 20. januara, a zatim i narednih šest do osam meseci najkritičniji i da će u tom vakumu mnogi, uključujući i Prištinu, pokušati da nametnu svoje interese.

„Trebaće šest do osam meseci kad dođe nova administracija da se postavi kompletni tim koji će da sprovede politiku koja je najavljena. Tako da je to jedan prostor koji sada ne samo Priština, nego mnogi drugi žele da iskoriste“, kaže Kesić.

Ključan cilj je što bolje pozicioniranje u odnosu na novu administraciju, a da to znači, naglašava, i povlačenje poteza  kojima bi se privukla pažnja.

„Što znači da će oni da izazivaju razne krize samo sa nadom da će iz inercije nova administracija morati da stane uz njih i da ih podržava. Ne očekuju da će ovi koji se nalaze u institucijama da menjaju svoj pogled na svako pitanje na Zapadnom Balkanu i da zato imaju prednost za narednih šest do osam meseci dok dođu novi ljudi“, objašnjava ovaj analitičar.

Bez obzira što su neki od kandidata otvoreno bili na strani Prištine, Kesić ipak tvrdi da je nova američka administracija - dobra vest za Srbiju.

„Za Beograd je to dobra vest. Ne samo što neće biti pritisaka od strane Vašingtona vezano za pitanje odnosa sa Rusijom. To će se sigurno umanjiti sa dolaskom nove administracije. Ali morate imati u vidu da je prethodna američka spoljna politika apsolutno bila vrlo agresivno postavljena ne samo oko pitanja tzv. nezavisnosti Kosova, nego takođe i vezano za pitanje unutrašnjih borbi u BiH“, naglašava Kesić.

Ključnu promenu vidi u odnosu Stejt departmenta prema srpskim nacionalnim interesima.

„Nekako uvek, zvanična Amerika, Stejt department, stavljali su se na suprotne pozicije srpskim interesima i na neki način sprovodili onu politiku iz devedesetih godina gde je svaki nacionalizam na prostoru Zapadne Balkana prihvatljiv, osim srpskog nacionalizma. Srpski nacionalni interese uvek su predstavljeni kao da ugrožavaju mir i stabilnost na prostoru Zapadnog Balkana. To više neće da se dešava i to je vrlo važno“, ističe Kesić.

Upitan da li bi se to moglo očekivati i kada je reč o nominacijama Marka Rubia ili Metjua Vitekera za državnog sekretara, odnosno ambasadora SAD u Natou, Kesić kaže da i njihove izjave treba posmatrati kroz širi kontekst.

„Ono što je ranije izjavljivano ne možete da staviti u kontekst da će ti ljudi da sprovode politiku za koju su se zalagali u tim okolnostima, u kontekstu gde je u SAD jasno bilo dominantna ideologija globalizma i sve što je bilo vezano za američke intervencije, ne samo na Bliskom Istoku, nego naravno i na prostoru bivše Jugoslavije“, kaže Kesić.

Objašnjava da je Tramp svoju spoljnu politiku jasno definisao kao antiglobalističku i da će u tome imati aposlutnu podršku budućeg potpredsednika SAD Džej Di Vensa.

„Pod tim okolnostima i skorijim izjavama, na primer senatora Rubia koji je bio dobro poznat sa nekim izjavama koji su se tumačile apsolutno da 100 posto podržavaju američku politiku na prostoru bivše Jugoslavije, sada je jedini senator koji se kritično izjasnio protiv američkih sankcija“, navodi Kesić.

Smatra da će sa Donaldom Trampom doći i do potpuno „novog talasa“ - zaokreta u američkoj politici u odnosu na poslednjih 70 godina i da ključni ciljevi koje je predočio u predizbornoj kampanji aposlutno odgovaraju srpskom narodu na prostoru Zapadnog Balkana.

„Jednostavno imamo jedan novi talas kroz taj pokret koji je stvorio i na čijem čelu je predsednik Tramp koji govori da Amerika vidi svoju ulogu u svetu malo drugačije nego što je videla u zadnjih 70 godina. Amerika pod liderstvo novog izabranog predsednika apsolutno neće da baci svoje oko na regione koji nisu centralne za američke interese, a to znači i Zapadni Balkan.  A ako se sprovedu ovi ključni ciljevi koji su definisani kroz kampanju, to apsolutno ide u korist ne samo Srbije, nego i Republike Srpske, ali u celini ide u korist srpskom narodu na prostoru Zapadnog Balkana“, zaključuje Kesić.

„Igra na više stolica“

Petar Donić iz Novog trećeg puta kaže za Kosovo onlajn da očekuje da će Trampova administracija slediti politiku „igre na više stolica“, u kojoj će nastaviti da razvija dobre odnose sa Srbijom, ali i podržava Kosovo.

„Možemo očekivati kontinuaciju američke spoljne politike u tradicionalnom smislu. E sada, u poslednjem mandatu Bajdena i za vreme Trampovog mandata, Amerika je po prvi put posle dugo vremena izrazila želju i pokala inicijativu da poboljša odnose sa Srbijom. To bi neminovno značilo i neku vrstu rezolucije kosovskog pitanja. Šta će se tu desiti to niko ne može da predvidi“, izjavio je Donić.

Prema njegovim rečima Tramp će kroz pritiske pokušati da kosovsko pitanje razreši na bilo koji način.

„Postojale su za vreme Trampove administracije spekulacije da je postojao i neki drugi plan na stolu koji nije ovaj trenutni francusko-nemački. Smatram da će administracija da vrši pritisak da se kosovsko pitanje reši na bilo koji način dok u isto vreme razvija odnose sa Srbijom, a u neku ruku kontinuira kosovsku politiku, u smislu - igraće na više stolica u isto vreme“, ističe Donić.

Komentarišući dosadašnje nominacije za čelne pozicije američke administracije Donić kaže da ih karakterišu dva aspekta.

„U prve redove je istakao kandidate koji su establišment kandidati Republikanske partije, neokonzervativci i tumačenje je da je on to uradio da bi u neku ruku i interno pokupio poene i odneo poruku stabilnosti. E sada, ima novih kandidata koji su malo više u domenu novih lica. On ih je ostavio za kasnije i nekoliko nominacija koje se tumače da li će biti i gde će da ih pozicionira“, objašnjava Donić.

Dodaje da ćeneki od kandidata, poput Marka Rubia koji su se isticali stavovima koji nisu bili blagonakloni po Srbiju, sada najverovatnije imati blaže nastupe.

„Rubio će izvesno imati svoje stavove koje ima i koji su nekako zacrtani devedesetih, ali se spekuliše da će verovatno biti blaži nastup, pošto je Tramp ipak doneo neku promenu u Republikansku partiju. Ta promena nije mala, u smislu, on je nametnuo svoju agendu, želi da napravi promenu. On nije establišment kandidat i promenio je karakteristiku i prirodu Republikanske partije, malo više je gurnuo u populističkom smeru. E sad, Tramp takođe ima izazov. Ima jedan mandat i sada drugi, ali on je na političkoj sceni relativno kratko i nije uspeo u dovoljno meri da izmeni prirodu Republikanske partije“, kaže Donić.

Zaključuje i da izbor kandidata govori i da se spoljna politika SAD neće menjati u ključnim stavovima po pitanju Kosova.

„Odabir tvrdolinijaša u prvi red Republikanske partije je situacija gde nećemo videti stara lica koja su se u prethodnom madatu, kada ukrajinska kriza nije ni postojala, bavili ovim regionom malo intenzivnije. Oni  su sada u nekom drugom mestu. Možemo zaključiti da će politika ka Srbiji i ka Kosovu da se nastavi u smeru da Srbija treba da prizna Kosovo na ovaj ili na onaj način“, naglašava Donić.

Fokus spoljne politike

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin smatra da Donaldu Trampu i njegovoj novoj administraciji nije u interesu rast tezija ili potencijalni novi sukobi u Evropi, ali da će imati mnogo veći fokus na pitanje dijaloga Beograda i Prištine nego njegovi prethodnici.

„Mislim da će svakako biti u većem fokusu nego što je bilo kod prethodnih administracija, a u zavisnosti od ponašanja aktera, prvenstveno od ponašanja prištinske administracije. Od toga ko će formirati tu administraciju nakon izbora koji se očekuju početkom naredne godine će zavisiti nivo posvećenosti same Trampove administracije. Naravno da rast tenzije i bilo kakvih potencijalnih novih sukuba u Evropi nije u interesu Donalda Trampa i njegove republikanske administracije bez obzira što znamo da istorijski Republikanci uvek imaju veći fokus na Bliski Istok i na Aziju nego što imaju na Evropu“, kaže Miškeljin u razgovoru za Kosovo onlajn.

Kao ključan problem navodi pitanje budućih odnosa Vašingtona i Brisela, a posebno u svetlu ponašanja ključnih članica EU pred američke izbore.

„Videćemo kako će se uopšte ta saradnja odvijati, na koji način. Opet, odlično je da postoje lideri u Evropi koji imaju dobru komunikaciju sa Donaldom Trampom. Postoji taj blok predvođen Viktorom Orbanom koji je otvoreno podržao Donalda Trampa u kampanji, čiji primer je Tramp često koristio na svojim skupovima kao primer dobre prakse. Tu je naravno i primer premijera slovačke Fica, tu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Govorimo o liderima koji su se u prvim danima čuli sa Donaldom Trampom i koji će sasvim sigurno imati mnogo boljih izgleda za pregovore i razgovore i izvlačenje benefita za sopstvene države i sopstveni narod što svakom lideru i jeste cilj, nego li neki drugi lideri u Evropi“, smatra Miškeljin.

Napominje da dosadašnje nominacije za ključne pozicije u Stejt departmentu ne treba posmatrati „kroz navijačke naočare“ jer on svoj kabinet ne formira ad hok i mnogi članovi su odbrani pre više godina.

„Kada govorimo o načinu na koji Tramp formira sadašnji svoj kabinet, on se dosta razlikuje od prethodnog, prvenstveno iz razloga što ima to iskustvo četiri godine u Vašingtonu i ima na osnovu čega da proceni kakvi kadrovi su mu potrebni. Ovaj kabinet nije formiran ad hok i naverovatnije neki članovi su odabrani godinama unazad, naročito ako govorimo o Suzi Vajs, ako govorimo o ljudima koji će voditi operativno njegov kabinet“, smatra Miškeljin.

Podseća da je u direktnoj nadležnosti predsednika SAD ne samo imenovanje kabineta i ključnih ljudi oko sebe, već imenovanje oko 10.000 državnih službenika.

„Kada govorimo o onim najbitnijim funkcijama i one koje najviše interesuju naravno i same građane Srbije, svakako se tu najviše očekivala uloga Ričarda Grenela i neke najave da će biti ili savetnik za nacionalnu bezbednost ili državni sekretar. Međutim, treba imati u vidu da, iako je nama ovaj region najbitniji, on trenutno nije najbitniji za same SAD“, naglašava Miškeljin.

Komentarišući dosadašnje nominacije i činjenicu da se među kandidatima nalaze i oni političari koji su blagonaklono gledali na Prištinu, a kritično prema Beogradu, poput ovaj Metjua Vitekera ili Marka Rubia, ovaj analitičar kaže da Srbija ne bi trebalo da troši previše vremena na to i da jedini koji bi trebalo da se ozbiljnu zamisle jesu predstavnici Prištine zbog otvorene podrške koju su davali Trampovom protivkandidatu - Kamali Haris.

„Zbog same činjenice da je neko možda u mladosti ili u ranijoj političkoj karijeri imao stavove koji su bliže Prištini nego Beogradu ili zato što su isplivale neke fotografije, ne trebamo previše vremena trošiti na to. Mislim da treba samo nastaviti ono što je srpska diplomatija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ali i sa zaista kompletnim diplomatskim korom, kada govorimo o toj saradnji i produbljivaju saradnje sa SAD, treba nastaviti na taj način i ne obazirati se previše na neke takve kolokvijalne stvari ili ako govorimo više o fotografijama koje imaju veze sa ljudima sa ovih prostora. Mnogo veće posledice može imati konkretno selfi Aljbina Kurtija sa Kamalom koji je načinjen tokom demokratske konvencije, nego li bilo kakva fotografija direktora CIA, da li bilo koga drugog vrlo moguće izvučen iz konteksta ili bilo šta drugo“, smatra Miškeljin.

Naglašava da je medijima u Srbiji promaklo da je među nominovanima i Tulsi Gabard, koja bi trebalo da bude nova direktorka Nacionalne obaveštajne službe.

„Ono što je dosta promaklo našim medijima jeste stav Tulsi Gebert recimo prema intervenciji, odnosno prema bombardovanju SR Jugoslavije i uopšte stav prema događajima devedesetih godina koji je opet mnogo bliži stavovima Beograda, negoli ne samo Prištine, nego kompletnog regiona“, kaže Miškeljin.

Objašnjava da je razočarenje dela srpske javnosti delom posledica neobjektivnog sagledavanja situacije.

„Sa većinom stvari koje se dešavaju na svetskom nivou, a koje interesuju našu javnost, veoma često imamo tih promena iz ekstremne euforije u ekstremno razočarenje, pa tako i u ovom slučaju nakon pobede Donalda Trampa. Međutim, treba ipak objektivno sagledati kompletnu situaciju“, zaključuje Miškeljin.