Popis stanovništva na Kosovu: Statistika u službi građana ili politike?

Popis
Izvor: Kosovo Online

Popis stanovništva na Kosovu zvanično je završen juče, a Agencija za statistiku najavila je da će prvi rezultati biti poznati za tri do četiri meseca. Ipak, za većinu sagovornika Kosovo onlajna popis je u mnogim segmentima doživeo neuspeh, uključujući i podatak da ga je srpska zajednica bojkotovala.

U Agenciji za statistiku Kosova, na svečanosti na kojoj je prisustvovao i premijer Aljbin Kurti, danas je održan zvanični sastanak povodom završetka popisa stanovništva.

Jednoglasno je ocenjeno da je, uprkos izazovima i složenosti koje je imao, proces sproveden sa velikim uspehom.

"Sprovođenje popisa stanovništva je dokaz da naše institucije mogu uspešno da realizuju projekte na nacionalnom i međunarodnom nivou", navedeno je u saopštenju.

Ipak, većina stručnjaka teško da bi prihvatila konstataciju da je popis sproveden "sa velikim uspehom". Upravo suprotno, upozoravaju na čitav niz kontroverzi.

Popisivači su tog 5. aprila, prvog dana popisa, ispraćeni uz ogromnu medijsku pažnju, a pokazalo se da su već posle nekoliko sati morali da se, neobavljena posla, vrate u svoje kancelarije. Zbog greške u aplikaciji nisu mogli da pošalju prikupljene podatke u centralnu bazu.

Zatim su se suočili sa mnogo ozbiljnijim problemom. Srbi nisu imali pojma ni da se popis održava ni da su zaprećene kazne do 10.000 evra ukoliko se ne odazovu.

"Nisam obavešten, evo sada to trenutno čujem od vas. Što se tiče popisa, ne znam šta ćemo da radimo trenutno, kažem vam, sada od vas čujem to", rekao je ekipi Kosovo Onlajna prvog dana popisa Stefan Ćirković sa centralnog Kosova.

Oni manje hrabri kasnije su imali problem da rastumače šta se od njih zapravo traži u upitnicima na srpskom.

„Koji je glavni razlog vašeg odsustva iz vašeg uobičajenog stanovanja?“, jedno je od pitanja koje više ima filozofsku nego statističku vrednost.

U rangu trik pitanja u kvizovima su bili i ponuđeni odgovori o porodičnom statusu gde su među ponuđenim odgovorima bili i “Muškarac/Žena sa krunom” ili “dete muškog partnera”...

Bivši ministar spoljnih poslova Kosova Petrit Seljimi bio je mnogo stroži i rekao da je upitnik popisa preveden na srpski bio - smešan.

I nije samo to bilo smešno. Popis je zvanično trebalo da se završi 17. maja, ali je Vlada Kosova taj rok produžila do petka uz obrazloženje da to čini na zahtev 11 opština.

“Bio sam šokiran kada sam video tu informaciju. Mi smo juče odmah to demantovali. Niko od zvaničnika nije tražio produžetak popisa. Ja sam pozvao Vladu Kosova da povuče takvu informaciju jer je u potpunosti netačna. Dakle, niti smo tražili, niti tražimo, niti ima potrebe da se produži popis stanovništva. Ne znam zbog čega i iz kog razloga je opština Štrpce pomenuta osim da žele da prikažu da, eto, nisu baš samo opštine sa albanskom većinom tražile, pa su našli neku opštinu, a Štrpce im je verovanto bilo zgodno da ga pomenu u tom kontekstu. Informacija je potpuno netačna”, naglasio je za Kosovo onlajn Dalibor Jevtić, predsednik Opštine Štrpce, jedne od onih 11 koje su navedene da su tražile produžetak popisa.

Brojne kontroverze

Za sociologa sa Instituta za evropske studije Mariju Marsenić to je možda i ponajmanja kontroverza popisa stanovništva.

Ona je u razgovoru za Kosovo onlajn ocenila da će se rezultati reflektovati na srpsku zajednicu, a da je suštinska zamerka što je sproveden u atmosferi straha, nasilja, fizičkog i institucionalnog terora nad Srbima.

“Rezultati ovog popisa u svakom slučaju neće ići na ruku Srbima u smislu kreiranja i implementacija javnih politika. Znamo da raspodela opštinskih budžeta ide po principu broja populacije i manjinskih zajednica. Neće se izdvajati sredstva za razvoj ekonomije, zdravstva, obrazovanja i drugih ekonomskih, ali i društvenih aspekatata”, kazala je Marsenić.

Ona je dodala i da će zvanična Priština iskoristiti bojkot srpske zajednice kako bi umanjila njihov stvaran broj.

“Priština će iskoristiti bojkot Srba ovog popisa da prikaže da zapravo srpska zajednica ima manji broj nego što to zaista jeste kako bi nastavila represiju nad njima. Naravno, stvoriće se još gori uslovi za život Srba na Kosovu i Metohiji, ali to će značiti i ograničavanje zaštite njihovih prava kako u političkom, tako i u institucionalnom okruženju”, navela je ona.

Marsenić nema dilemu da će zbog bojkota popisa srpska zajednica, bilo direktno ili indirektno, biti sankcionisana.

“Očekujem da će se kazne sigurno sprovoditi. E sada, da li će to biti novčane kazne koje je najavila Priština i da li će se u tom slučaju novčano kazniti 200.000 raseljenih Srba ili će to biti kazne koje će doći kasnije u obliku nekih birokratskih zabrana ili administrativnih problema u smislu da Srbi neće moći da imaju pristup nekih javnim uslugama, izborima ili produžetk dokumenata, dobijanju određenih dozvola. Moguće je da će se tražiti popisnice ili neki drugi dokazi o učešću na popisu stanovništva”, naglašava Marsenić.

Dodaje da je više spornih momenata u upravo završenom popisu stanovništva, a kao ključan navodi da nisu obezbeđeni ni društveno-politički, ali ni bezbednosni aspekti da bi se on realizovao.

“Popis stanovništva se ne može odvijati u bilo kom trenutku i bilo kakvim okolnostima. Termin popisa stanovništva treba da bude zakazan kada je stabilna društveno-politička, ali i bezbednosna situacija kako bi se obezbedilo dovoljno poverenje stanovištva u institucije koje taj popis sprovode. Naravno, vidimo da slučaj sa popisom stanovništva na Kosovu i Metohiji to nije. On se sprovodi u atmosferi straha, nasilja, fizičkog i institucionalnog terora nad Srbima na Kosovu i Metohiji o čemu nam svedoče i nedavni događaji”, rekla je Marsenić.

Kao primere navodi nedavni upad policije u Banku Poštanske štedioce, ukidanje dinara, zabranu uvoza srpskih proizvoda.

Kao ključan problem navodi i da veliki broj Srba nije imao mogućnost da se popiše.

“Treba se osvrnuti i na 200.000 prisilno raseljenih Srba koji se trenutno ne nalaze na uobičajenom mestu boravka i nisu u prilici da se vrate što nam govore da je ovaj termin popisa stanovništva neadekvatan”, naglasila je .

Ona je izrazila sumnju i na deo koji se bavi popisom ratne štete.

“To ne ide na ruku Srbima i postavlja se pitanje koliko su popisivači bili obučeni za takav posao, ali i kako će se ti podaci uopšte proveravati”, naglašava.

U ključne propuste završenog popisa Marsenić ubraja i neadekvatnu informativnu kampanju .

“Izuzetno je loša bila informativna kampanja jer ljudi nisu mogli da dođu od osnovnih informacija na sajtu Agencije za statistiku na albanskom jeziku, a kamoli na srpskom. Da ne pričamo o upitnicima koji su prevedeni neadekvatno na srpski jezik. Tu je bilo dosta nepravilnosti i nelogičnosti, da čak ni Srbi nisu mogli da adekvatno razumeju te upitnike što nam ukazuje na to da se nisu ispunili uslovi inkluzivnosti i transparentnosti na ovom popisu što nam sve zajedno ukazuje na to da ne postoje objektivni uslovi za utvrđivanje broja Srba koji se zapravo nalaze na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku”, navela je Marsenić.


Popis - opšta zbrka

Direktor NVO „Komunikacija za razvoj društva“ (CSD) iz Gračanice Ivan Nikolić kaže za Kosovo onlajn da se upravo završen popis stanovništva na Kosovu može oceniti kao “teško objašnjiv” i kao “opšta zbrka” i dodao da će rezultati biti iskorišćeni protiv srpske zajednice koja je na to već navikla.

“Sve u svemu jedna najblaže rečeno opšta zbrka i opet sve na račun običnog čoveka iz srpske zajednice koji jednostavno ne zna šta da radi i oslanja se sam na sebe”, rekao je Nikolić.

Podsećajući da je popis stanovništva dugo najavljivan i da je ključna poruka bila da bi bojkot bio velika greška koja će za posledicu imati manje budžete za opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, Nikolić kaže da je taj proces počeo na način koji je teško objasniti.

“Kada je konačno krenuo popis desilo se nešto što je ponovo teško objasniti. Ovo je nešto što smo čuli od velikog broja ljudi, a to je da prvo nisu bili dovoljno i na pravi način informisani. Bili su zbunjeni različitim porukama sa kosovske i srpske strane o potencijalnom bojkotu ili izbegavanju. S druge strane, iz Prištine se pričalo o kaznama koje mogu dobiti za nepopisivanje. Treći faktor koji je bio zbunjujući je da na terenu nije bilo dovoljno kapaciteta da se popis u pravoj meri sprovede, jer je veliki broj ljudi rekao da ih niko čak nije ni posetio”, ukazao je Nikolić.

Prema njegovim rečima rezultati popisa se mogu odraziti na smanjenje budžeta sa većinskim srpskim stanovništvom.

“To nije mala stvar, jer je taj budžet namenjen građanima i može se pametno iskoristiti. Mogu biti i konkretne posledice s obzirom da se pominje kažnjavanje onih koji nisu učestvovali u popisu. Nije bilo zvaničnih potvrda niti izjašnjavnja da će biti kazni. Sve se svelo ponovo na rekla kazala, na pretpostavke i na glasine. Ostaje da vidimo”, kazao je Nikolić.

Upitan koliko će rezultati popisa uticati na prava srpske zajednice na Kosovu Nikolić kaže da sumnja da će do toga doći zato što su ta prava - već dovoljno ugrožena.

“Srbima su prava na Kosovu dovoljno ugrožena da dodatno ovo ne može na značajan način da utiče. Može da služi kosovskoj strani kao argument da ne zaslužujemo dodatnu beneficiju. Ne vidim da će se ići u neku ekstremnu krajnost”, zaključuje Nikolić.

Benefit za sve zajednice

S druge strane, saradnica Agencije za statistiku Hazbije Ćerići izjavila je za Kosovo onlajn da je tokom popisa stanovništva na Kosovu bilo manjih problema, ali da je sve proteklo u najboljem redu i da će rezultati doneti benefit svih zajednicama.

“Ne može se reći da je bilo problema, ali tokom procesa propisa smo imali nekoliko izazova koji su bili manji i veoma lako smo ih rešili”, kazala je Ćerići.

Ona je dodala da će rezultati popisa proizvesti niz benefita za sve zajednice na Kosovu.

“Rezultati će se reflektovati na celu populaciju na Kosovu, koji tu žive. Iste benefite će imat i srpska zajednica. Na primer u oblasti lokalne samouprave, investicija, organizacija koje žele da investiraju u programe koji bi obezbedili bolji život. Oni će imati koristi od ovog popisa zato što će svi koristiti ove podatke i za investicije, a govorim o međunarodnim organizacijama, ali takođe i za loknalne samouprave koje žele da investiraju u nešto. Potrebni su im ovi podaci da bi znali u koja područja bi to bilo najbolje da se učini”, pojasnila je Čerići.

Ona je rekla da je Agencija za statistiku nakon produžetka roka za popis otvorila više telefonskih brojeva kako bi svi imali mogućnost da se popišu.

“Premijer je obavestio javnost da će 24. maj biti poslednji dan popisa, ali otvorili smo nekoliko telefonskih brojeva kako bi svi stanovnici, sa celog Kosova mogli da pozovu i da stupe u kontakta sa zaposlenima u Agenciji za statistiku i nakon toga će moći da se popišu”, kazala je Ćerići.

Upitana da li će svi oni koji se nisu odazvali na popis biti sankcionisani kako je na početku rečeno, predstavnica Agencije za statistiku kaže da to nije posao ove, već drugih institucija.

“Kazne su regulisane zakonom, ali mi smo odgovorni samo za kontakte sa popisanicima i za prikupljanje podataka. Druge institucije će biti odgovorne za kažnjavanje onih koji su bojkotovali sistem popisa”, zaključila je Ćerići.

Sporan prevod upitnika

Ipak, izvršni direktor NVO "Aktiv" Miodrag Milićević kaže za Kosovo onlajn da će rezultati popisa bez sumnje biti korišćeni u političke svrhe, a da je ključan propust što proces nije bio bio inkluzivan, posebno kada je reč o nealbanskim zajednicama.

“Ukoliko pogledamo obaveze i kakav uticaj ima i kakav će imati nakon objavljivanja zvaničnih rezultata, to će sasvim sigurno biti eskplatisano u političke svrhe. U praksi će, upravo zbog svih tih nedostataka, uključujući i deo severa koji će biti apsolutno izopšten, uprkos uveravanju kosovske strane da će popis u celosti biti sproveden. To se u praksi ne dešava. Završićemo sa polovičnim rezultatima koji će se sa sobom nositi, siguran sam i političke posledice, uključujući možda čak i preispitivanje Ahtisarijevog plana koji je aktivno uključen u Ustav Kosova i nudi ustavne garancije i srpskoj, ali i drugim nevećinskim zajednicama koje žive na Kosovu”, kazao je Milićević.

On je ocenio da je upitnik koji je predočen srpskoj zajednici bio skandalozan, od prevoda do problematičnih pitanja, i ukazao da je tu reč o suštinskom nepoštovanju prava zagarantovanih ustavom i zakonima manjinskim zajednicama.

“Skandalozno je da takav upitnik i sadržaj takvog upitnika bude objavljen. To je skandal sam po sebi i govori ne samo o kvalitetu prevoda, to je tehničko pitanje, već više govori o poštovanju prava jedne zajednice. To upućuje na daleko veći suštinski problem, a to je upravo nepoštovanje prava ustavom i brojnim zakonima i drugim mehanizmima garantovanih prava jedne zajednice, u ovom konkretnom slučaju - srpske”, ističe Milićević.

On je rekao da je NVO “Aktiv” objavila opsežno istraživanje i vlastima u Prištini ponudila set preporuka koje je trebalo da bude implementirane pre popisa, ali da ni jedna od tih sugestija nije bila uzeta u obzir.

To je proizvelo, ističe, da građani ni na kraju popisa nisu bili upoznati sa detaljima, ali i obavezama koje ovaj proces nosi.

“Sa druge strane, Agencija za statistiku uključujući i vladu Kosova se nisu čak ni potrudili da ako ništa drugo donesu niz mera koje su bile neophodne kako bi taj popis bio potpuno inkluzivan. To podrazumeva da je morao aposlutno da uključi sve one koji gravitiraju van Kosova, a koji nisu imali prilike da se ikada vrate na Kosovo iz brojnih razloga, a mahom su to bili razlozi bezbednosti. Tu mislim na raseljena lica”, kaže Milićević.

Dodaje da je, s druge strane, kosovska dijaspra u celosti bila uključena u proces popisa uključujući i poglavlje vezano za popis ratne štete nastale 1998. i 1999. godine.

Naglašava da je i to poglavlje sporno zato što je podrazumevalo popis isključivo ratne štete počinjene do juna 1999. godine.

“A znamo da je posledica bilo i posle tog datuma i te 1999, ali i 2000... 2004. godine...”, ističe Milićević.

Komentarišući prevode upitnika na srpski jezik, on kaže da to nije novina jer se događalo i ranije, ali da je neshvatljivo da je to preneto i na dokumenta vezana za popis stanovništva.

“Dakle, vi jednom u deset godina imate akciju, suštinski važnu stvar i tu ne sme da postoji aposlutno ni jedan procenat bilo kakvih nepravilnosti, a pogotovo ako pričamo o tom tehničkom aspektu koji bi omogućio nekome da objavi takav dokement sa skandaloznim prevodom. To je nešto što je moralo biti korigovano mnogo ranije. Lektori su morali da obave posao na valjan način. Ne mislim tu samo na prevodioce nego i na lektore. Neko je morao da da odobrenje za objavljivanje jednog takvog dokumenta. Nije neophodno interpretirati pojedina pitanja koja se pojavljuju u samom dokumentu, pa čak ni opravdanja da ni albanski upitnici nisu bili najbolji. Takav dokument nije smeo biti objavljen pre nego se utvrdi da je on gramatički preveden i usklađen sa svim pravilima na valjan način”, smatra Milićević.

Upitan na koji način bi rezultati popisa mogli da se odraze na sever koji je bojkotovao proces i da li će se veštački predstaviti manji broj građana koji tamo živi, Milićević naglašava da je mnogo veći problem što odlazak Srba poprima masovne razmere.

“Godinama unazad smo upozoravali širu javnost i ključne nosioce vlasti i na Kosovu i u Srbiji i međunarodnu zajednicu da se taj proces masovno dešava i da poprima masovne razmere i da ćemo u jednom trenutku ostati sa daleko simboličnim brojem ljudi i građana ukoliko se taj trend nastavi”, kaže Milićevi.

Ističe da je taj proces počeo od momenta promene vlasti na Kosovu.

“Ono što se dešava poslednjih par godina, od momenta promene vlasti na Kosovu pa do danas, neverovatno je ubrzalo tempo migracija. Mi danas pričamo o čistom pukom opstanku malog broja ljudi. Ukoliko se ovakav trend bude nastavio oni će i u političkom i bilo kom drugom smislu biti potpuno marginalizovani i bez ikakvog pravog uticaja i na kvalitet života i na političke procese kao što je to u prethodnim godinama bio slučaj. To ni za koga nije dobro. Niti je dobro za koncept multietničkog Kosova niti za proces dijaloga, a ponajmanje za pokušaj normalizacije odnosa između Beograda i Prištine koji bi suštinski morao da otvori put za krajnju normalizaciju i uspostavljanje većeg stepena poverenja između samih građana unutar Kosova”, naglašava Milićević.

Upozorava da vlasti u Prištini ništa ne čine kako bi zaustavili proces migracije.

“Brojne odluke, pogotovo ove poslednje koje dolaze od strane Vlade Kosova počevši od zabrane uvoza robe, pa zabrane upotrebe dinara bez suštinski konkretnog rešenja za sve te ljude koji primaju svoje zarade u dinarima. To apsolutno ne doprinosi stabilizaciji prilika, već naprotiv ubrzanoj migraciji o čemu se uopšte, na svim nivoima, i ne samo na severu, uopšte ne priča”, zaključuje Milićević.