Rama u ofanzivi: Šta albanski premijer postiže zahtevom za kažnjavanje Srbije?

Edi Rama i Andrej Plenković
Izvor: Kosovo Online

Albanski premijer Edi Rama za kratko vreme prešao je put od žestokog kritičara Aljbina Kurtija, pristalice "Otvorenog Balkana" i jednog od malobrojnih regionalnih političara koji pokazuju razumevanja za stavove Beograda do najglasnijeg zagovornika da EU, posle tragičnih događaja u Banjskoj, uvede mere protiv Srbije. Sagovornici Kosovo onlajn iz Novog Sada i Tirane iza ove Ramine "ofanzive" vide nekoliko motiva, od pokušaja da se distancira od blagonaklonog stava koji je imao prema politici Beograda, do toga da se nametne kao lider svih Albanaca i da sklopi nova partnerstva u regionu.

U tom kontekstu treba posmatrati i poruke koje su Rama i hrvatski premijer Andrej Plenković poslali posle sastanka u ponedeljak u Zagrebu. Dvojica premijera najoštrije su osudila "nasilje srpskih paravojnih jedinica na severu Kosova, kao i njihovu heroizaciju od strane Beograda, pozivajući zbog toga na mere EU i Zapada protiv Srbije". 

Hrvatski premijer je istakao da je siguran da će mere biti preduzete, a Rama je pozvao da se primenjuju bez gubljenja vremena jer odluka Beograda o Danu žalosti zbog stradalih u Banjskoj "ne ostavlja prostora za različita tumačenja".

Rama je danas otišao i korak dalje, pa je njegova Socijalistička partija podnela Skupštini Albanije predlog rezolucije u kojoj se traži  "osuda oružanog terorističkog napada na severu Kosovo i podrška naporima da se garantuje bezbednost i mir u zemlji i regionu".

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović pozive Rame da se Srbija posle događaja u Banjskoj sankcioniše vidi u funkciji njegovog pokušaja da se nametne za vođu svih Albanaca.

Karanović za Kosovo onlajn ukazuje da je Rama ponovio svoj poziv da se uvedu mere Srbiji i posle sastanka sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem u ponedeljak u Zagrebu. 

"Obojica premijera saglasila su se da je iz nekakvih razloga Srbija zaslužila jake mere, takoreći sankcije od strane, kako oni to tumače, međunarodne zajednice, pretpostavljam da misle isključivo na zemlje političkog zapada, što je negde i razumljivo za njihov stav. Postavlja se pitanje zašto to Edi Rama, koji je i te kako znao da kritikuje Aljbina Kurtija proteklih godina sada čini. Onda kada je Kurti preduzimao korake koji se nikako drugačije ne bi mogli opisati nego kao akt terorizma. Otkud sad onda Ramina potreba da pozove na kažnjavanje Srbije? Treba znati da se Kurti i Rama već godinama nadmeću u vezi sa prvenstvom kod albanskog naroda. I jedan i drugi pretenduju da budu svealbanske vođe. Pa se sad utrkuju, zato što je to politički korektno, ko će pre da izdejstvuje, ko će pre da saopšti neku grotesknu, senzacionalističku izjavu, i naravno, ko će pre od njih, da se, što je moguće bolje dodvori svojim političkim mentorima", ukazuje Karanović.

Dodaje da su, izgleda, I Kurtiju i Rami, a i Plenkoviću, mentori na jednoj adresi - bilo da je ona u Berlinu, Vašingtonu ili Briselu.

Ukazuje da se događaji u Banjskoj 24. septembra, kada su stradala trojica Srba i albanski policajac, zloupotrebljavaju kako bi Srbija ostala izolovana.

"Ovo je samo još jedan dokaz da je kompletan događaj u banjskoj zloupotrebljen. Siguran sam dobro pripremljen, a onda izveden, kako bi bio zloupotrebljen u te političke svrhe, kako bi Srbija ostala izolovana, kako bi izgubila KiM. I kako bi NATO ili politički zapad kaznio Beograd jer to je jedina šansa da oni budu uspešniji od Srbije. Činjenica je da 63 odsto svih investicija koje stižu na Balkan, dolaze u Srbiju. To je jedna od stvari koja je motivisala i Edija Ramu da traži mere protiv Srbije", navodi Karanović. 

Ističe i da, s druge strane, ne treba da izaziva čuđenje to što bilo koji albanski političar ima takav stav o Srbiji.

"Svi do jednog, uključujući Ramu, možda više nego bilo kog drugog, sanjaju 'veliku Albaniju'. A na putu ostvarenja te 'velike Albanije' im i te kako smeta i predsednik Vučić i država Srbija. Tako da u tom kontekstu ta izjava je potpuno razumljiva iako je neprihvatljiva i za svaku osudu", zaključuje Karanović.

Novinar i analitičar iz Tirane Ben Andoni kaže za Kosovo onlajn da je albanski premijer Edi Rama zahtevom da se uvedu mere protiv Srbije posle događaja u Banjskoj želeo da postigne nekoliko stvari, među kojima je i da se na neki način opravda za sve dosadašnje blagonaklone stavove prema Beogradu, ali i sklopi nova partnerstva na Balkanu.

"U očima albanske javnosti, Ramin zahtev je razuman, ali je ovakav premijerov stav na neki način bio kao opravdanje za sve njegove dosadašnje stavove prema Srbiji. Ramin zahtev, koji je na istoj liniji sa hrvatskim premijerom, pokazuje novo partnerstvo Albanije na Balkanu. Čini se da se Albanija već udaljava od Srbije, a izgleda da je 'Otvoreni Balkan' završio svoju misiju, i da se približava se hrvatskoj alternativi", navodi Andoni.

Ukazuje da se Rama se u Hrvatskoj distancirao od svog prethodnog stave prema Srbiji, dok je pre toga bio u istoj poziciji sa Evropskom unijom.

"Posle onoga što se dogodilo u Banjskoj, Rama ne samo da je izašao protiv Evropske unije, već pokušava da Briselu diktira odnos prema Srbiji. Mora se reći da zahtev premijera Rame nije imao veliki uticaj na albansku javnost. To je važno samo u formalnom smislu, ali ne utiče na mišljenje Albanaca, i to zbog njegovih prethodnih odnosa prema predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, pravdajući ga više puta, čak i za vezu sa Rusijom", smatra Andoni.