Pravni stručnjaci: Zahtev Osmani zakasneo, verovatno će biti odbačen

Zahtev predsednice Vjose Osmani upućen Ustavnom sudu, kojim traži privremenu meru i pravno pojašnjenje u vezi sa političkom krizom na Kosovu, uključujući obustavljanje roka od 30 dana za konstituisanje Skupštine, stručnjaci ocenjuju kao zakasneo i veruju da će biti odbačen, piše Kosova press.

Zahtev Osmani od 22. jula usledio je gotovo mesec dana od odluke Ustavnog suda od 26. juna, kojom je dat rok od 30 dana za formiranje Skupštine. Nakon nedelju dana,  zahtev predsednice Kosova još se razmatra, rečeno je za Kosova pres u Ustavnom sudu. Pre nje zahteve su podneli i DSK i DPK, a u međuvremenu je doneta i privremena mera kojom se odlažu aktivnosti Skupštine do 8. avgusta, do kada se očekuje i konačna presuda. 

Pravni stručnjak Vulnet Bugačku sa Kosovskog instituta za demokratiju smatra da je zahtev predsednice zakasneo i da će biti odbačen kao neprihvatljiv.

„Osmani je mogla da podnese ovaj zahtev odmah dva-tri dana nakon što je doneta odluka od 26. juna, kada je određen rok koji nema pravne posledice. Predsednica je, dakle, mogla da zatraži tumačenje suda o dejstvu posledica. U suštini, to je suština zahteva predsednice. Ona želi da zna kakve pravne posledice ima nekonstituisanje Skupštine u roku koji je odredio Ustavni sud. Shodno tome, mislim da sud treba da oceni ovaj zahtev kao neprihvatljiv. U trenutku kada se reši slučaj koji su zahtevali DPK i DSK, donošenje odluka koje će biti proizvedeno iz ta dva slučaja biće dovoljno da se zahtev predsednice uopšte ne prihvati. Naime, pojašnjenja koja će biti data presudom prilikom procene zahteva DPK i DSK biće dovoljna“, naglašava on za Kosova pres.

Advokat Ardijan Bajraktari kaže da je čitava stvar sada bespredmetna zbog već donete privremene mere. Kritikuje i formu zahteva, jer sadrži pitanja, što Ustavni sud od 2018. godine više ne prihvata i smatra da zahtev sadrži anomalije i nedostatak pravne jasnoće, posebno u vezi sa nadležnostima.

„Pitanje zahteva je sada sporno, kao i zahtev za privremenu meru. Ali, takođe procenjujem da suština zahteva takođe ima niz anomalija zbog činjenice da se zahtev podnosi radi razjašnjenja situacije, kako se u njemu tvrdi, po pitanju sukoba nadležnosti. Dok se prilikom analize eksplicitnih zahteva koji su upućeni Ustavnom sudu, vidi da su oni više u obliku pitanja o tome kako postupiti nakon isteka roka. Mislim da je ovo bio pokušaj da se izbegne standardni način obraćanja Ustavnom sudu, budući da taj Sud, od 2018. godine, više ne prihvata zahteve koji su u obliku pitanja. Iz tog razloga, on ima velike nedostatke“, naglasio je on. 

Podsetimo, poslanici su do sada 54 puta bezuspešno pokušali da izaberu predsednika Skupštine posle parlamentarnih izbora. Ustavni sud treba da donese konačnu odluku 8. avgusta. Ako se kriza nastavi i nakon toga, moguće je da će biti potreban nov ustavni pristup ili novi izbori.