Prelazna vlada: najmanje loše rešenje ili bežanje od odgovornosti?

Predlog predsednika Demokratskog saveza Kosova Ljumira Abdidžikua o formiranju prelazne vlade oročenog mandata, do izbora kosovskog predsednika na proleće sledeće godine, političke stranke nisu dočekale raširenih ruku. Inicijativu su mahom okarakterisale kao farsu ili opasnu za demokratiju. Sagovornici Kosovo onlajna takođe ocenjuju da prelazna vlada ne bi donela stabilnost koja je u ovom momentu potrebna, a smatraju i da bi takvo rešenje bilo izbegavanje odgovornosti.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Jedini koji je otvoreno pozdravio predlog lidera DSK o prelaznoj vladi bio je predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj. Iako je istakao da se lično zalaže za formiranje vlade opozicije, za inicijativu Abdidžikua rekao je da „nije loša“.

Za razgovore o ovoj opciji spreman je i predsednik Nisme Fatmir Ljimaj, dok se iz DPK čulo da je predlog farsa, a poslanica DPK Ganimete Musljiju optužila je Abdidžikuovu stranku da se boji donošenja odluka.

Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti danas je poručio da njegov pokret želi „normalnu vladu“, a ne privremenu i prelaznu. 

Na negativne komentare prethodnih dana, povodom predloga koji je izneo, Abdidžiku je uzvratio konstatacijom da ideja možda nije najbolja, ali da je jedina na stolu. 

Politički analitičar Arbnor Sadiku, recimo, predlog DSK smatra najboljom opcijom, jer novi izbori ne bi nikome odgovarali. On veruje da ovu ideju podržava i međunarodna zajednica, a kaže i da bi se u tom slučaju stvorila prilika za formiranje Zajednice srpskih opština. 

Drugačijeg mišljenja je politički analitičar Nedžmedin Spahiju po kome prelazna vlada nije u interesu Kosova.

Pošto je Abdidžiku ideju izneo nakon što je lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti pozvao na formiranje koalicije između Pokreta Samoopredeljenje i DSK, Spahiju je rekao za Kosovo onlajn da je to samo odgovor DSK i njenog predsednika koji se plaši da uđe u koaliciju sa Samoopredeljenjem.

„S druge strane to je i izbegavanje odgovornosti jer ulazak svih stranaka u vladu znači sklanjanje od odgovornosti, pošto tada odgovornost preuzimaju svi i niko. Takva vlada nije u interesu Kosova jer bi prvo trebalo da bude izabran konsenzualni premijer, a taj konsenzualni premijer ne može da bude pametniji i vredniji od političkih lidera, nego mora da bude gluplji od njih i neradnik. Jer, ukoliko bi, recimo, izabrali nekog ko je sposobniji od njih, takav premijer bi odmah postao njihov politički konkurent. A oni, naravno, za to nisu zainteresovani“, zaključuje Spahiju. 

Analitičar Erbljin Hodža naveo je za Kosovo onlajn da se predlog DSK čini kao korak u stranu, koji rizikuje produbljivanje neizvesnosti u trenutku kada ljudi traže vođstvo i pravac.

„Žalosno je što je DSK odlučio da odbije ponudu Samoopredeljenja da naprave koaliciju, posebno u trenutku kada je zemlji potrebna saradnja, a ne podela. Umesto toga, predlagati prelaznu vladu čini se kao korak u stranu – takav koji rizikuje produbljivanje neizvesnosti u trenutku kada ljudi traže vođstvo i pravac. Za mene, izbori nisu samo ko dobija najviše glasova – oni se odnose i na to šta se posle toga radi sa tom odgovornošću. Iako im je trebalo dva meseca da shvate da ne mogu sami da formiraju vladu, Samoopredeljenje je pružilo ruku DSK, ne kao uslugu, već kao poziv da pokušaju da ostave razlike po strani i da se fokusiraju na potencijalnu vladu koja poboljšava živote građana, a takođe i otključava politički ćorsokak u kojem se nalazimo“, ističe Hodža.

Građani, kako dodaje, nisu glasali da bi videli više političkih igara, već su glasali su za promene, napredak i vladu koja može da ispuni obećanja.

„Još uvek ima vremena za resetovanje tona. Mislim da Kosovo ima lidere koji su voljni da sednu, iskreno razgovaraju i zajedno nešto grade. Ostaje nada da će sve strane odstupiti od partijskih linija i staviti javni interes na prvo mesto. Ostaje da se vidi“, navodi Hodža.

Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost ocenjuje da, uopšteno, sve što se tiče prelaznih vlada znači velike tektonske promene, pa iako kaže da je tektonska promena potrebna na prostoru Kosova, brine ga koja bi politika u tom slučaju bila dominantna.

„Kada je Aljbin Kurti bio pod sankcijama Evropske unije i nije mogao da učestvuje na međunarodnim sastancima, videli smo da je Vjosa Osmani bila još gora. Bitno je koja će se politika zauzeti. Ako je ta politika, a tu postoji jedinstvo, politika proterivanja Srba sa prostora Kosova i Metohije u nekim mutnim vremenima, a prelazne vlade svakako jesu neko maglovito vreme, mislim da će oni takvu opciju iskoristiti da još više krše zakon i da još više koriste poteze koji će ići na štetu Srba“, navodi Barac za Kosovo onlajn.

Ističe i da generalno ne veruje u prelazne vlade kao u dobar politički model jer je potrebno da se poštuju ustaljeni politički procesi da bi politički život zaista bio ustaljen. 

Da li među međunarodnim faktorima postoji podrška za prelaznu vladu na Kosovu, prema njegovoj oceni, još nije sigurno. 

„Mislim da Zapad sada nije jedinstven po pitanju toga šta će se dešavati na prostoru Kosova i Metohije ili našeg regiona, posebno kad gledamo preko Atlantika odakle su poruke bile najoštrije, dok su iz Berlina bile najblaže i na toj razlici je Aljbin Kurti pokušavao da pleše. Čini mi se, ipak, da je Kurti lično istrošio vreme i kod jednih i kod drugih, ali za politiku koju zagovara nisam siguran, a to je ono što nas mora da zabrinjava. Sazrelo je da oni moraju da prihvate da je projekat nezavisnog Kosova propao i da je njegovo održavanje na aparatima nešto što ugrožava bezbednosnu arhitekturu celog regiona i u ovom trenutku Evrope, jer mnogi žele da Evropa bude u mnogo većem haosu nego što trenutno jeste“, smatra Barac.

Abdidžiku je, podsetimo, predložio formiranje prelazne vlade nakon što je Aljbin Kurti pozvao na formiranje koalicije između Pokreta Samoopredeljenje i DSK, a što je Abdidžiku odbio uz ocenu da saradnja sa Kurtijem nije moguća. 

Kao rešenje za blokadu u kojoj se našlo Kosovo posle izbora 9. februara, predložio je formiranja nacionalne prelazne vlade, pozivajući i Kurtija i ostale političke lidere na sastanak povodom te inicijative.