RSE: Stotine Albanaca sa Zapadnog Balkana u redovima pobunjenika koji su preuzeli vlast u Siriji

Albanci iz nekoliko država Zapadnog Balkana aktivni su u nedavnim borbama pobunjenika u Siriji, koje su dovele do svrgavanja tamošnje vlade. Veruje se da su borci grupisani u jedinicu koja govori albanski u okviru koalicije Haiat Tahrir al-Šam (HTS), koju su SAD i EU proglasile terorističkom, što je dovelo do smenjivanja predsednika Bašara al-Asada početkom decembra, piše Radio Slobodna Evropa.

„Džemati Alban“ je naziv kojim se grupa albanskih boraca identifikovala u javnosti, posebno na društvenim mrežama.

Albanci, međutim, čine samo mali deo od stotina stranih boraca u redovima pobunjeničke grupe koja je preuzela vlast. Veruje se da sam HTS i savezničke grupe imaju oko 10.000 boraca.

HTS je ranije bio povezan sa Al-Kaidom. Pošto je nedavno preuzeo vlast, ova alijansa je obećala toleranciju i inkluzivnost, iako postoji zabrinutost zbog njihove povezanosti sa terorističkim grupama.

Ko je HTS?

Hajat Tahrir al-Šam (HTS) je militantna islamistička grupa čiji su članovi uglavnom salafisti, ultra-radikalna sekta sunitskog islama. Ova grupa traži uspostavljanje države u Siriji po islamskom pravu.

Grupa se pojavila na sceni 2012. godine, godinu dana nakon početka sirijskog građanskog rata. U početku se grupa pojavljivala pod imenom Jabhat al-Nusra, ili Nusra front, sirijski ogranak Al-Kaide.

Predvođena Muhamedom al-Julanijem, grupa je primala naređenja od Abu Bakra al-Bagdadija, vođe Al-Kaide u Iraku. Bagdadi je tada prekinuo veze sa Al-Kaidom i osnovao ekstremističku grupu, Islamsku državu (IS), grupu kojoj je Džulani odbio da se pridruži.

Nusra front je postao jedna od najsmrtonosnijih grupa koje se bore protiv Asada i koristi taktike kao što su samoubilački bombaški napadi i improvizovane eksplozivne naprave.

Militantna grupa je kasnije nekoliko puta menjala ime i distancirala se od Al-Kaide. U 2017. godini pridružila se drugim opozicionim grupama na severozapadu Sirije kako bi formirala HTS.

Ovu grupu su Sjedinjene Države i savezničke grupe proglasile terorističkom organizacijom.

Ko je albanska skupština i kakav je njen značaj u Siriji?

Stručnjak za spoljnu politiku i bezbednost Adrijan Štuni koji deluje u Vašingtonu i saradnik Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma u Hagu, kaže da je ova grupa aktivna u Siriji od 2012. godine, iako nezvanično pod ovim nazivom Kongregacija Albanaca.

„Ali njegove komponente, ljudi koji su formirali ovu grupu su kasnije koristili ovo kao ime“, rekao je on.

Prema njegovim rečima ova grupa se sastoji od desetina ljudi, ima komandnu strukturu etničkih Albanaca i radi se o „džihadističkoj i dobro strukturiranoj islamističkoj grupi“.

„Ljudi koji su članovi ove grupe dolaze uglavnom sa Kosova, iz Severne Makedonije, ali i sa drugih albanskih teritorija na Balkanu, kao i iz dijaspore“, kaže on.

Vođa tamošnje albanske grupe je, ističe, 48-godišnji muškarac iz Skoplja poznat kao Abu Katade al-Albani.

Njegovo pravo ime je Abdul Jašari i imao je visoke savetodavne funkcije kod komandanta HTS-a, naveo je Štuni.

Abdul Jašari je pod sankcijama SAD od 2016. Prema odluci Ministarstva finansija, ovaj vojni savetnik je sankcionisan kao jedan od vođa Al-Nusre, ogranka Al-Kaide u Siriji, i pomogao je u prikupljanju sredstava za porodice boraca Nusre.

Kongregacija Albanaca je u poslednje vreme prilično aktivna na društvenim mrežama, posebno na Telegramu, objavljujući tokove borbi, pa čak i video snimke i fotografije vojnika, uglavnom maskiranih.

Na video snimku, od 30. novembra, vidi se vojnik koji govori albanski kako stoji na bedemu u starom gradu Alepa, drugom po veličini u Siriji.

Video je snimljen na dan kada je HTS preuzeo kontrolu nad gradom na severozapadu te zemlje.

Neidentifikovano lice, na albanskom jeziku, govori o oslobođenju Alepa, moleći se za druga oslobođenja od „velikog ugnjetavanja”, kako se naziva na Asadov režim.

Isti vojnik nosi obeležje „Albanske taktike“, za koje se veruje da je podgrupa albanske kongregacije usmerena na obuku.

„Albanska zajednica je podeljena u nekoliko grupa koje su specijalizovane: jedna za bacanje mina, druga je grupa snajperista, a onda imamo i ovu grupu za obuku koja se zove Albanska taktika“, kaže Štuni.

On dodaje da grupa Albanaca i njeno rukovodstvo imaju poseban značaj u okviru HTS-a.

RSE je identifikovao nekoliko Telegram grupa u rasponu od stotina do hiljada pratilaca koje objavljuju aktivnosti militantnih vojnika u Siriji.

Većina sadržaja objava je na albanskom jeziku, a ima i video snimaka na kojima vojnici govore albanski i prikazuju scene iz različitih gradova Sirije, posebno nakon nedavnih akcija rušenja tamošnje vlasti.

Kosovske vlasti nisu odgovorile o broju aktuelnih boraca sa Kosova u Siriji, niti njihovom učešću u koaliciji HTS.

Međutim, prethodni podaci pokazuju da se veruje da je više od 350 ljudi otišlo u Siriju od 2011. godine, uglavnom da bi se pridružili ekstremističkoj grupi Islamska država.

Za rehabilitaciju i reintegraciju lica osuđenih za terorizam, Ministarstvo pravde Kosova je 2018. godine potpisalo sporazum sa Islamskom zajednicom Kosova.      
   
Kosovo je 2015. godine usvojilo Zakon o zabrani učešća u oružanim sukobima van teritorije Kosova, dok je od 2019. godine organizovano više operacija repatrijacije, kojima je vraćeno više stotina ljudi.

U Kazneno-popravnoj službi Kosova za Radio Slobodna Evropa kažu da su nakon sudskih procesa kroz njene kazneno-popravne ustanove prošla oko 42 zatvorenika za učešće u stranim ratovima. Trenutno ih je sedam u kazneno-popravnim ustanovama.

Ranije je rečeno da oko 100 građana i dalje ostaje na teritoriji Sirije i Iraka.

Do poraza Islamske države krajem 2017. godine, većina građana Kosova u Siriji živela je na teritorijama koje kontroliše ova grupa.

Lavdrim Muhadžeri, militant Islamske države, koji je proglašen ubijenim, bio je poznat kao vođa Albanaca u terorističkim formacijama Islamske države.

„To je bilo samoubistvo“, prepričavaju svoja iskustva u Siriji bivši borci sa Balkana

Takođe iz drugih zemalja u regionu, etnički Albanci su hrlili u Siriju da bi se pridružili ekstremističkoj grupi Islamska država (IS) i Nusra frontu, sirijskom ogranku Al Kaide.

Među njima je bio i etnički Albanac iz Severne Makedonije koji se borio u Siriji četiri godine do 2020. godine, a zatim se vratio u Evropu.

„Bio sam mlad, prevarili su nas snimci na internetu“, rekao je on za Radio Slobodna Evropa, pod uslovima anonimnosti iz bezbednosnih razloga.

„Onda smo stupili u kontakt sa nekima iz Turske i otišli ​​(za Siriju). To je bilo samoubistvo. Jedva smo uspeli da se izvučemo odatle“, dodao je čovek, koji nije otkrio grupu kojoj se pridružio.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Makedonije, na ratištima u Siriji i Iraku trenutno učestvuje ukupno četiri državljana te zemlje.

Ovo ministarstvo je takođe potvrdilo da postoje etnički podeljene grupe, uključujući u ovom slučaju albansku kongregaciju, sa albanskim članovima iz nekoliko balkanskih zemalja.

Samet Šabani, iz organizacije Horizon Civitas, koja se bavi punim sprovođenjem sloboda i ljudskih prava, kaže da je fenomen regrutacije Albanaca u ratovima na Bliskom istoku „u značajnom padu u poslednjih osam godina”.

Severna Makedonija je takođe kategorisala učešće u stranim oružanim sukobima kao krivično delo .

„Zbog toga procenjujem da će, ukoliko bude novih aneksija na Bliskom istoku, to biti više iz razloga večne migracije u takozvane 'obećane zemlje' nego iz razloga rata“, kaže Šabani.

Pored aktivnih albanskih boraca, u Siriji su i članovi njihovih porodica.

Među njima je i Eva Dumani iz Albanije, koja je imala osam godina kada ju je njen otac Škeljzeni 2013. odveo u Siriju i pridružio se Islamskoj državi.

Veruje se da je njen otac, iako je legalno gonjen u Albaniji, ubijen u Siriji.

Gde se Eva, koja sada ima 19 godina, nalazi nepoznato je, iako se siročad i udovice militanata IS često drže u kampovima od strane rivalskih grupa.

Džetan Ndregjoni iz Tirane, Evin ujak, rekao je za RSE da povremeno razgovara sa svojom nećakinjom „iako ona nerado otkriva svoju tačnu lokaciju ili situaciju“.

„Nekoliko puta sam želeo da odem u Siriju, ali ne znam da li je moja nećaka pod pritiskom i ne usuđuje se da kaže da želi da ode ili je radikalizovana i ne želi da ode“, rekao je Ndregjoni.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Albanije je saopštilo da veruje da se u Siriji „trenutno nalazi 30 albanskih državljana“, ali nisu naveli više detalja.

Bosanski državljani su takođe učestvovali u borbama u Siriji.

Jedan od njih, koji u Siriji živi od 2013. godine, nalazi se među nekoliko desetina Bošnjaka za koje se veruje da se tamo nalaze.

Govoreći pod uslovom anonimnosti iz bezbednosnih razloga, on je sebe opisao kao bivšeg „hipija“ koji se okrenuo salafizmu, ultraradikalnoj sekti pod sunitskim islamom.

Rekao je da se preselio u Siriju da bi se borio protiv Asadove vlade i pomogao „oslobađanju naroda Sirije“.

„Bio sam u nekoliko bendova.Mislim da mi je bilo lakše jer nisam imao pojma o ratu“, rekao je on ne precizirajući.

Čovek je rekao da je odustao od borbi 2018. godine, oženivši se lokalnom ženom. Prešao je u civilni život u severozapadnoj provinciji Idlib, uporištu HTS-a.

Mnogi Evropljani koji su se pridružili oružanim grupama u Siriji bili su radikalizovani na internetu ili su ih namamili lokalni regruti.

Drugi su bili motivisani verskim uverenjima i idejom džihada, ili svetog rata, dok su neki bili privučeni novcem koji su nudile militantne grupe.

Adrijan Štuni iz Međunarodnog centra protiv terorizma ne veruje da se interesi albanskih boraca za povratak u svoje zemlje sada mogu povećati, čak i nakon pada Asadovog režima.

„Nisam siguran da bi želeli da se vrate, pošto su ti ljudi fokusirani, imaju džihadističko poreklo, rizikovali su živote za svoje ideološke ciljeve koje nisu krili“, kaže on i dodaje da neki od njih možda imaju ambicije za pozicije u novoj vladi u Siriji.