Pred kojim izazovima bi bila vlada sa tesnom većinom?

Ukoliko se konstituisanje parlamenta odblokira, i Samoopredeljenju pođe za rukom da formira vladu sa podrškom 61 poslanika, to ne bi bilo prvi put da na Kosovu vladajuća koalicija ima nategnutu većinu. Za takvu vladu bi, međutim, ukazuju analitičari, ispit bio usvajanje bilo kog zakona, a naročito Zakona o budžetu, za šta bi svako mogao da uslovljava pružanje podrške svojim interesima, dok Samoopredeljenju ne bi ostalo ništa drugo nego da pravi kompromise. Poseban izazov predstavljali bi predstojeći lokalni izbori i izbor predsednika Kosova na proleće sledeće godine.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Bivši poslanik Demokratske partije Kosova Džavit Haljiti ocenio je da ne bi bilo iznenađujuće da uskoro dođe do dogovora, a formula je, smatra, laka: politička samopožrtvovanja i pregovori.

Istovremeno, politički analitičar Visar Imeri optužio je premijera Kosova u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija da pokušava da „kupi poslanike“.

„Aljbin Kurti pokušava da kupi poslanike i da ih privuče. Ne uspeva jer ne zna kako da uradi tako nešto. Ali to nije problem. Glavni problem je što ta stranka sada radi ono što je godinama kritikovala“, rekao je Imeri.

Lider Samoopredeljenja zasad ne otkriva karte i koja je opcija realnija tri meseca posle održanih izbora: da li konstituisanje parlamenta pa raspisivanje novih izbora ili formiranje nove vlade, ali sudeći prema pismu koje je uputio predsedniku DSK Ljumiru Abdidžikuu, u kojem je naveo da se „koalicije prave između onih koji imaju razlike“ i da koaliciju između Samoopredeljenja i DSK „preferiraju i glasači obe stranke“, nije digao ruke od vlade „Kurti 3“.

Ako Kurtijeva misija bude uspešna, i on dobije podršku 61 poslanika, saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka kaže za Kosovo onlajn da bi stranke u takvoj vladajućoj koaliciji koje imaju jednog ili dva poslanika, praktično imale 'pravo veta' i asimetričnu moć da sa tako malim brojem poslanika utiču na usvajanje zakona i kreiranje politike vlade.

„Ta vlada bi bila formirana sa mnoštvom partnera, iz nevećinskih zajednica i potencijalno iz Nisme, i bila bi na testu oko mnogih pitanja jer bi svako mogao da nameće svoj interes pri izglasavanju određenih zakona, dok bi Kurti morao da pravi kompromise za svako pojedinačno pitanje sa svim tim akterima. Mislim da bi tu bilo mnogo problema, ali ti problemi bi svakako stigli, rekao bih, i opoziciju ukoliko ona uspe da formira vladu u nekom scenariju. U toj koaliciji ne bi bilo toliko sitnijih aktera, ali bi bila barem tri krupna i svako bi imao svoje interese“, navodi Šljuka.

Generalno gledano, kako dodaje, koalicione vlade su nestabilne, a ono što je bilo specifično za Kurtijev drugi mandat je to što je ta vlada bila izuzetno stabilna. 

„Mislim da se to sada menja i da neće biti moguće u narednom periodu“, ističe on.

On ukazuje i da ukoliko bi nova vlada imala podršku tačno 61 poslanika, da bi svaki od njih mogao u svakom momentu da istupi iz većine, da se vladi izglasa nepoverenje i da se ide na nove izbore. 

„Ukoliko dođe do toga da neka pitanja ne mogu da se reše ili ukoliko postoje crvene linije nekog partnera u koaliciji, sasvim bi bilo moguće da oni uskrate podršku vladi“, kaže Šljuka.

Inače, vlada Ramuša Haradinaja (ABK) izabrana je u  septembru 2017. sa 61 glasom i trajala je do 19. jula 2019, kada je Haradinaj podneo ostavku posle poziva da se kao osumnjičeni pojavi pred Specijalnim sudom u Hagu. Takođe, kada je prvoj vladi Aljbina Kurtija izglasano nepoverenje, vlada Avdulaha Hotija (DSK) izabrana je sa 61 glasom 3. juna 2020. godine, ali je pala već u decembru iste godine.

Ukoliko bi sada Kurti uspeo da „namakne“ 61 glas za novu vladu, za nju bi, prema oceni Miloša Pavkovića, saradnika Centra za evropske politike iz Beograda, svaki zakon koji bi se našao u proceduri bio potencijalno velika opasnost. 

„Vlada bi morala da za svaki zakon procenjuje da li on može da bude potencijalno problematičan za bilo kog od poslanika i da bude odbijen. Videli smo da je jedna poslanica bošnjačke manjinske grupacije ulazak u vladu uslovila formiranjem bošnjačke opštine, što nije naišlo na odobravanje. Bukvalno bi svaki zakon mogao da bude problematičan“, navodi Pavković za Kosovo onlajn. 

Takva vlada, kako dodaje, bila bi na ispitu i oko pitanja nadolazećih lokalnih izbora i izbora predsednika Kosova.

„Tu se otvara pitanje da li bi lokalni izbori koji predstoje u toku godine uticali na pad vlade, kao i predstojeći izbori za predsednika Kosova koji dolaze početkom 2026. godine. Sve su to potencijalne vrlo teške prepreke koje bi vrlo verovatno vodile ka obaranju vlade, uz svaki zakon koji bi se našao u proceduri. Posebno izazovan bio bi Zakon o budžetu, koji je inače problematičan za svaku vladu, a naročito za neku tako minimalnu“, ističe Pavković. 

Ako Samoopredeljenje bude uspelo da formira vladu sa minimalnom podrškom poslanika, univerzitetski profesor Mazlum Baraljiju smatra da će ona u unutrašnjoj politici biti na ispitu na socijalnim pitanjima, zbog visokih cena, dok bi na spoljnom planu trebalo da bude spemna imajući u vidu prestrojavanja koja se odvijaju, kao i kreiranje novog međunarodnog poretka koji nije više onaj od pre 80 godina sa Jalte.

Ipak, Baraljiu je mišljenja da ako se vlada formira na osnovu rezultata izbora od 9. februara, da bi to trebalo da bude vlada nacionalnog jedinstva. 

„To treba da bude sveobuhvatna vlada koja će da obuhvati sve partije koji su dobile mesta u parlamentu, da bi se kreirala jedinstvena politika i jedinstveni program i stabilna vlada koja će prebroditi nadolazeće izazove. Imaćemo lokalne izbore u novembru, a iduće godine i izbor predsednika zemlje za koji je potrebno najmanje 80 glasova članova parlamenta“, ocenio je Baraljiju.