Pripreme Kalas za posetu Beogradu i Prištini: Kako će izbaviti dijalog iz slepe ulice?

Nakon što je Beogradu i Prištini poručila da je dijalogu o normalizaciji odnosa potrebna nova energija i da se u Briselu proučava šta su u ovom procesu bile greške, a šta funkcioniše, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas juče je najavila da će tokom maja posetiti oba grada. Njena poruka da proces proširenja EU mora da se ubrza za Zapadni Balkan, mogla bi da bude podsticaj za strane da iskorače iz ukopanih pozicija, ali isto tako i definisanje mogućih „kazni“, smatraju sagovornici Kosovo onlajna. Na Kalas će biti da proceni šta će doneti rezultat.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Visoka predstavnica Evropske unije u nedelju uveče bila je domaćin neformalne večere za ministre spoljnih poslova Zapadnog Balkana, a juče je posle sednice Saveta EU za spoljne poslove izjavila da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine od najveće važnosti i da dijalog mora da se nastavi.  

I u saopštenju Saveta EU navedeno je da je na sastanku potvrđena potreba za normalizacijom odnosa Beograda i Prištine. 

Kalas zasad nije ulazila u detalje - kako vidi nastavak dijaloga i kako zaokružiti normalizaciju odnosa, ali možda njena poruka da bez normalizacije odnosa Beograda i Prištine nijedna od strana ne može da napreduje na putu ka EU nije tek uobičajena fraza.  

Da bi se proces dijaloga pomerio unapred, prema oceni Stefana Vladisavljeva, programskog koordinatora Fondacije BFPE za odgovorno društvo, neophodna će biti neka vrsta pritiska od strane Brisela jer, kako konstatuje, u ovom momentu stvari ne idu nigde. 

„Treba jasno definisati šta su beneficije, ali i šta su određene negativne konsekvence ukoliko ne dolazi do realne implementacije dogovorenih stvari“, kaže on za Kosovo onlajn.

Evropska unija, međutim, kako napominje, nema drugih mogućnosti da nudi bilo kakve benefite, ali ni da „preti“ bilo kakvim represivnim merama, a da se one ne odnose na proces evrointegracija. 

„Da li su to finansijski stimulansi, kao što je to bilo u slučaju sa Reformskom agendom i Planom za razvoj ili se radi o eventualnom čak i pauziranju procesa pregovora, to su potencijalni instrumenti koje proces pristupanja definiše kao moguće. Ali, oni koji to budu stavljali na papir i koji budu definisali okvire, na kraju će doneti konačni sud šta je to što bi moglo da bude najefikasnije kako bi se stvari u pregovorima pokrenule u pozitivnom pravcu“, ističe Vladisavljev.

Pred novim predstavnikom EU za dijalog i pred visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Kajom Kalas, dodaje on, ozbiljan je zadatak pronalaženja načina kako da se dijalog revitalizuje i kako da dogovoreno bude i primenjeno.

„Očigledno je da postoji određena neophodnost za kreiranje političke volje kod obe strane da bi se aktivno pristupilo finalizovanju ovog procesa, jer sve garancije koje je nephodno dati srpskoj zajednici na Kosovu jesu obaveza jedne strane, dok sa druge strane ono što bi Beograd trebalo da primeni je viši nivo priznavanja određenih elementa pozicije na koju je Kosovo dovedeno. Da li će se to kvantifikovati kroz određene benefite i određene represivne mere, to je na Evropskoj uniji i na Evropskoj komisiji da proceni kao modalitet koji može, ali ne mora biti primenjen“, zaključuje Vladisavljev. 

Poruke zvaničnika Evropske unije da pristup Balkanu ostaje strateški, kao i poruke u vezi sa proširenjem EU, verovatno ulivaju poverenje Beogradu i Prištini, smatra Marko Milenković iz NVO „Nova društvena inicijativa“, i to u budućnosti može da privoli dve strane da se ponovo konstruktivnije angažuju u dijalogu.

Milenković ukazuje da je dijalogu potrebna nova energija, novi zamah i drugačiji pristup i da su u prethodnom periodu nedostajale ključne stvari koje je Evropska unija mogla da ponudi akterima u ovom procesu. 

„Mislim da je to ključni razlog zbog čega nismo imali pristup na očekivanom nivou, konstruktivan i strateški od strane aktera odavde. Mislim da to može da promeni situaciju u narednom periodu. Svakako i neki novi formati bi u tom smislu značili. Značajno je da se promeni pristup“, kaže Milenković za Kosovo onlajn i dodaje da se čini da EU u ovom trenutku pokušava da povrati snagu, energiju ali i da ponudi nešto novo. 

On ističe i da se čini se da je visoka predstavnica EU za dijalog Kaja Kalas prepoznala potrebu da ujedini pristup unutar EU prema državama Zapadnog Balkana i da su u tom cilju organizovani neki od sastanaka sa ministrima spoljnih poslova evropskih država, jer se u prethodnih nekoliko meseci desio blagi disbalans u tom smislu, pa su neke države EU imale drugačije pristupe u odnosu na većinu.

Istovremeno, Milenković ukazuje da je za budućnost dijaloga važno i kakav će biti pristup Sjedinjenih Američkih Država i da li će Trampova administracija biti umešana u taj proces.

„Za sada vidimo da su uzdržani i da imaju druge stvari koje su im primarne i u fokusu. Da li će u narednom periodu američka administracija pristupiti drugačije i da li će imati više fokusa na Kosovo i na kosovski problem ostaje da se vidi, a što takođe može da utiče na pristup EU jer u prethodnom slučaju kada se to desilo i kada smo imali Trampovu administraciju prisutnu u dialogu, to je isključivalo EU iz tog procesa. Tako da i dalje postoje dileme kako i u kom formatu će Evropska unija biti prisutna, kao i da li sve zavisi od EU i u kom domenu“, navodi naš sagovornik.

Za profesora međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrima Hotija nema dileme da je sada trenutak za promenu obrasca dijaloga Beograda i Prištine jer rezultati izostaju. Neophodno je, kaže on, da nove institucije u Briselu idu u pravcu stvarne primene onoga što je između dve strane postignuto, kao i ka novim sporazumima koji bi mogli da okončaju proces normalizacije odnosa.

„Sa novim institucijama u Briselu čini se da će dinamika kao i format dijaloga biti promenjeni. Mislim da je to realno jer do sada imamo nekoliko sporazuma između Srbije i Kosova, a ono što nam nedostaje je prava primena“, naveo je Hoti za Kosovo onlajn. 

Po njegovoj oceni za pomak u dijalogu nije toliko važan njegov format, već da u tom procesu institucije EU budu fokusirane na primenu sporazuma.

„Nije važno da li će postojati neko ko će da nadzire primenu sporazuma ili će to da radi sama Kaja Kalas, već je od ključne važnosti da idemo ka primeni sporazuma, a zatim i ka punoj normalizaciji jer u svetlu rata u Ukrajini čini se da Evropska unija ozbiljnije shvata proces proširenja na Zapadnom Balkanu. A proširenje Zapadnog Balkana se ne može zamisliti bez potpune normalizacije i međusobnog priznavanja Republike Kosovo i Republike Srbije“, naveo je Hoti.