Postizborne računice: Preti li Kosovu „bugarski scenario“?

Izborni rezultati jasni, za mnoge i očekivani, ali postizborna računica krajnje komplikovana. Kurti i Samoopredeljenje imaju najviše glasova, ali nemaju većinu. Opozicija ima većinu, ali ne želi koalicije. Najrealnija je manjinska vlada ograničenog trajanja, ali sve opcije su u igri - uključujući i „bugarski scenario“ - ponavljanje izbora, smatraju sagovornici Kosovo onlajna iz Prištine i Beograda.

Piše: Arsenije Vučković

Bez obzira što izborni proces na Kosovu još nije završen, većina analitičara tvrdi da sledi period u kome će se jako teško doći do nove vlade koja će moći da u celosti okonča svoj četvorogodišnji mandat.

U takvoj postizbornoj računici više od 40 odsto osvojenih glasova Samoopredeljenja za ovu stranku će biti Pirova pobeda zato što najverovatnije neće biti u mogućnosti da sami formiraju vladu.

Politikolog Avdi Smajljaj upozorava da bi, ukoliko se stranke prethodno ne dogovore, u procesu formiranje nove vlade moglo da dođe do „institucionalnog ćorsokaka“.

„Ovo je situacija koja nas može dovesti do institucionalnog ćorsokaka, blokade. Međutim, pošto je Samoopredeljenje pobednik, na njima je da ulože napore da formiraju vladu“, poručuje Smajljaj.

Sve glasnije su i tvrdnje da bi taj „ćorsokak“ mogao da proizvode ponavljanje izbora.

„Bojim se da nam se dešava bugarski scenario, gde imamo uzastopne izbore, jedne za drugim, jer su političke stranke nezadovoljne svojim rezultatima i ne mogu da stvore stabilnu vladu”, naglasio je analitičar Ilijir Deda.

Period političke krize

Saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković nema dilemu da Kosovo ulazi u period političke krize.

„Sasvim sigurno ulazimo u jedan period političke krize“, ističe Pavković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Naglašava da je najveći problem u činjenici da je „koalicioni potencijal Samoopredeljenja ravan nuli“.

„Ni jedna albanska stranka ne želi sa njima da pravi vladu“, kaže Pavković.

Vidi tri načina na koji bi Kosovo moglo da izađe iz novonastale situacije, od koji je jedan i „bugarski scenario“.

„Prvi scenario je da Kurti uspe da sa poslanicima nevećinskih zajednica napravi vladu, uz eventuelno neko preletanje iz drugih albanskih partija. To bi bila vlada ’Kurti 3’. Druga je ’antikurti koalicija’ - front, sve albanske stranke plus Srpska lista, koja bi napravila vladu, a Kurti otišao u opoziciju što je vrlo problematično. U istoriji kosovske politike nikada se nije desilo da Srpska lista bude ta koja donosi prevagu za formiranje nove vlade. Nikada se albanske stranke nisu odlučivale na takav korak. Zato treba biti obazriv prema tom scenariju“, ističe Pavković.

Treći scenario su novi izbori.

„Prema kosovskom zakonu stranka koja je osvojila najviše glasova dobija mandat za sastav vlade i ima 15 dana da to uradi. Ukoliko ne uspe, druga po broju osvojenih glasova dobija mandat i ako ne sastavi ide se na nove izbore“, kaže Pavković.

Podseća da je to moguće zato što su već na jesen planirani lokalni, a početkom sledeće godine i predsednički izbori.

„Stranke će i to uzeti u kalkulaciju prilikom pravljenja potencijalnih koalicija za formiranje vlade“, navodi Pavković.

Ipak, upozorava da bi „bugarski scenario“ - ponavljanje izbora, najmanje odgovarao Srpskoj listi i srpskoj zajednici na Kosovu.

„Sasvim sigurno takav scenario ne bi odgovarao Srpskoj listi i srpskoj zajedinici jer bi Kurti bio premijer u tehničkom mandatu i verovatno da bi on nastavio da koristi svoju nacionalističku i suverenističku kartu pritiska na srpsku zajednicu kako bi na nekim narednim izborima dodatno ojačao svoje biračko telo“, kaže Pavković.

Istovremeno, Kurti bi raspisivanjem novih izbora dobio dodatno vreme da ojača svoje biračko telo, pa je pitanje kako bi na takvu opciju reagovala međunarodna zajednica.

"Vrlo je neizvesno kako će se međunarodna zajednica postaviti prema novim izborima i novoj kampanji. Tendencija je da Kurti gubi međunarodnu podršku i da je ona svedena na neki minimalan nivo“, precizira ovaj analitičar.

Zato bi za opozicione stranke albanskog bloka najbolji scenario bio da ih podrže ključni partneri Kosova: SAD, Francuska, Nemačka i Velika Britanija.

„To može štetiti Kurtiju, a pomoći će opoziciji da dobije još više glasova i da onda na ponovljenim izborima bude u lagodnijoj poziciji da formira vladu i bez Srpske liste“, smatra Pavković.

Realnost manjinske vlade

Za razliku od njega, univerzitetski profesor iz Prištine Mazlum Baraljiu smatra da je mnogo izvesnije od „bugarskog scenarija“ formiranje manjinske vlade koja će biti ograničena do aprila sledeće godine kada su planira predsednički izbori.

„Ne verujem u ’bugarski scenario’ zato što je bio prilično ozbiljan. Oni su za dve godine imali četiri ili pet ciklusa izbora. Ali biće teško formirati novu vladu. Bilo koja vlada koja će se formirati biće manjinska, kratkotrajne prirode. I najverovatnije će trajati do aprila iduće godine kada će biti izabran predsednik. Koja god vlada tada bude bila moraće da ima dve trećine poslanika da bi mogla da ga izabere“, kaže Baraljiu za Kosovo onlajn.

Smatra da je opozicija u mogućnosti da formira manjinsku vladu, ali da to može da učini i Samoopredeljenje.  

„Biće teško, ali mislim da i opozicija može, ako se dogovori da formira takvu manjinsku vladu. Ali, to će moći i partija koja je dobila izbore, Samoopredeljenje sa ostalim partijama u koaliciji“, preciriza Baraljiu.

Tu pre svega vidi mogući savez Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova.  

„Čak mislim da je moguća koalicija između Samoopredeljenja i jedne od stranaka iz opozicije, pre svega DPK, da se formira jedna stabilna vlada koja bi mogla da traje mnogo duže od godinu dana“, uveren je Baraljiu.

U slučaju da ipak ne dođe do formiranja nove vlade, ovaj analitičar smatra da će se nastaviti i vakum u dijalogu Beograda i Prištine.

„Dok se ne konstituiše nova vlada, nove institucije ništa neće moći da se sprovodi u spoljnoj politici“, zaključuje.

„Tas na vagi“

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić uveren je da bi u novonastalim političkim okolnostima na Kosovu upravo Srpska lista mogla da bude „tas na vagi“ u formiranju buduće Vlade Kosova.

U razgovoru za Kosovo onlajn Surlić objašnjava da će to najviše zavisiti od ponašanja Demokratskog saveza Kosova - partije koja se do sada jedino nije eksplicitno izjasnila da neće praviti koaliciju sa Pokretom Samoopredeljenja.

U slučaju da njihov stav bude nešto blaži, ističe, mogu da naprave koaliciju sa Samoopredeljenjem ili ostanu dosledni da ne žele koalicije smatrajući nove izbore kao jedino rešenje. 

„U tom slučaju, možda zvuči ekstremno, ali Srpska lista je zapravo ’tas na vagi’ koji će odrediti ponašanje svih ostalih političkih aktera na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se bude percipirala Srpska lista u parlamentu i eventualno koalicija u budućnosti, imaćemo ili stabilnu vladu na Kosovu ili ’bugarski scenario’“, ističe Surlić.

Dodaje da u ovom trenutku ni Samoopredeljenju ni Srpskoj listi „ne pada na pamet“ da prave koaliciju, pa je otuda moguće da Srpska lista bude deo opozicionog bloka.

„Ali ono što može biti problem je neka vrsta ’igra kukavice’ gde bi Samoopredeljenje optužilo opozicione stranke da prave koaliciju sa Srpskom listom jer po njima oni su saveznici terorista. U tom konktektu opozicione stranke mogu biti na udaru nacionalističke javnosti i da im se Srpska lista spočita kao ’Trojanski konj’ kosovskoj državnosti, ’Trojanski konj’ stabilnom politikom sistemu i da onda opozicione partije pod tim i takvim nacionalističkim pritiskom odustanu od formiranja neke šire koalicije i opredele se ipak za izbore“, objašnjava Surlić.

U drugim postizbornim računicama Surlić podseća da se i pre izbora „šaputalo“ da buduću vladu formiraju Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova.

„Ali, to je bilo pod uslovom da DPK bude na trećem mestu. Sada imamo potpuno drugačiji politički ambijent. DPK je na drugom mestu i želela bi da osvoji premijersko mesto“, precizira Surlić.

Smatra da bi za opozicione stranke umesto koalicije sa Samoopredeljenjem mnogo prijemćivije bilo formiranje šire koalicije.

„Znaju da bi ta koalicija sa Samoopredeljenjem značila gubitak identiteta, ali i odsustvo bilo kakvih poluga moći. Jer Samoopredeljenje je pokazalo jednu vrstu i autoritarne i apsolutističke vladavine na čelu sa Aljbinom Kurtijem“, naglašava Surlić.

Dodaje da idealno rešenje jeste široka „antikurti koalicija“, ali da ona podrazumeva u narednom periodu  i „vrlo kompleksan politički proces“.

„Idealno rešenje jeste široka ’antikurti koalicija’, s tim što je u takvom scenariju problem napraviti jedan trajan, stabilan koalicioni sporazum, podeliti resore i isto tako usaglasati sve one negativne poruke koje su slane jedni prema drugima u proteklom periodu.

Ipak, koalicija od tri stranke plus manjinske zajednice, uključujući i Srpsku listu bi zahtevala vrlo kompleksan politički proces u narednim ne samo danima, nego i mesecima“, precizira Surlić.

Istovremeno, ne isključuje mogućnosti i da Aljbin Kurti promeni retoriku i ipak prihvati saradnju sa nekom od opozicionih stranaka.

„Najverovatnije sa Demokratskim savezom Kosova pošto je to sada treća opcija i budući da imaju iskustvo koalicionog dogovora. Ali, bilo kakva koalicija bi značila omekšavanje do sada vrlo ekstremne i radikalne politike koje je Samoopredeljenje vodilo. Dakle, u slučaju da Samoopredeljenje ostane na vlasti to bi značilo ustupke prema međunarodnoj zajednici, prema koalicionim partnerima i pre svega unapređenje, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine što bi naravno značilo i bolji status za srpsku zajednicu na Kosovu“, zaključuje Surlić.

„Manervisanje“

I za političkog analitičara iz Prištine Škeljzen Maljićija najrealnije je da se opozicija dogovori i formira novu vladu.  

„Ne verujem da će doći do ’bugarskog’ ili ’izraelskog’ scenarija u kome su se izbori stalno ponavljali. Glasovi jesu podeljeni, ali opozicija ima većinu. Ako se ona dogovori, Kurti može samo da manerviše kako bi što duže trajala kriza oko formiranja vlade“, smatra Maljići.

Aljbin Kurti i Samoopredeljenje su zbog toga u prednosti jer će prvi dobiti mandat. Problem je, ističe ovaj analitičar, što nemaju partnere.

„I tokom kampanje, ali i pre su se izjašnjavali protiv svih. U govoru kada je proglasio pobedu, Kurti je opoziciju nazvao životinjama, a nije pobedio. Niti je ostvario cilj, da osvoji 500.000 glasova, niti ima tu većinu da sa manjinama napravi vladu. Mogao bi eventualno ako uključi Srpsku listu ili srpsku manjinu, ali tako bi izgubio poverenje u svom biračkom telu“, kaže ovaj politički analitičar.

Smatra i da je teško očekivati da bi Kurti mogao da napravi koaliciju sa nekom od stranaka koje su dobile najviše glasova, poput DSK ili DPK.

„Svi su oni u vrlo lošim odnosima. Eventualno bi mogao da napravi sa Ramušom (Haradinajem, ABK), ali verujem ni on neće ići u tu kombinaciju“, precizira Maljići.

Ističe i da opozicija ima mogućnost „manervisanja“ tako što će slediti raspoloženje međunarodne zajednice na Kosovu da se napravi „velika koalicija“.

„I ambasadori i Kvinta insistiraju na tome da se napravi velika koalicija. Oni će nuditi da se napravi vlada svih političkih snaga. Međutim, u tu vladu verovatno neće ući Kurti bez obzira na to što je na neki način napravio i Briselski i Ohridski Sporazum i pristao na francusko-nemački plan. Ali, on ne želi da bude i realizator toga, kao što ih je do sada i blokirao“, naglašava Maljići.

S druge strane, uveren je da bi vlada koju bi formirala opozicija mogla da ispuni preuzete međunarodne obaveze, a da zatim organizuje nove izbore.

To je, precizira, moguće ili na jesen kada slede redovni lokalni izbori ili početkom sledeće godine kada slede predsednički izbori.

Međunarodni faktor

Bivša ambasadorka i članica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović kaže da će postizborna logika na Kosovu umnogome zavisiti od međunarodnog faktora, a pre svega EU kojoj nije u interesu da izborni procesi izazovu bilo kakvu vrstu destabilizacije.

„U ovom slučaju mislim da puno zavisi od međunarodnog faktora, pre svega od EU, ali i drugih činilaca. Evidentno je da niko sa Zapada ne želi destabilizaciju regiona i da je sada ključna reč za region ’stabilnost’“, ističe Latinović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je za EU stabilnost Zapadnog Balkana važna ne samo zbog dešavanja u Ukrajini, već i zbog nove američke administracije.

„Evropa ne želi da ima ikakva iznenađenja niti bilo šta što bi moglo dati povoda Trampu da je kritikuje“, naglašava Latinović.

Uverena je da će epilog izbornog procesa na Kosovu umnoge zavisiti od poteza visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednost Kaje Kalas, ali i od novog posrednika EU u dijalogu Beograda i Prištine Petera Sorensena.