Policijski video nadzor na severu – građani nespokojni, šta kažu zakoni?

Kosovska policija postavila je više nadzornih kamera kod glavnog mosta na Ibru u Severnoj Mitrovici i oko jezera Gazivode u protekle dve nedelje, a prema najavama, na čitavom severu biće ih oko 200. Snimci sa kamera, kako je poručeno iz policije, pomažu pri rešavanju slučajeva i povećanju bezbednosti, ali se stanovnici severa zbog ovih mera, kako su nam neki od njih preneli, ne osećaju bezbednije, već imaju utisak da su uvučeni u rijaliti program.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

U razmaku od tri dana policija je postavila nadzorne kamere na stubovima javne rasvete kod glavnog mosta u Severnoj Mitrovici i u blizini jezera Gazivode. Plan je da policijski video nadzor bude i u naselju Tri solitera i Sutjetskoj ulici u Severnoj Mitrovici.

Postavljanje kamera počelo je 26. aprila, i tada je iz Kosovske policije i Agencije za informacije i privatnost rečeno da će nadzorne kamere biti postavljene na "najproblematičnijim" lokacijama u opštinama na severu kako bi se bezbednost građana podigla na viši nivo. 

Ono zbog čega građani najčešće brinu je da li ove kamere zaista snimaju samo javni prostor ili se može desiti da su uperene i u njihove stanove, kao i u koje sve svrhe snimci sa kamera mogu da se koriste.

Kosovski Zakon o policiji kaže da je policija ovlašćena da vrši preventivno osmatranje javnih mesta, korišćenjem opreme za video-akustične snimke i fotografsku opremu za osmatranje javnih mesta na kojima su se veoma često u prošlosti događala krivična dela ili gde postoje osnovani razlozi da se veruje da će javno posmatranje smanjiti rizik pojave krivičnih dela i da će poboljšati javnu bezbednost. 

“Policija je ovlašćena da koristi video-akustične snimke i fotografije za osmatranje i prikupljanje informacija na javnim skupovima u slučajevima u kojima postoje osnovani razlozi da se veruje da će javni skup ugroziti lica ili imovinu. Pre nego što se preduzme preventivno osmatranje u skladu sa ovim članom, Policija će obavestiti javnost o ciljevima i razlogu preduzimanja ove aktivnosti, osim u slučajevima kada isto može kompromitovati svrhu sprovođenja ili ishod promatranja”, takođe se navodi u ovom zakonu.

Propisuje se i da će se video i audio zapisi sa preventivnog promatranja čuvati najviše trideset dana od dana snimanja, osim u slučajevima u kojima se nakon kontrole utvrdi da snimak sadrži podatke o kriminalnoj aktivnosti. 

„Ne treba nam to, živeli smo dobro i bez kamera. Ako im je toliko zadovoljstvo da imaju kamere, neka ih imaju, nemoj samo da usmeravaju prema sobama i intimnim prostorijama. Neka rade svoj posao, mi ćemo naš“, rekao je za Kosovo onlajn jedan građanin Severne Mitrovice. 

Više njih je istaklo da se pod policijskim nadzorom osećaju kao da su deo rijaliti programa.

„Osećam se kao da sam u 'Velikom bratu'. Gde god se okrenem treba da vodim računa kako se krećem i šta sam uradio, jer to kasnije može da me košta”, kaže jedan mladić.

Da se kamere stavljaju iz bezbednosnih razloga sumnja jedan meštanin Zubinog Potoka.

„Kakva bezbednost? Njihova bezbednost…To veze nema, ma nemam komentara“, rekao nam je on.

Nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić kaže za Kosovo onlajn da Kosovska policija ima pravo da postavlja video nadzor na javnom prostoru ako za to postoji zakonski razlog, ali da to što je u Severnoj Mitrovici u poslednje vreme montiran veći broj kamera ne znači da se građani osećaju bezbednije. Kako kaže, pre može da se govori o političkoj kontroli naroda na jednoj teritoriji.

“Ovo se shvata kao jedan vid pritiska. Građanima se šalje poruka: pod nadzorom ste, posmatramo vas i šta god da uradite za to možete biti krivično odgovorni", kaže Kabašić.

On navodi da na Kosovu postoje dva zakona kojima se reguliše materija video nadzora i da Zakon o policiji u članu 24 kaže da mora da postoji svrha snimanja i da stanovništvo bude jasno obavešteno o razlozima postavljanja kamera, vremenu trajanja snimanja i o tome šta će se raditi sa podacima koji se dobiju na ovaj način. 

“Opšti zakon koji reguliše ovo pitanje napisan je od strane Agencije za privatnost i informacije i on detaljno reguliše način postavljanja kamera i video nadzora, bilo da to radi policija, privredni subjekti ili građani, odnosno koja su to ograničenja da bi se vodilo računa i o pravu na privatnost građana. S jedne strane postoji opšti interes za bezbednošću građana, za smanjanjem kriminaliteta, otkrivanjem krivičnih dela i počinioca krivičnih dela, što je legitimno na bilo koji teritoriji i to policija ima pravo da radi, a s druge strane moraju da postoje razlozi i srazmernost”, kaže Kabašić. 

Kako dodaje, zakon nije ispoštovan jer odluka o postavljanju kamera mora da bude u pisanom u obliku i građani moraju da budu javno obavešteni o svrsi snimanja. 

“Mi ne znamo da li postoje zakonski razlozi za snimanja. Policija nije javno obavestila građane, samo je rekla koji broj kamera će biti postavljen. Takođe ni da li se ta mera povećane bezbednosti mogla postići na neki drugi način, a ne postavljanjem kamera, recimo pojačanjem javne rasvete, većim brojem patrola policije ili sličnim načinima. Do toga nije došlo. Ni na jednoj od ovih bandera na kojima su postavljene kamere nema javnog objašnjenja, obaveštenja ili table na kojoj piše ‘ova teritorija je pod video nadzorom’, a što je zakonska obaveza”, objašnjava Kabašić.

Ukazuje da je obaveza svakog ko postavlja kamere u policiji da se strogo vodi računa o rukovanju snimcima do kojih će doći, jer se snimanjima narušava pravo privatnosti koje svako ima i da nije poznato da li su one uperene samo prema ulicama ili i prema stanovima. 

"Imali smo iskustava sa Lunetom i Orlovićem koji su snimani policijskim kamerama a posle su ti snimci koji ih prikazuju u jednom vrlo ponižavajužem položaju bili objavljivani u albanskim medijima. Ogromna je bojazan građana šta će se raditi sa snimcima, ukoliko šetaju ulicom. Policija mora jasno da kaže i koja će lica rukovati tim podacima, u koju svrhu i u kom roku će se izbrisati. Međutim Zakon o policiji njima daje mogućnost da ukoliko je reč o snimcima koji mogu da dovedu do otkrivanja krivičnog dela da mogu da ih koriste i te kako. To su kamere koje imaju visoku rezoluciju i verovatno postoje neki softveri za prepoznavanje lica i automobila, a kasnije nekakvim programima oni mogu da kombinuju te snimke sa nekim drugim i da uparuju ko je gde i s kim bio", navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, situacija je slična u ostalim opštinama na severu i da ukupno ima 18 kontrolnih punktova.

“Imamo i povremene patrole i policajce koji su u civilu. Taj osećaj nadzora, osećaj kontrole nad stanovništvom daleko nadilazi razloge koji su javno saopšteni - da je reč o borbi protiv kriminala. Više se ovde može govoriti o političkoj kontroli naroda i svakodnevnoj kontroli slobode", kaže Kabašić.

On navodi i da je uz pojačano prisustvo policije i kamera na severu došlo i do toga da veći broj Albanaca dolazi na sever isključivo da bi provocirali i vređali. 

"Mladi Albanci dolaze u grad, provokativno voze sa albanskim zastavama uz glasnu nacionalnu muziku koja se čuje iz automobila, kreću se oko kružnog toka, dobacaju devojkama i ženama nepristojne izraze i na srpskom i na albanskom, psuju ih... Policija je tu prisutna ali se ništa ne radi da se to spreči i da se takvo ponašanje sankcioniše. Kamere ne dovode do toga da se građani osećaju sigurno, već postoji neka vrsta otpora prema tome", ocenjuje Kabašić. 

O efektima postavljanja kamera, zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani ima drugačiji stav.

On ocenjuje da se građani osećaju bezbednije zbog toga što se u Severnoj Mitrovici na javnim površinama postavlja sve veći broj kamera i tvrdi da se poštuje se zakonska regulativa koja se odnosi na video nadzor. 

Eljšani navodi da postoje ograničenja koja se tiču lokacija na kojima može da se postavi video nadzor i pravila oko čuvanja snimljenog materijala.

“Policija može da gleda javni prostor, a našim internim regulacijama je regulisano gde se čuvaju snimci. To znači da ako mi želimo nešto da uzmemo i da radimo nešto s tim snimcima, treba da idemo u Prištinu da bismo ih uzeli. Prema zakonu, mi smo jedina institucija koja može da pregleda snimke, da ih kontroliše i obriše i policija to sprovodi prema zakonu”, tvrdi Eljšani.

Smatra da se građani osećaju bezbednije uz kamere, jer kako kaže, više nema slučajeva da recimo neko ošteti neka kola a da to ne bude prijavljeno policiji. 

"Pre smo viđali pijane ljude koji izlaze iz kafane i oštećuju kola, ali to nismo dobijali kao prijavljene slučajeve pre nego što smo postavili kamere. Sada ljudi takve slučajeve prijavljuju jer znaju da možemo da nađemo ko je oštetio kola”, kaže Eljšani za Kosovo onlajn.

Kako navodi, u odnosu na Severnu Mitrovicu, u ostale tri opštine na severu nema toliko kamera, ali je plan da se i tamo montiraju. 

“Mislimo da na celom prostoru severa Kosova bude oko 200 kamera. Posle toga ćemo najverovatnije doći i kamere koje mogu da gledaju tablice vozila. Sve je to zarad dobrobiti ljudi ovde, zarad sigurnosti u saobraćaju, da se ne bi dešavali prekršaji i krivična dela, a ako se dese, da možemo da ih rešavamo što brže”, kaže Eljšani.

Inače, paralelno sa akcijom postavljanja policijskih kamera, Agencija za informacije i privatnost prošlog meseca izdala je dva saopštenja koja se odnose na preduzeća i građane koji koriste nadzorne kamere od kojih se zahteva da osiguraju poštovanje prava na privatnost pojedinaca. Kako su naveli, Agencija je primila značajan broj pritužbi građana zbog nadzora kamerama u privatnim objektima (domovi i kolektivni stanovi) mimo kriterijuma definisanih zakonodavstvom za zaštitu podataka o ličnosti.

Tako se od preduzeća zahteva da obaveste osobe pod nadzorom tako što će postaviti vidljiva obaveštenja koja obaveštavaju pojedince da je područje pod video nadzorom, da obezbede da podaci prikupljeni kamerama budu zaštićeni od neovlašćenog pristupa i da se obrađuju na zakonit način, a podseća se i da je zakon predvideo da se snimci čuvaju mesec dana.

Od građana koji su instalirali sisteme kamera ova Agencija traži da obezbede da kamere prate i snimaju samo njihovu imovinu, a ne javne prostore ili imovinu komšija.

“Prilikom postavljanja kamere građani su dužni da postave table sa najavom prisustva kamera, da bezbedno čuvaju snimke, štiteći ih od neovlašćenog pristupa, kao i da čuvaju snimke razumno vreme, ne duže od 30 dana”, navodi se u ovom saopštenju izdatom 8. jula.