Priprema sporazuma o saradnji u oblasti odbrane Kosova i SAD: Šta bi dogovor doneo na terenu?

Usred polemika u javnosti o mogućnosti da nove američke vlasti povuku vojnike iz sastava Kfora, vlada u tehničkom mandatu u Prištini počela je administrativne pripreme za potpisivanje Okvirnog sporazuma o saradnji u oblasti odbrane sa SAD. Trenutak u kom je pokrenuta ova tema, a u kom još nije poznato ko će biti u novoj kosovskoj vladi, analitičari smatraju neobičnim, pa čak dovode u pitanje skorije potpisivanje sporazuma ukoliko i sledeću vladu bude predvodio Aljbin Kurti.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Inicijativa za zaključivanje sporazuma sa SAD odobrena je na sednici kosovske vlade 12. marta, tri dana nakon što su održani parlamentarni izbori. Ministar odbrane Ejup Maćedonci pojasnio je da je sporazum sličan dogovoru u oblasti odbrane koji je Kosovo postiglo prošle godine sa Turskom i da je dogovoren sa američkim zvaničnicima tokom njegove posete SAD u januaru ove godine. Ta poseta se, inače, odigrala pre nego što je predsednik Donald Tramp stupio na dužnost.   

Prema rečima Maćedoncija, sporazum se sastoji od pet tačaka: odbrambenog planiranja i upravljanja, upravljanja ljudskim i odbrambenim resursima, izgradnje strateških vojnih kapaciteta, saradnje u cilju regionalnog i međunarodnog angažmana i strateške održivosti.

Povećanje strateških vojnih kapaciteta, naveo je Maćedonci, uključuje PVO i druge oblasti koje će biti deo treće faze tranzicije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku.

„SAD će dovesti timove koji će podržati Ministarstvo odbrane u nabavci sistema naoružanja na strateškom nivou, kao što je protivvazdušna odbrana“, rekao je on, dodajući da se sporazum bavi i pitanjem izgradnje helikopterske flote.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže za Kosovo onlajn da su dokumenti za čije se potpisivanje Priština priprema, krovni i da uređuju bezbednosnu i odbrambenu saradnju, od zajedničkih vežbi, preko trgovine naoružanjem, razvoja kadrova, do regionalnih inicijativa i članstva u Natou.

On napominje da je u slučaju Kosova reč tek o inicijativi za početak pregovora za sklapanje sporazuma i ocenjuje da administracija predsednika Donalda Trampa trenutno na ovo ne obraća preteranu pažnju.

„Potpisivanje sporazuma će se verovatno prolongirati u dužem vremenskom periodu i verovatno neće biti potpisan sa vladom Aljbina Kurtija. Ako nova vlada na Kosovu bude ponovo sa Kurtijem kao premijerom, ne očekujem da će dokument biti potpisan sa tom vladom“, kaže Vujinović.

Iako ukazuje da su ovakvi sporazumi uobičajeni tip dokumenata i da Republika Srbija ima niz potvrđenih sa mnogim zemljama, Vujinović smatra da bi sporazum Kosova i SAD bio značajan udarac za bezbednost Republike Srbije. Kaže i da pokretanje inicijative može da se tumači na bezbednosni i politički način.

„Bezbednosno gledano to je nešto uobičajeno što SAD rade sa Kosovom i Metohijom ili Republikom Kosovom kako je oni prepoznaju i pod okriljem tog sporazuma su i 'džavelini' i 'hamviji', s tim što on još nije potpisan. S političke tačke gledišta, činjenica da je inicijativu odobrila tehnička vlada, zvoni na uzbunu, jer tehnička vlada ne može da donosi nikakve inicijative tog tipa. Tako da je to politički manevar Aljbina Kurtija za koji nisam siguran da će izvesno biti sproveden u nekom realnom roku iz prostog razloga što Trampova administracija ne gleda baš blagonaklono na Samoopredeljenje i Aljbina Kurtija. Moguće je da će koristiti taj sporazum kako bi ih držali pod određenom kontrolom“, ocenjuje Vujinović.

Ukoliko sporazum, ipak, bude potpisan u dogledno vreme, na način na koji je to najavio ministar odbrane Ejup Maćendonci, to će, smatra Vujinović, biti značajan udarac za bezbednost Republike Srbije, imajući u vidu kompleksne odnose koje Srbija ima sa SAD ne samo po pitanju Kosova, već i Rusije, Ukrajine, NIS-a...

„Tri su stvari koje bi trebalo da nas značajno zabrinu. Prva je protivvazdušna odbrana kao tehnički deo, druga dodatne obuke i strateška održivost, kako je to nazvao kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci, što znači da oni na neki način računaju da će imati podršku za sve svoje aktivnosti od strane SAD. Da li je to upad na sever Kosova, da li je to obračun sa navodnim terorističkim organizacijama Srba. I treća stvar, ne manje važna, je put u članstvo u Natou. To je za Srbiju veliki problem, jer ona ne želi u Nato. Mi smo neutralna država, a taj deo teritorije ne prepoznajemo kao nezavisnu državu. Dakle, stvara se situacija koju naše političke elite već 20 godina pokušavaju da izbegavaju, a to je da moramo da dođemo u sudar sa SAD“, smatra naš sagovornik.

On podseća da stvaranje protivvazdušnje odbrane kosovskih Albanaca nije dozvoljeno po svim međunarodnim pravilima kao i da KBS ne smeju da postoje po Rezoluciji SB UN 1244.

„Ako se zaista dogodi da taj sporazum bude potpisan, sa sadržinom kako je rečeno, to bi značilo da će protivvazdušna odbrana Kosova moći da obara avione kada poleću sa Batajnice. To je nešto što Srbiji nije prihvatljivo iz bezbednosnih razloga. Onda će se postavljati pitanje našim snagama bezbednosti i političkoj eliti zašto se tako nešto dozvoljava. Srbija ima dobre odnose sa SAD, sa gospodinom Trampom i njegovom administracijom, zajedno želimo da radimo na miru i bezbednosti u regionu, a dešava se istovremeno taj sporazum koji značajno utiče na našu bezbednost“, napominje Vujinović.

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin takođe obraća pažnju na momenat u kom Priština pokreće inicijativu za potpisivanje sporazuma sa SAD, ali u kontekstu pregovora o okončanju rata u Ukrajini i nove američke spoljne politike, pa kaže da je pitanje da li Amerika sada ima interes da ulaže u vojnu industriju na Kosovu i da je nepoznanica šta bi bio njen benefit od potencijalnog sporazuma za saradnju sa Kosovom u oblasti odbrane.  

I on ističe da je teško zamisliti da će nove vlasti u Vašingtonu u ovom momentu dati bezrezervnu podršku administraciji u Prištini koja je i njihovim prethodnicima zadavala probleme po pitanju eskalacije situacije i koja je na američkim izborima podržala suprotnu stranu.

„Teško je poverovati da će, ne samo Ričard Grenel koji je najviše ulazio u sukobe i sa Aljbinom Kurtijem i sa nekim drugim članovima administracije, već i drugi ljudi koji su bili deo Trampove kampanje, tek tako lako preći preko, recimo, onog selfija sa demokratske konvencije koji je Kurti napravio sa Kamalom Haris i Timom Volcom. Otvorena podrška koju je demokratska strana dobijala pre izbora je nešto što će ostaviti dublje posledice upravo po ovakve, možda ranije dogovorene sporazume“, smatra Miškeljin.

On kaže da je teško konkretno govoriti šta bi moglo da proistekne iz potencijalnog sporazuma koji je tek u fazi iniciranja sa prištinske strane, jer iz Vašingtona povodom tog dokumenta nema informacija.

„Možda će sve ponajviše zavisiti od toga ko će da formira narednu vladu. Moguće je da će to biti neke obuke ili kao u slučaju saradnje Kosova sa Turskom, izgradnja konkretnih vojnih kapaciteta ili konkretnih fabrika, mada je nezahvalno spekulisati. S tim, što ukoliko i dođe do nekog većeg vida saradnje, mislim da je upravo najteže očekivati da to bude slično onome što su uradili Turci, poučeni porukama koje stižu iz Vašingtona vezano za kompletnu Evropu, ne samo za situaciju na Kosovu i Metohiji“, naveo je Miškeljin za Kosovo onlajn.

Okvirni vojni sporazum između Prištine i Ankare za produbljivanje vojne saradnje, inače, potpisan je u januaru 2024. godine i on je, kako je tada objašnjeno, otvorio put ka razmeni vojnog osoblja, zajedničkim obukama, kao i ka ulaganju u odbrambenu industriju. Krajem prošle godine usledilo je potpisivanje sporazuma s turskom državnom odbrambenom kompanijom Mašinska i hemijska industrijska korporacija o gradnji fabrike municije na Kosovu.

Sporazume o saradnji koje Kosovo postiže i investicije koje ima u vojnoj oblasti, pa i inicijativu za zaključivanje Okvirnog sporazuma za saradnju u oblasti odbrane sa SAD, profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku vidi u funkciji balansiranja vojnih snaga u regionu i u kontekstu postizanja ravnoteže odnosa sa Srbijom koja se naoružava.

„Zaragantovani mir u regionu, vidi se samo na dva načina: prvi - kroz totalno razoružavanje Zapadnog Balkana, za čim ne postoji politička volja nijedne zemlje Zapadnog Balkana dok je drugi kontrola naoružavanja, konkretno, kupovina oružja u okviru Natoa. Perspektiva za učlanjenje zemalja Zapadnog Balkana u Nato se u suštini ne vidi, imajući u vidu ulogu Republike Srpske u BiH, koja sprečava članstvo Bosne u Natou i to da se Srbija izjasnila o svom neutralnom statusu u vezi sa članstvom u Natou“, istakao je Mazreku za Kosovo onlajn.

On navodi da Srbija u svojim vojnim bazama ima investicije veće od milijardu evra i da za vojsku kupuje veoma sofisticirano naoružanje iz Kine, Rusije, ali i od drugih vojnih snabdevača i da se vojna industrija Srbije smatra jednom od najnaprednijih na Zapadnom Balkanu, što ovaj region, po njegovoj oceni, čini nestabilnim.

„Imamo jedan veoma jak vojni faktor, dok drugi, u ovom slučaju kao što je Kosovo, ne može da se uporedi sa vojnim kapacitetima koje poseduje Srbija. Pošto je Kosovo u kontekstu Ustava Srbije njen sastavni deo i Srbija nije pokazala interes i političku volju da promeni svoj ustavni sistem, pozicioniranje Vojske Srbije blizu nezavisne teritorije Kosova,  poslednjih godina, 2023. i 2024, dovodi Kosovo u  situaciju da je neophodno da bude u ravnoteži sa faktorima koji mogu da predstavljaju ugrožavanje. A u ovom slučaju opasnost sa vojnog aspekta za Kosovo predstavlja Srbija. Drugi faktori ne predstavljaju opasnost za Kosovo, kao što je Severna Makedonija, jer je članica Natoa, ni Albanija, ni Crna Gora. U vojnom smislu, opasnost za Kosovo predstavlja samo država Srbija“, ocenjuje Mazreku.