Grdžaljiju: Kosovo ima potencijal, ali bez političke zrelosti nema razvoja

Ekonomista Safet Grdžaljiju ocenio je da Kosovo i dalje ima značajan ekonomski potencijal, ali da on ne može biti iskorišćen bez političke zrelosti, institucionalne stabilnosti i jasnog fokusa na razvoj umesto dnevne politike

„Kosovo ne pati od nedostatka potencijala. Imamo dijasporu, mlade, vredne ljude, imamo veze sa Evropom, energiju i želju da idemo napred. Ali potencijal nije dovoljan ako se ne pretvori u organizaciju, ekonomiju, rad, investicije i institucije koje funkcionišu. Jedna zemlja može imati mnogo mogućnosti, ali ako se njena energija svakodnevno troši na političke sukobe, te mogućnosti ostaju samo reči“, rekao je Grdžaljiju za Ekonomiju onlajn.

Kako je naveo, možda je vreme da svako sa više zrelosti shvati svoju ulogu.

„Naša dijaspora ne treba da se posmatra samo kao izvor doznaka. Ona predstavlja kapital, znanje, iskustvo, radnu kulturu i direktnu vezu sa tržištima na koja Kosovo još nije uspelo snažno da uđe. Ali, dijaspora ne treba da ostane samo u ulozi emocionalnog ili finansijskog pomagača. Ona ima pravo i da ostvaruje profit na Kosovu, jer je Kosovo i njihova zemlja. Profit dijaspore na Kosovu ne treba posmatrati kao nešto negativno, ukoliko taj profit stvara vrednost: radna mesta, tehnologiju, više standarde, bolje proizvode i veze sa globalnom ekonomijom“, naveo je Grdžaljiju.

Kako je rekao, uloga dijaspore treba da se izdigne iznad dnevne politike.

„Ljudi koji su videli kako funkcionišu uređena država, efikasna administracija, konkurentno tržište i disciplinovana ekonomija, treba na Kosovo da donesu ne samo novac, već i standarde. Oni od vlasti i opozicije treba da zahtevaju uslove za razvoj ekonomije, pravnu sigurnost, institucionalnu stabilnost, povoljno investiciono okruženje i prostor za prenos znanja. Manje uključivanja u svakodnevne političke sukobe, a više pritiska za ekonomski razvoj“, istakao je Grdžaljiju.

Smatra da dnevnu politiku treba prepustiti onima koji svakodnevno žive sa njenim posledicama.

„Ljudi koji žive na Kosovu najbolje znaju kako na njih utiču cene, plate, krediti, nezaposlenost, obrazovanje, zdravstvo, energija i javne usluge. Dijaspora treba da pomaže, investira, traži odgovornost i donosi znanje, ali ne nužno da učestvuje u svakom dnevnom političkom sukobu“, dodao je on. 

Grdžaljiju navodi i da poslovna zajednica treba da izađe iz senke politike.

„Ekonomija ne može da se razvija ako privreda politiku vidi kao put do koristi, a ne tržište kao prostor za konkurenciju. Poslovna zajednica treba da ostavi po strani partijsku politiku i da zahteva kvalitetne ekonomske politike: stabilnu fiskalnu politiku, pravične poreze, jednostavnije procedure, pristup finansiranju, podršku izvozu, digitalizaciju i borbu protiv sive ekonomije. Tu počinje i odgovornost vlade. Vlada ne treba da zameni tržište, već da ga učini pravednijim, otvorenijim i funkcionalnijim. Njena dužnost je da stvori uslove u kojima se biznis ne plaši da investira, u kojima investitor ne gubi vreme zbog nesigurnosti, gde su pravila jasna i gde se rad nagrađuje. Bez takvog okruženja nema ozbiljne proizvodnje, nema održivog izvoza i nema radnih mesta sa većom dodatom vrednošću“, istakao je Grdžaljiju.

Objašnjava da strane direktne investicije predstavljaju ključni deo tog puta.

„Za ekonomiju kao što je kosovska, sa velikim trgovinskim deficitom i zavisnošću od uvoza, strane investicije nisu luksuz već potreba. One donose kapital, tehnologiju, menadžersku kulturu i pristup stranim tržištima. Ako želimo da izađemo iz ekonomije potrošnje i pređemo u ekonomiju stvaranja vrednosti, moramo stvoriti uslove da se i domaći i strani kapital osećaju sigurno“, naveo je Grdžaljiju .

Kako je istakao, i opozicija ima veliku ulogu. Njena dužnost je da kontroliše vlast, jer je to demokratska obaveza.

„Međutim, ne bi trebalo da svaku temu pretvara u bitku za blokadu. Kada su u pitanju ekonomija, investicije, energetika, obrazovanje, izvoz i evropske integracije, potrebno je više zrelosti i više konsenzusa. Ne treba rušiti svaki projekat samo zato što ga je započeo neko drugi. Država nije vlasništvo jedne partije. Država je zajednička odgovornost. I građani treba više da se okrenu sebi: radu, porodici, obrazovanju, profesiji i ličnoj odgovornosti. Ne može se živeti isključivo od političkih rasprava. Ljudi imaju potrebu za mirom, stabilnošću, perspektivom, boljom platom, boljim školama za svoju decu, dostojanstvenijim zdravstvom i državom koja ih ne opterećuje birokratijom i nesigurnošću“, rekao je Grdžaljiju.

Ponudio je i, kako je rekao, idealno rešenje.

„Idealno, rešenje bi počelo ovako: dijaspora da donosi kapital, znanje i međunarodne veze, ali i da ostvaruje profit razvijajući svoju zemlju; biznis da zahteva pravedna pravila, a ne političke privilegije; vlada da stvori uslove za investicije i razvoj; opozicija da kontroliše vlast, ali i da nudi alternative; građani da se usmere na rad, porodicu, obrazovanje i blagostanje; a institucije da se mere rezultatima, a ne izjavama“, istakao je Grdžaljiju.

Prema njegovim rečima, ekonomija nije samo rast, deficit, budžet ili investicije.

„Iza svakog broja nalazi se jedna porodica, jedan mladi čovek koji odlučuje da li da ostane ili ode, jedan privrednik koji odlučuje da li da investira ili odustane, jedan radnik koji traži dostojanstvo i jedan emigrant koji se pita da li vredi da svoj kapital i znanje vrati u svoju zemlju. Zato je ekonomski razvoj i moralno pitanje. On pokazuje koliko ozbiljno shvatamo život građana i budućnost zemlje. Potrebna nam je zrelost da potencijal pretvorimo u nacionalni projekat“, navodi.

Smatra da je potrebno da se ekonomija stavi iznad buke, rad iznad propagande, institucije iznad pojedinaca i budućnost iznad trenutka.

„Ako u tome uspemo, politika neće biti samo izvor zamora i podela. Postaće sredstvo izgradnje. Tada građani svoju zemlju neće posmatrati samo kao mesto iz kojeg odlaze, već kao mesto u kojem imaju razlog da rade, investiraju, podižu porodicu i grade život dostojan čoveka“, zaključio je Grdžaljiju.