Povratak podrške DPK - šta je presudilo?

Stanje u novčaniku na kraju meseca, dobre veze DPK u Vašingtonu ili nešto treće? Nešto je presudilo. Demokratska partija Kosova na nedeljnim izborima postigla je bolji rezultat i u odnosu na 2021. godinu, kada se suočila sa osetnim padom podrške građana i u poređenju sa izborima održanim 2019. godine. Rast podrške, analitičari tumače višeslojno. Kao okretanje birača stranci za koju smatraju da je u stanju da popravi ekonomsku situaciju i poveća plate i nekom za koga veruju da bi Kosovo bolje pozicionirao na međunarodnom planu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Prema rezultatima sa 99 odsto obrađenih biračkih mesta, DPK je na drugom mestu, posle Samoopredeljenja, sa 184.087 glasova (22,15 odsto). To je blizu 36.000 glasova više nego 2021. godine, kada je bivša stranka Hašima Tačija na parlamentarnim izborima dobila 148.285 glasova (17 odsto). Takođe je više nego na izborima 2019, kada su osvojili 178.637 glasova.

Kandidat za premijera DPK Bedri Hamza očekuje da će konačni rezultati pokazati da im je poverenje ukazalo više od 200.000 građana. Mnogi, koji su ranije glasali za Samoopredeljenje, kako je juče izjavio Hamza, okrenuli su leđa tom pokretu.  

„Glasali su za nas, za DPK i DSK. Aktuelni premijer je izbore predstavio kao referendum o sebi, ali cilj nije postigao. Tražio je 500.000 glasova, ali ih nije dobio. Danas većina građana ne želi da se nastavi ista vlast. Opozicione stranke su na ovim izborima ojačane. Nećemo biti uključeni ni u kakvu koaliciju sa Samoopredeljenjem“, poručio je Hamza. 

Naveo je i da se DPK umnogome razlikuje u odnosu na Samoopredeljenje, dodajući da Kurtijeva stranka želi apsolutnu vlast i da nema program.

Hamza, inače, ekonomista, u izbornu borbu krenuo je sa mesta gradonačelnika Južne Mitrovice, a na tu funkciju je došao u novembru 2021. godine, pobedivši na lokalnim izborima dotadašnjeg gradonačelnika Agima Bahtirija iz Samoopredeljenja. Hamza je ranije bio guverner Centralne banke Kosova i ministar finansija i jedini je kandidat za premijera koji nije u isto vreme i lider partije. 

Njega je predsednik DPK Memlji Krasnići nominovao za kandidata za premijera, argumentujući tu odluku time da je Hamza odgovoran čovek i „najpogodnija osoba za Kosovo danas“.

Prema mišljenju političkog analitičara Artana Muhadžirija, najvažniji faktor zbog kog je DPK dobila veću podršku na izborima je taj što je njihov kandidat za premijera obećao povećanje plata za 50 odsto. 

Kako navodi, u postojećoj ekonomskoj krizi, blagostanje ljudi i plate su veoma važan faktor pri odlučivanju za koga se glasa. 

„DPK je u prošlosti povećavala plate u dva navrata i ljudi su sada imali neku vrstu poverenja da oni to mogu ponovo da urade. Tako da mislim da je ovo bio verovatno najvažniji faktor zbog kog je DPK dobila povećanje glasova“, naveo je  Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Muhadžiri istovremeno smatra da je opozicija mogla i bolje da iskoristi to što Aljbin Kurti nije uradio nijedan veliki projekat u privredi i što ima veoma loše odnose sa SAD i EU. 

Kao moguće gorivo koje je poguralo DPK, i Dušan Proroković, viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, vidi u nezadovoljstvu građana pristupom koji je imala aktuelna vlast Samoopredeljenja pitanjima koja se tiču ekonomije, socijalne politike ili njihovog socijalnog statusa.

„Pretpostavljam da je bilo velikog ekonomsko-socijalnog nezadovoljstva, odnosno da Kurtijeva vlast nije na pravi način odgovorila nekim krizama koje su se pojavljivale u sistemu“, kaže Proroković za Kosovo onlajn. 

Kako dodaje, verovatno će sociološka istraživanja šireg karaktera, kojih će biti u narednim mesecima, pokazati zašto je došlo do redistribucije glasova između albanskih političkih partija.

„Nije tu samo Tačijeva partija napravila određenu promenu, koja je u njihovom slučaju pozitivna. Kurti je doživeo veliki pad u broju glasova, a i izlaznost je bila manja. Manju izlaznost možemo pripisivati nerealno napumpanim biračkim spiskovima, jer na Kosovu i Metohiji živi manje ljudi nego što se to u statističkim izveštajima i podacima predstavlja, ali izgleda da postoji određeni stepen nezadovoljstva i otuda traženje alternative. Kriza se oseća i na Kosovu i u Metohiji, to je evidentno prethodnih godina i nije vezana samo za ove izbore. U našim medijima često se naglašava dimenzija koja se tiče odnosa prema Srbima i sve tumačimo kroz srpsko-albansku relaciju, a to nije jedina stvar zbog koje se albanski birači opredeljuju za određene partije“, navodi Proroković. 

Za tumačenje raspodele glasova između albanskih partija, kako kaže, ključno je i to od koga je Kurti na izborima 2021. godine zahvatio najveći broj birača. 

„Meni se čini da je on ipak od Tačija zahvatio najveći broj birača prošli put, da se to manje odnosilo na neko tradicionalno biračko telo DSK koje još od Rugove nekako po inerciji glasa za tu partiju. Oni se smanjuju od jednog do drugog izbornog ciklusa, ali su lojalni glasači“, kaže Proroković. 

Prema mišljenju Marka Milenkovića iz NVO „Nova društvena inicijativa“, porast podrške Demokratskoj partiji Kosova, može da se tumači prelivanjem određenog broja glasova iz Samoopredeljenja u DPK, pre svega one grupe birača koji su opredeljeni ka evropskim vrednostima i integracijama i onih koji gledaju širu sliku međunarodnih odnosa.

„Odnosi sa međunarodnom zajednicom je nešto na čemu se Kurtiju najviše zameralo, a čini se da se DPK tu pozicionira na prvo mesto i da su oni viđeni verovatno kao potencijalno najbolji partner novoj američkoj administraciji. Mislim da su sastanci koje je lider DPK imao u prethodnom periodu sa novom američkom administracijom doprineli tome da se biračko telo opredeli za njih i da imamo taj rast u njihovom biračkom telu“, ocenio je Milenković za Kosovo onlajn.

DPK je, kaže on, opoziciona stranka sa najviše birača koja će imati mogućnost da formira vladu i da predvodi novu vladu sa drugim opozicionim strankama, uključujući i Srpsku listu, ali, to ostaje da se vidi.  

O mogućnosti da se DPK ujedini sa drugim opozicionim strankama i napravi vladu bez Samoopredeljenja, Artan Muhadžiri kaže da postoji kao teoretska šansa.

„Ako se sve opozicione stranke okupe mogu da formiraju vladu, i sa Srpskom listom, i mislim da bi to možda bila racionalna opcija zbog velikih problema sa kojima se Kosovo suočava u međunarodnoj zajednici, posebno u dijalogu i po pitanju Zajednice (srpskih opština). Takva vlada bi mogla da završi sve nedovršene poslove, sve ove zahteve koje postavlja međunarodna zajednica i da regeneriše odnose sa SAD i EU. Mislim da će Kosovo imati velike nevolje ako Kurti nastavi da ima ovakav pristup prema SAD“, ukazuje Muhadžiri.