Radikalni islam na Kosovu: Zloupotreba vere u službi terorizma

Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je pre desetak dana optužnicu protiv jednog Albanca zbog učešća u terorističkoj organizaciji Al nusra. Prethodno, na više lokacija u Prištini uhapšeno je nekoliko osoba od kojih je jedna osuđena zbog pranja novca i finansiranja terorizma. U pitanju nisu izolovani slučajevi, kosovsko društvo je godinama unazad suočeno sa ozbiljnim uplivom radikalnog islama, upozoravaju za Kosovo onlajn stručnjaci iz oblasti bezbednosti.

Piše: Arsenije Vučković

U saopštenju Tužilaštva povodom podizanja optužnice za pripadnika Al nusra fronta navode se njegovi inicijali O.K. i da se osnovano sumnja da se ovoj terorističkoj organizaciji priključio od januara 2013. godine u blizini Damaska, Sirija.

Za hapšenje koje se dogodilo 8. januara u Prištini ima još manje podataka.

„Nakon dobijanja informacija o operativnoj ruti, policijski službenici uspeli su da lociraju i uhapse osumnjičenog osuđenog na osam godina efektivne kazne za krivična dela pranje novca i finansiranje terorizma”, navodi se u saopštenju Kosovske policije.

U izveštaju Stejt departmenta o terorizmu u svetu za 2023. koji je objavljen krajem prošle godine, navodi se da se deset Albanaca sa Kosova nalazi u pritvorskim centrima širom Sirije zbog podške Islamskoj državi, kao i da za njih 70 nema podatka gde se nalaze i da li su živi.

Prema podacima Radio Slobodna Evropa najveća grupa albanskih boraca sa Zapadnog Balkana u Siriji je okupljena u borbenoj grupi „Džemati Alban“ - u okviru Koalicije Haiat Tahrir al-Šam koja je preuzela vlast u ovoj zemlji.

SAD i EU su ovu Koaliciju proglasile za terorističku organizaciju.

Širenje mreže

Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun kaže da je na Kosovu značajno proširena mreža radikalnih islamista i da su procene da ih je trenutno između 5.000 i 6.000.

„Mreža radikalnih islamista na KiM poslednjih godina je značajno proširena i u geografskom smislu i u ljudskom kapacitetu. Vrši se stalno regrutovanje novih pripadnika na osnovu tog radikalnog tumačenja islama. Pridobijaju se posebno mladi ljudi“, kaže Drecun za Kosovo onlajn.

Precizira da su radikalni islamisti ranije bili prisutni samo u nekim delovima Kosova, poput Kačanika i Južne Mitrovice, ali da su se proširili na zapad, preko Kosovskog Pomoravlja sve do Preševa, Bujanovca i Medveđe.

„Ukupno se procenjuje da je od 5.000 do 6.000 pripadnika tog radikalnog islamističkog pokreta“, navodi Drecun.

Naglašava da radikalni islam trenutno nije toliko vidljiv u javnosti, niti su pripadnici pokreta previše aktivni.

„Ali iza te nevidljivosti u javnosti oni su veoma prisutni. Uvek su bila neka rezervna podrška svim planovima Prištine za akcije protiv srpskog naroda“, tvrdi Drecun.

Zahvaljujući pomoći iz sunitskih i islamskih zemalja, upozorava, počinju da preuzimaju dominaciju u islamskoj zajednici na Kosovu.

„Ono što posebno zabrinjava da radikalni islamisti uz pomoć hodža koje dolaze iz tih sunitskih i islamskih zemalja, Saudijske Arabije, Katara... preuzimaju postepeno dominaciju u islamskoj zajednici Kosova, ako je već nisu preuzeli. Zapravo, čitava ta grupa radikalnih islamista predstavlja jedan dobar izvor regrutovanja džihadista. To svakako zabrinjava jer je to aktivna formacija“, naglašava Drecun.

Kaže da se u Siriji u okviru vojne formacije „Albanski džemat“ nalazi elitna borbne grupa „Delta“.

„Tamo su radikalni islamisti i sa Kosmeta i Severne Makedonije i iz Albanije“, precizira Drecun.

Komentarišući nedavnu optužnicu protiv pripadnika Al nusra fronta, Drecun smatra da Priština „pro forme“ vodi postupke protiv bivših džihadista.

„Ako se ima u vidu da je barem 500 radikalnih islamista sa Kosova učestvovalo u redovima Islamske države, toliko malo ih je procesuirano. Jeste jedan broj njih stradao na ratištima, jeste se mnogo njih vratilo i oni su sada praktično ’spavači’. Pitanje je zašto Priština nije podigla mnogo, mnogo više optužnica i procesuirala mnogo više njih. Verovatno i Prištini, ali i nekim zapadnim službama odgovara da ti džihadisti sa borbenim iskustvom ne budu u zatvorima već da budu dostupni za neka možda nova džihad ratišta koja će biti aktivirana na način na koji se radilo i ranije, uz učešće nekih zapadnih obaveštajnih službi i da služe kao neka vrsta rezervne na Kosovu i Metohiji. Zato nema nekog masovnijeg procesuiranja“, uveren je Drecun.

Kamufliranje islama

S druge strane, stručnjak za bezbednost Hisen Gecaj ocenjuje da mnoge interesne sfere, uključujući i razne obaveštajne agencije koriste islam da bi postigli svoje dugoročne ciljeve na prostoru Zapadnog Balkana.

„To se u javnosti tako naziva - radikalni islam, ali mislim da je tu umešano više strana. Jer, lakše im je da se kriju iza neke organizacije koja je duhovno povezana sa ljudima i lakše je i uticati na njih. Pre bi se reklo da su to neke interesne sfere raznih ljudi, država i raznih obaveštajnih agencija koje koriste islam da bi postigli neke svoje dugoročne ciljeve na ovom prostoru Balkana“, kaže Gecaj za Kosovo onlajn.

Naglašava da je radikalni islam prisutan na Kosovu, BiH, Severnoj Makedoniji i Sandžaku.

„Ne bih izuzeo ni Albaniju, ali tamo je malo drugačija situacija jer taj uticaj nije toliko velik kao u ovim ostalim predelima“, precizira ovaj stručnjak.

Smatra da se situacija ipak menja, pogotovo na Kosovu, ali upozorava da su na udaru indoktrinacije idejama radikalnog islama najranjivije mlađe kategorije.

„Narod se malo više osvestio. Primetili su da se iza toga krije i nešto drugo, nije samo vera, nego ima nešto više od toga, pa se većinski albanski narod koji je muslimanski orijentisan na neki način ogradio. Međutim, ima jedan deo ljudi, mladih naročito, koji ne shvataju o čemu se radi i misle da oni rade nešto pošteno. Oni su najveće žrtve jer potpadaju pod uticaj tih interesnih grupa koje su kamuflirane u islam“, kaže Gecaj.

Rezultat je, kako ističe da je upravo veliki broj mladih ljudi sa Kosova učestvovali u ratovima u Siriji i Bliskom istoku na strani islamista.

„Imamo i sada neki manji broj koji nije toliko bitan, ali ipak pokazuje da je taj uticaj i dalje prisutan i da državni organi moraju da budu oprezni da se to ne dešava kao što se dešavalo u prošlosti“, naglašava Gecaj.

Kao ozbiljnu prepreku u otkrivanju radikalnih islamista vidi činjenicu da svima njima moraju da se obezbede ljudska prava.

„Država pokušava da zaštiti ljudska prava tih ljudi, imaju pravo da veruju u Boga, da se bave verom, ali to onda otežava posao da otkrivaju ko sve stoji iza toga i na koji način se to izvodi“, objašnjava Gecaj.

Militarizacija vere

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović upozorava da je radikalni islam kroz vehabizam i salafizam široko rasprostranjen na Kosovu i da utiče na instrumentalizaciju, ali i militarizaciju dela Albanaca.

„Kada imamo u vidu da više od 30 procenata stanovnika albanske zajednice na Kosovu i Metohiji sebe prvo smatra muslimanima, pa tek onda Albancima možemo da pretpostavimo da je i opseg radikalnog islama dosta velik. Opet, kada u tu jednačinu ubacimo i podatke da po glavi stanovnika islamističkih boraca na Bliskom istoku najviše ima sa Kosova i Metohije možemo sa velikom odgovornošću da tvrdimo da je dosta rasprostranjen radikalni islam“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn. 

Smatra da je na Kosovu najprisutniji vehabizam, ali da je najveći problem u instrumentalizaciji i militarizaciji sledbenika.

„U suštini to je vahabizam. Dakle, sunitski, radikalni islam koji potiče iz Saudijske Arabije. Činjenica da je Saudijska Arabija pokrovitelj sunita širom sveta, počevši od BiH, pa i albanske zajednice, možemo da kažemo da upravo vahabizam i malo proširenije - salafizam ono što je osnov radikalnog islama na Kosovu i Metohiji. E sada, koliko je to suštinski zaista utemeljeno, koliko možemo da govorimo o istinskim muslimanima u smislu teorije i prakse o tome možemo da debatujemo. Ali, činjenica je da je posebno onaj segment instrumentalizacije muslimana, u smislu njihove militarizacije posebno značajan na prostoru Kosova i Metohije“, ocenjuje ovaj stručnjak.

Precizira da procene bezbednosnih službi govore da je trenuno na raznim ratištima Bliskog istoka između 350 i 400 boraca sa Kosova.

„Možemo da identifikujemo celu jednu jedinicu Albanaca sa Zapadnog Balkana, iz Albanije i sa Kosova i Metohije koja je u Tahrir al-Šam, kao specijalna, albanska jedinica“, ističe Vujonović.

Procene govore da su albanski borci na tim ratištima od 2011. godine i formiranja Islamske države, kao i da je veliki broj njih poginuo.

Alarmantno je, smatra, što je većina na ta ratišta otišla sa svojim porodicama.

„Oni su poveli svoje porodice, svoje kćerke, sinove. Mi sad imamo podatke da su neke od žena i kćerki tih poginulih boraca i sada u nekim zarobljeničkim logorima suprostavljenih frakcija. Oni su listom bili u Islamskoj državi, posebno nakon što se odvojila od Al Kaide, a izvorno su otišli u Al nusra front što je bliskoistočna Al Kaida. Danas su u velikom broju u Tahrir al-Šamu, to jest sadašnjoj vladi Sirije nakon pada Bašara el Asada. Po svim podacima koje sada imamo, a mislim da je Dojče vele o tome nedavno pisao, oni imaju značajnu ulogu pre svega u bezbednosnom aparatu“, navodi Vujinović.

Komentarišući činjenicu da je specijalnog tužilaštvo pre desetak dana podiglo optužnicu protiv jedne osobe zbog učešća u Al nusra frontu, Vujinović kaže da je u zatvorima već desetak tih boraca, a da je najveći problem za kosovsko pravosuđe to što nisu dostupni pravdi.

„Možemo odgovorno da tvrdimo da zaista takozvana kosovska vlada procesuira te borce koliko su u mogućnosti da ih uhvate. Isto tako znamo da postoje celi delovi Kosova i Metohije u koje baš ne zalaze bezbednosne snage, ali u suštini tu možemo da vidimo jednu dinamiku“, naglašava Vujinović.

Smatra i da je razlog veliki broj pripadnika Nato snaga.

„Te islamističke grupe više služe kako bi bile mesto za obuku onih islamskih boraca koji će biti u Beču, Hamburgu... koji će napadati Evropu u Evropskoj uniji nego na samom Kosovu“, zaključuje Vujinović.