Predsednički mandat u postizbornoj matematici - utešna nagrada za Kurtija ili nova politička kriza

Posle neuspeha Samoopredeljenja da formira vladu, analitičari ocenjuju da bi decembarski izbori mogli dovesti opoziciju na vlast, ali da bi Aljbin Kurti i dalje bio nezaobilazan faktor izbornih pregovora - pre svega kada je reč o poziciji predsednika. Dok jedni upozoravaju da bi takva raspodela snaga mogla otvoriti novu institucionalnu krizu, drugi smatraju da bi upravo ta funkcija mogla postati Kurtijeva „utešna nagrada“ za miran odlazak s vlasti.

Piše: Petar Rosić

Politički analitičar Azdren Šalja ocenio je da rezultat vanrednih parlamentarnih izbora 28. decembra neće biti značajno drugačiji od onog sa prethodnih izbora, održanih 9. februara, ali da će opasti podrška Samoopredeljenju.

I analitičar Šenol Muharemi izjavio je da ne veruje da će Kurti osvojiti novi mandat, a da će izbori 28. decembra biti trka između Bedrija Hamze i Ljumira Abdidžikua. Ipak, dodaje, to ne znači da će Samoopredeljenje biti „van igre“.

Muharemi je kazao da bez većeg kompromisa neće biti rešenja, ni institucija, te da Kurti ima dobre šanse da postane predsednik Kosova sledeće godine.

Dvotrećinska većina

Politički analitičar Nedžmedin Spahiju ocenjuje za Kosovo onlajn da način izbora predsednika Kosova predstavlja stalnu prepreku za razvoj kosovskog društva i da bi on trebalo da se bira neposrednim glasanjem građana. Kako objašnjava, jedino Kosovo i Albanija na Balkanu biraju predsednika u parlamentu.

„Izbor predsednika Kosova jeste ono što će uvek da koči kosovsko društvo, jer na Balkanu, od Turske do Rumunije i Slovenije, svi biraju predsednika neposrednim glasanjem naroda. Samo na Kosovu i u Albaniji odlučuje parlament“, rekao je Spahiju.

Dodaje da u Albaniji predsednik može da bude izabran prostom većinom, dok na Kosovu za izbor predsednika treba da se postigne dvotrećinska većina, što, po njegovom mišljenju, predstavlja veliki problem.

„Zbog toga to treba da se promeni i predsednik da se bira direktno od naroda. U dva kruga uvek će se izglasati ko će biti predsednik“, naveo je Spahiju.

Direktor NVO Casa Miodrag Marinković upozorava da bi upravo zbog načina izbora predsednika,  nakon decembarskih izbora, Kosovo ponovo moglo zapasti u institucionalnu krizu, jer, kako ocenjuje za Kosovo onlajn, ne postoji stabilna većina koja bi mogla da podrži bilo kog kandidata za predsednika, a posebno ne Aljbina Kurtija.

Marinković ističe da političke kalkulacije već uveliko traju.

„Već živimo te kalkulacije, postoji jasan rizik od toga da se eventualno formirana većina u decembru raspusti već početkom proleća, zato što nema dovoljan broj poslanika da bi se mogao izabrati predsednik“, rekao je on.

Izborna matematika

Dodaje da je Kosovo u jednoj jako teškoj institucionalnoj krizi i da izlaz iz blokade postoji, a to je da Samoopredeljenje osvoji manje od 40 poslaničkih mesta, što bi otvorilo prostor opoziciji da preuzme puni politički legitimitet.

„Pod jednim uslovom ova kriza može da se reši bez daljih odlaganja i novih izbora, a to je da Samoopredeljenje dobije manje od 40 poslanika u novom sazivu, čime bi oni postali marginalizovani u smislu da ne mogu da formiraju vladu. Takođe, ne bi imali dovoljno glasova da ospore izbor predsednika“, objasnio je.

Sve iznad 40 poslanika za Samoopredeljenje, dodaje, znači nastavak institucionalne krize na Kosovu.

Govoreći o spekulacijama da bi Aljbin Kurti mogao da napusti premijersku poziciju radi kandidature za predsednika, Marinković kaže da ne vidi realnu podršku za takav razvoj događaja.

„Nadam se da ne“, rekao je ističući da ipak ne može da predvidi političke kalkulacije.

„Sudeći po izjavama opozicije, po njihovim vrednosnim stavovima i politikama, nisam siguran da je opozicija spremna da podrži jedan takav izbor“, naveo je on.

Dodao je i da dosadašnji predsednici Kosova nisu imali političku težinu koju imaju kao stranački lideri i da očekuje da će tako biti i ovog puta. Ističe i da istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad podrške Samoopredeljenju, dok opozicija beleži rast.

„Siguran sam da će opozicija imati i matematički, i statistički, i politički uticaj na izbor predsednika, i u tom slučaju nisam ubeđen da Kurti ima ikakve šanse da bude predsednik, ako uopšte to želi“, zaključio je Marinković.

Direktor strategije u Centru za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković takođe ocenjuje da će nakon parlamentarnih izbora pitanje izbora predsednika biti centralna tema političkih pregovora.

Ukazuje da se predsednik bira dvotrećinskom većinom u parlamentu, tako da će strankama, koje uglavnom imaju minimalnu većinu za formiranje vlade, biti potrebno mnogo više. Samim tim, ističe za Kosovo onlajn, Samoopredeljenje „ulazi u igru“.

„Samoopredeljenje je imalo više od 40 odsto na prethodnim parlamentarnim izborima, verovatno će sada imati manje, ali opet će biti značajan politički akter i u tom smislu će biti nezaobilazni partner u pregovorima za izbor predsednika. U takvom scenariju, to bi za Aljbina Kurtija mogla biti neka utešna nagrada, koji teško može da obezbedi novi mandat na mesto premijera, ali može dobiti podršku ostalih stranaka da bude izabran za predsednika, a zauzvrat da podrži drugog kandidata za premijera“, objašnjava Pavković.

Racionalan scenario

Ističe da je kompromis oko izbora predsednika važan kako bi se izbegli novi vanredni izbori.

 „Ako se ne izabere predsednik u prvom ili drugom krugu, pada vlada i ide se na nove izbore. Dakle, neophodno je da se napravi dogovor i sa Samoopredeljenjem. Čak i ako druge stranke formiraju vladu bez Samoopredeljenja, ne bi mogle bez njih da izaberu predsednika. Zbog toga će to biti važan deo koalicionih i postizbornih pregovora“, ističe Pavković.

Govoreći o potencijalnim kompromisima, Pavković ističe da, ukoliko stranke žele da izađu iz krize, a da ne ulaze u novu, definitivno će morati da uđu u pregovore i sa Samoopredeljenjem po pitanju predsednika Kosova.

„U tom kontekstu verujem da će stranke razmišljati racionalno i da neće ići glavom kroz zid u novu političku neizvesnost i novu političku krizu“, rekao je on.

Navodi da je to „racionalan scenario“, ali da uvek postoji jedan značajan procenat verovatnoće da se desi neka nova politička kriza ukoliko pregovori sa Samoopredeljenjem propadnu. 

„Ukoliko Kurti, što je njemu svojstveno, bude tvrdoglav i nastavi da insistira da Samoopredeljenje da premijera, to može dovesti do nove političke krize. Međutim, davanjem mandata Konjufci za mesto premijera on je signalizirao da je spreman na kompromise. Ne bi me iznenadilo da Samoopredeljenje bude spremno na takav vid kompromisa, što bi Kurtiju omogućilo miran i postepen odlazak sa vlasti“, naveo je on.

S druge strane, ističe, kod opozicije ne postoje jasno definisani stavovi da li su oni za totalan prekid sa Samoopredeljenjem ili su spremni na kompromis. Ocenjuje da konačni ishod u velikoj meri zavisi od rezultata parlamentarnih izbora.

„Ako Samoopredeljenje ostvari značajan rezultat, biće nezaobilazni u pregovorima za mesto predsednika i opozicija će morati da prosto prilagodi svoju poziciju tim rezultatima. Ako, pak, Samoopredeljenje doživi katastrofu na izborima, onda je moguć scenario gde je Kurti potpuno skrajnut“, poručuje Pavković.