Predlog Makrona, Šolca i Borelja za rešenje krize na severu: Novi pritisak na Prištinu ili "zamka" za Beograd?

Vjosa Osmani sa Makronom i Šolcom
Izvor: Facebook/Vjosa Osmani

Posle nedelju dana napetosti na severu Kosova, šef diplomatije EU Đuzep Borelj izneo je evropski plan za Kosovo u tri tačke – da se sprovedu novi izbori, da na njima Srbi učestvuju i da započne rad na uspostavljanju Zajednice srpskih opština. Sagovornici Kosovo onlajn pozdravljaju inicijativu za smirivanje tenzija iza koje stoje francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, ali ukazuju i da predlog ne rešava suštinski problem zbog kojeg je došlo do krize, a to je da kosovski premijer Aljbin Kurti uporno odbija da formira ZSO.

Dodaju da se čitava stvar posle sedam meseci zapravo vratila na početnu tačku, zbog koje su predstavnici Srba prošlog novembra i napustili institucije, tražeći da posle 10 godina od potpisivanja BriseLskog sporazuma Priština ispuni obavezu formiranja ZSO i da prestane nasilje na srpskim narodom.

Borelj je nakon odvojenih sastanaka koje je, zajedno sa Makronom i Šolcom, juče u Moldaviji, na marginama Samita Evropske političke zajednice imao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskom predsednicom Vjosom Osmani, naveo da ako se ovi zahtevi ne ispune slede „ozbiljne posledice“.

Istoričar i analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže za Kosovo onlajn da se novim evropskim predlogom traži izlazna strategija za Kurtija, koji ne odustaje od nametanja nelegalnih albanskih gradonačelnika, izabranih na izborima u četiri opštine na severu na kojima je izlaznost bila 3,4 odsto i koje su Srbi bojkotovali.

"Predlogom se na neki način lopta prebacuje i na teren Beograda koji sada treba da prihvati ono zbog čega su Srbi prošlog novembra i napustili institucije, tražeći da prestanu jednostrane akcije Prištine, da se konačno formira ZSO i prestane nasilje nad njima. Od novembra se uporno vraćamo na početnu tačku. Sve je počelo od ZSO i neispunjavanja toga i sad se opet vraćamo na to. Sve što se nakon toga dešavalo, dešavalo se jer ZSO nije sprovedena u delo", ukazuje Graovac.

On kaže da zahtevi koje je izneo Borelj ne moraju nužno da idu redosledom kojim ih je on saopštio - izbori, učešće Srba na njima i formiranje ZSO.

"Srbi su upravo zbog neformiranja ZSO i nasilja koje su trpeli napustili institucije i odbili da učestvuju na izborima. Tako da je stvar samo u ređanju prioriteta. S jedne strane, evropski predlog za rešenje krize je određeni pomak, jer su Makron, Šolc i Borelj i te kako stavili do znanja da je potpuno jasno da je ova situacija neodrživa i da se mora naći neko rešenje. Ali, taj redosled prioriteta treba izmeniti", kaže Graovac.

On dodaje da na ovaj način pokušavaju i da olabave pritisak pod kojim se Kurti našao i da mu daju prostor da iz ove krize izađe tako da ona ne eskalira i ne naruši trajno odnose Kosova sa saveznicima.

"Nakon svega što se desilo jasno je bilo da oni vide njega kao glavnog krivca za esklalaciju situacije, a ovo je neka vrsta stvaranja koridora da se vrati nazad u pregovarački proces, na taj način što bi se organizovali novi izbori na severu, na kojima bi Srbi učestvovali, a onda bi se negde radilo i na ZSO. Ne bi me iznenadilo da oni insistiraju na tome da Srbi učestvuju na izborima, upravo zbog toga da se na neki način Kurtiju da vetar u leđa da prihvati ZSO. Mada, po meni to opet govori u prilog tome da oni realno ne sagledavaju suštinski situaciju. Jer, Aljbin Kurti suštinski ne želi da formira ZSO. Tu je ključ problema. Na kraju krajeva, mogu Srbi i da izađu na te izbore, uprkos svemu, i da napraviti i taj ustupak, a nakon tih izbora odmah ponovo kolektivno da podnesu ostavke. Sve se svodi na to da je ZSO ključ, a da Aljbin Kurti ne želi to da ispuni", ukazuje Graovac.

Viši istraživač NVO Aktiv Igor Marković smatra da predlog Makrona, Šolca i Borelja za rešenje krize na severu jeste donekle pritisak na Beograd i kosovske Srbe da donesu neke odluke, ali je i pritisak na Prištinu.

"Svako pominjanje ZSO je pritisak nas Prištinu i kod kosovskih vlasti izazova ozbiljnu nervozu i to doživljavaju kao pritisak. Organizovanje izbora će takođe biti pritisak i na Kurtija i na Samoopredeljenje, jer će opozicija imati dovoljno argumenata da ga kritikuje da je opet odustao od svoje politike, da je izazvao krizu bez potrebe. I da je, na kraju krajeva, ukoliko se implementira evropski predlog ispašće da je cela ova akcija na severu bila apsolutno nepotrebna i da ništa nije donela osim povređenih građana i vojnika Kfora", kaže Marković.

Kada je reč o pritisku na Beograd i kosovske Srbe, Marković kaže da će on ići verovatno u pravcu insistiranja da Srpska lista učestvuje na izborima.

"Biće jako komplikovan povratak Srba u institucije jer je, na primer učešća u radu policije već najavljeno da će novi regruti morati da prođu određene procedure, pa očekujem da bi tu moglo da bude mnogo problema. Nažalost, ne samo da smo se vratili na pozicije od prošlog novembra, nego smo se vratili na april 2013. godine, jer ponovo se priča o integraciji Srba u institucije na severu, formiranju ZSO i organizaciji izbora. Sve su to bile teme pre deset godina, opet krećemo od nule", navodi Marković.

Smatra da nakon svih pritisaka kojima je izložen i sankcijama SAD, Kurti neće moći da ne prihvati da započne formiranje ZSO, samo je, dodaje, pitanje koliko će za Prištinu biti manevarskog prostora da smanji ingerencije i nadležnosti Zajednice predviđene Briselskim sporazumom iz 2013. godine.

"Oni se stalno pozivaju na odluku Ustavnog suda o ZSO, ali tom odlukom nije proglašen neustavni celokupan koncept Zajednice već samo neke tačke. I verujem da će se tu tražiti manevarski prostor da se konačno krene u formiranje ZSO", kaže Marković.

Ukazuje da je trenutno teško predvideti naredne poteze Kurtija i kako će odgovoriti na evropski predlog za izlazak iz krize.

"On uporno ponavlja da je novim gradonačelnicima radno mesto u opštinskim zgradama, a na kritike Hovenijera i iz SAD i EU odgovara da je njega izabrao narod, a ne ambasadori. Tu je opet lupio šamar međunarodnoj zajednici i male su šanse da će to ostati bez njihove reakcije. Bojim se da će ovog puta ići do kraja, da će davati izjave kako ka podržava međunarodna zajednica, kako je politika kosovske vlade usklađena sa SAD i EU, a na terenu će raditi sve suprotno", ističe Marković.

S druge strane, ukazuje i Srbi poručuju da nema povratka u kosovske institucije dok se ne ispune njihovi zahtevi, pre svega formiranje ZSO i prestanak nasilja, a tome su pridodati i uslovi da ilegalni albanski gradonačelnici i kosovski specijalci napuste opštine na severu.