Rama sa dijasporom u Atini - od provokacije do poezije

Susret premijera Albanije Edija Rame sa albanskom dijasporom u Atini, na godišnjicu hapšenja Fredija Belerija, izabranog gradonačelnika Himare, etničkog Grka, izazvao je nove tenzije u grčko-albanskim odnosima. Sastanci Rame i grčkih zvaničnika ovog puta su izostali, a prašinu koja se digla povodom posete Rama je pokušao da odagna citirajući na skupu stihove albanskog pesnika Naima Frašerija napisane na grčkom jeziku: "Želimo da živimo u bratstvu, u slozi, u miru sa svim narodima".

Sam Rama je naveo da sa njegove strane i nije bilo zahteva da se sastane sa grčkim vlastima. Da ih je bilo, pitanje je da li bi do toga došlo. 

Njegov dolazak u Atinu 12. maja da bi se obratio skupu albanskih imigranata i pristalica svoje stranke deo je turneje uoči parlamentarnih izbora koji slede u Albaniji sledeće godine, a Albanci koji žive u inostranstvu pokrenuli su onlajn kampanju pod nazivom „Želim da glasam 2025“, kako bi im se obezbedilo pravo glasa na nacionalnim izborima a da ne moraju da dolaze u Albaniju. 

Nakon mitinga koji je Rama održao u dvorani Galatsi, spoljnopolitički komentator iz Atine Vasilis Nedos kaže za Kosovo onlajn da su odnosi Grčke i Albanije bukvalno u ćorsokaku. 

"Rekao bih da atmosfera unutar grčke vlade kada je reč o Rami nije veoma pozitivna", kaže Nedos.

Prema njegovim rečima, od 5,6 hiljada ljudi koji su bili prisutni na mestu gde je Rama održao govor, pola njih je došlo iz Albanije autobusima, zbog čega Nedos zaključuje da ova poseta i nije bila uspešna kao što je Rama hteo.

Povodom pomirljivih poruka albanskog premijera koje su se čule na skupu Nedos kaže da Rama jeste izgovorio neke ljubazne reči upućene grčkom premijeru Micotakisu ali da je u isto vreme imao i poprilično nacionalističke komentare poput onog da su Albanci suvlasnici Grčke, jer tu žive i rade. 

"Rekao bih da Rama nema nameru da spusti ton već želi da poteškoće u albansko-grčkim odnosima iskoristi kao način da ojača imidž u svojoj zemlji. Iz vlade Albanije najavljuju da će Rama posetiti i Milano i London, da bi se sastao sa sunarodnicima koji tamo rade i žive, ali kod posete Atine važan detalj je taj da je on došao 12. maja, na godišnjicu hapšenja grčkog gradonačelnika Himare Fredija Belerija. Mislim da samo ovo mnogo govori. Način na koji Rama govori u Albaniji ili van nje, grčka vlada sagledava kao podrivanje bilateralnih odnosa", kaže Nedos.

On objašnjava i šta je prethodilo dolasku Rame i zašto zapravo nije došlo do sastanka sa predstavnicima grčkih vlasti, navodeći da je Rama u Atinu poslao svoj najbližeg savetnika Endrija Fugu sredinom aprila da najavi Grčkoj da će Rama doći u Grčku 12. maja da razgovara na skupu sa sunarodnicima koji žive i rade u Grčkoj. Već tada je, ukazuje, grčka strana pitala Ramu da li može da odloži posetu Atini za nekoliko nedelja, dok se u Grčkoj ne završe evropski izbori koji će biti 9. juna. Albanska strana je, međutim, odbila taj zahtev a Rama je uradio kako je inicijalno planirao. 

"Grčka vlada je procenila da ako ne bi odobrila Rami da dođe u Grčku, da bi to stvorilo dalju larmu oko ove posete i da će biti upotrebljeno od strane albanskog premijera kao argument protiv Grčke. Svima je ovde jasno da je poseta Rame planirana jer je on osetio da će pritvoreni grčki gradonačelnik biti kandidat za evropske izbore 9. juna i da je poseta bila odgovor na to i način da pokaže šta misli. Bilo je jasno od početka da se niko iz Grčke neće sastati sa Ramom zvanično ili nezvanično i ne mislim da u ovakvoj situaciji može da bude zvaničnih poseta ili sastanaka premijera Grčke i Albanije", kaže Nedos.

Predsednik Matice Albanaca Demo Beriša kaže da je albanski premijer Edi Rama na način na koji je bio u Atini 12. maja, zloupotrebio prijateljstvo Grčke, jer je otišao u navodno privatnu posetu, a koja je zapravo bila politička, čime je ponizio domaćina. To što za vreme ove posete nije došlo do sastanaka grčkih zvaničnika i Rame, kako kaže Beriša, nije nikakva slučajnost, jer je njegova namera bila da pokuša da poremeti odnose unutar same Grčke. Takođe dodaje da je Ramin uticaj u Grčkoj, u kojoj živi više od milion ljudi iz Albanije, veoma jak.

"Sigurno je da je Edi Rama nastavio svoju ranije zacrtanu politiku kontakata sa dijasporom. Opšte je poznato da je albanska dijaspora po svetu izuzetno jaka i njemu je to biračko telo uporište sa kojim on deluje nekoliko godina unazad. U njegovom drugom i trećem mandatu oni su mu doneli političke poene", kaže Beriša za Kosovo onlajn.

On dodaje i da kada se posmatraju ranije održana tri Samita albanske dijaspore, koja su bila u Tirani i ono što se događa u odnosu Albanije i Grčke, da Albanija zapravo nikada nije odustala od svoje ideje o formiranju "republike Čamerije" u okviru Grčke.

"Opšte je poznato da je albanska dijaspora u Grčkoj izuzetno brojna, a nikada nije rešeno ni pitanje između Albanije i Grčke o oko 78 kilometara graničnog prostora na otvorenom moru. Sve je to u ovom trenutku i poruka samom Aljbinu Kurtiju jer on pokušava da bude otac albanske nacije. To je borba između Rame i njega", smatra Beriša.

O Raminoj poruci na skupu da Albanija želi da živi u miru sa susedima, naš sagovornik kaže da je reč o porukama "za dnevnu upotrebu".

"Edi Rama je sve to na jedan šeretski način upotrebio, a sama poruka koju je izgovorio je za dnevnu upotrebu. Da postoji takva volja on ne bi dozvolio da gospodin Kurti i njegova partija koja je učestvovala na makedonskim izborima preko VLEN grupacije odmah pokrene pitanje raskida odnosa Severne Makedonije sa Otvorenim Balkanom, već bi izvršio pritisak na Kurtija i političke strukture Kosova da i oni prihvate i učestvuju u Otvorenom Balkanu jer je to nešto što bi podrazumevalo pružanje ruke mira i svega onoga što nam je neophodno u ovom trenutku na ovim prostorima", navodi Beriša.

O tome šta treba očekivati dalje i da li će Rama susrete sa dijasporom proširiti i na posete albanskim zajednicama u regionu, Beriša kaže da je sigurno da će to pokušati, ali da ne veruje da će u tom formatu posetiti Srbiju.

"Imali smo pre nekoliko godina posetu bivšeg predsednika Albanije Iljira Mete koji je boravio u Medveđi koja je takođe bila najavljena kao privatna. Rama će sigurno otići u  Severnu Makedoniju jer kontroliše partiju Aljija Ahmetija, kao i odnos sa Dritanom Abazovićem i Urom u Crnoj Gori i ostalim albanskim partijama. Međutim, važno je da znamo da u Srbiji on na takav način ne može da boravi jer su albanske partije koje deluju na prostoru Srbije više vezane za Kurtija, mada se krajnje ideje Edija Rame i Aljbina Kurtija o stvaranju 'velike Albanije' negde i poklapaju", kaže Beriša.

U poseti Rame dijaspori u Grčkoj, Gerta Zaimi, glavna i odgovorna urednica portala Albanijan post, ne vidi ništa posebno, jer, kako kaže, sasvim je normalno da, pred izbore šefovi vlada ili šefovi država dolaze u posetu dijaspori. 

“Prema onome što mi znamo kao novinari, na redu su Milano, Minhen, London, gradovi u zemljama u kojima je značajan broj Albanaca. Italija je možda druga zemlja po broju albanskih imigranata posle Grčke. Broj Albanaca je veliki i u Engleskoj, kao i u Nemačkoj. Dakle, Rama odlazi u četiri važna grada, u zemljama gde je koncentrisana albanska dijaspora - Grčka, Italija, Nemačka i Engleska i nema ništa posebno u tome kada šef vlade ili države ide da se susretne sa dijasporom kada ih ima u velikom broju”, kaže Zaimi za Kosovo onlajn.

Ona kaže da postoje zahtevi da se omogući glasanje dijaspore na izborima u Albaniji i da je važno u politiku u Albaniji uključiti dijasporu koja živi u različitim zemljama. 

"Albanska dijaspora nastala u poslednjih 30 godina, nakon pada komunizma, je ogromna, a Grčka je nesumnjivo zemlja sa najvećim brojem albanskih imigranata. Jasno je da Rama ne može da napravi turneju u svim zemljama u kojima žive Albanci jer ih ima svuda", navodi Zaimi.