Promene u Vašingtonu: Srpska lista u Stejt departmentu, kosovska vlada pod embargom

Od izbijanja krize na severu Kosova, izazvane potezima vlasti u Prištini, odnos zvaničnog Vašingtona prema predstavnici kosovske vlasti primetno je "hladniji", a osim upozorenja Aljbinu Kurtiju da će trpeti posledice zbog odbijanja da deeskalira situaciju, američka administracija i na delu demonstrira svoju ozbiljnost.

Uvedene su kaznene mere vladi u Prištini, a Kurti i njegovi najbliži saradnici stavljeni "na led". Istovremeno, politički predstavnici Srba sa severa Kosova, ispred Srpske liste, ovih dana su u Vašingtonu gde razgovaraju sa istaknutim funkcionerima Stejt departmenta.

Srpska strana nije imala mnogo prilike, u periodu nakon bombardovanja i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, da direktno komunicira sa predstavnicima SAD. Uglavnom se uvažavao stav Prištine po svim aktuelnim pitanjima. Zato je aktuelni odlazak ljudi iz Srpske liste u Vašington ogromna prilika da se na licu mesta iznesu činjenice i ostvari neophodan kontakt kako bi na terenu moglo da se dođe do smirivanja tenzija i normalizacije, smatraju sagovornici Kosovo onlajna.

Ukazuju da se odnosi Srbije i SAD godinama unazad popravljaju, da je tome doprineo konstruktivan pristup Beograda u rešavanju ključnih problema u regionu, uključujući kosovski, kao i pojačana srpska diplomatija u Vašingtonu. 

Bivši kosovski šef diplomatije Petrit Seljimi pre nekoliko dana je ukazao na to da je Srbija angažovala uglednu lobističku kuću u SAD blisku demokratama, a da je kosovska vlada angažovala "ulizice u dijaspori", reagujući tako na vest da je Kosovsko ministarstvo spoljnih poslova sklopilo ugovore sa firmama koje čak nisu ni registrovane u Americi za poslove lobiranja, a iza kojih stoje Albanci koji se dovode u vezu sa korupcijom.

Pravnik i stručnjak za ljudska prava Milan Antonijević ističe za Kosovo onlajn da je poseta delegacije Srpske liste Vašingtonu još jedan pokazatelj uspostavljanja drugačijih odnosa SAD i Srbije.

"Ti odnosi su sve bolji, naročito kada govorimo o bezbednosti srpske zajednice na Kosovu. I ne čudi da administracija u Vašingtonu želi da na ovakav način, s jedne strane pošalje poruku, a s druge da sasluša predstavnike Srba na Kosovu, da govore o onim obavezama za koje se i Amerika zalaže, a koje su na Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština, bezbednost, mobilnost, zaštita ljudskih prava i sve ono o čemu je pregovarano u Briselu više od deceniju. Sve su to pokazatelji malog zaokreta SAD. Ali i mnogo više otvaranja i tog dela odnosa, ti odnosi između Srbije i Amerike su bili prilično dinamični, SAD su se oduvek, to pokazuju i izjave njihovih zvaničnika, i akcije na terenu, zalagala za zaštitu manjinskih prava Srba na Kosovu i za njihov ostanak tamo. Možda je to bilo malo daleko od naše javnosti, koja nije bila dovoljno obaveštena o onome što Amerika čini kako bi zaštitila manjinska prava Srba na Kosovu. To sada postaje mnogo otvorenije i možemo i ovu posetu predstavnika SL gledati na taj način", smatra Antonijević.

On dodaje da ne treba zanemariti ni dobre odnose Srbije i SAD, što se, ukazuje, "naročito vidi od odlaska Marka Đurića za ambasadora u SAD".

"Đurić je unapredio i već dobre odnose. Čini mi se da i ova poseta SL može biti proizvod njegovog rada i unapređenja odnosa i zaista jednog širokog pristupa administraciji u Vašingtonu, Stejt departmentu i svima onima koji profesionalno prate situacije na terenu i pomažu da Srbi osete taj nivo bezbednosti koji bi trebalo da osete svi koji žive u Evropi", ističe naš sagovornik.

Nastavlja da je značajno da se stavovi i problemi Srba sa Kosova čuju u samom Vašingtonu. 

"Kada posmatramo politiku SAD prema Balkanu od 80-ih do danas, evidentno je da 'miljenici' ne postoje, već postoje oni koji su konstruktivni, koji žele unapređenje regiona, on u svakom trenutku imaju podršku SAD. U trenutku kad je to bila Srbija, imala je takvu podršku, kada se radilo na postizanju mirovnog sporazuma u Dejtonu. SAD vide svoj interes u stabilnom Balkanu koji je sposoban da sprovede vrednosti za koje se Amerika zalaže, pre svega poštovanje ljudskih prava. U ovom trenutku, iz Prištine ne dolaze neki konstruktivni tonovi i za očekivati da se i na ovakav način, sastancima predstavnika SL u Vašingtonu, pošalje poruka, pre svega srpskoj zajednici koja istrajava na Kosovu i pored svih incidenata ne reaguje nasiljem, više se vodi nekom gandijevskom politikom kao odgovorom na nasilje. Mislim da je ovo jedna promena i iz nje treba naučiti kako se sa velikim silama postupa. Važno je imati otvoren odnos, koliko god da je on u prošlosti bio zaoštren i težak, ne morate imati iste stavove po svim pitanjima, ali morate biti otvoreni prema onima koji se pokazuju kao partneri i prema Srbiji i celom Zapadnom Balkanu, pa i Kosovu", navodi Antonijević.

Dodaje da ne treba zanemariti ni ekonomsku i vojnu saradnju Srbije i SAD, što sve, kako kaže, pokazuje da Amerika ceni svoje partnere i one koji su otvoreni, konstruktivni i ne žele eskalaciju nasilja.

I analitičar Centra za društvenu stabilnost Predrag Rajić kaže za Kosovo onlajn da je evidentno da se odnosi Srbije i SAD popravljaju iz godine u godinu. 

"Sjedinjene Američke Države su jedina svetska super-sila i u najboljem srpskom je interesu da sa Vašingtonom jačamo partnerstvo i koristimo svaku priliku da gradimo međusobno poverenje, a što bi u nekom momentu moglo da dosegne nivoe iz naše zajedničke prošlosti koja je puna podviga i svetlih stranica. Odlazak predstavnika Srba sa Kosova i Metohije je izraz kontinuirane, mudre politike, koja za cilj ima iznošenje argumenata pred najvažnijim stranim faktorom u našoj južnoj pokrajini i u našem regionu", navodi Rajić. 

On ukazuje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić je učinio nešto što je 2012. godine delovalo nemoguće. 

"Stvorio je ambijent u kom su odnosi Beograda i Vašingtona sve bolji, a Prištine i Vašingtona sve gori", napominje on.

Ukazuje i da se lobiranjem mnogo postiže u SAD.

"Srbija se nakon decenija nerada u Vašingtonu napokon bavi ovom aktivnošću. Naše pozicije su sve bolje i samo treba nastaviti u tom smeru", ističe Rajić.

Za Dragan Đukanovića, profesora sa Fakulteta političkih nauka, odlazak predstavnika Srpske liste u Vašington još jedan je pokazatelj da su SAD uporne da sve ono što je ranije postignuto u toku dijaloga, a posebno u okviru dogovora u Briselu i Ohridu na neki način implementira. 

"Ključna prepreka tome je ono što u ovom trenutku čine vlasti u Prištini, ne prihvatajući plan o potpunoj deeskalacije na severu Kosova. Videli smo da pojedini zvaničnici iz Prištine nisu dobili američke vize, što je takođe neka vrsta više nego jasne poruke", kaže Đukanović.

To što srpski predstavnici lakše dolaze do ključnih ljudi u američkoj administraciji od albanskih lidera sa Kosova, koji su bili "miljenici" SAD dugi niz godina, vidi i kao rezultat pojačane srpske diplomatije u SAD, ali i kao posledicu nekooperativnosti Prištine. 

"Iz SAD se šalje jasna poruka da postoji očigledna nekooperativnost Prištine i da preko toga SAD neće olako preći", ukazuje Đukanović.