SAD i Kosovo u 2026: Šta Vašington očekuje od nove Vlade?

Poznavaoci međunarodnih prilika krajem prošle godine bili su skloni tvrdnjama da su odnosi između Amerike i Kosova pali na najniže grane. Nova godina započela je porukom Stejt departmenta da se nadaju da će ojačati partnerstvo sa budućom Vladom Kosova, pa i nastavku strateškog dijaloga, uz napomenu šta to povlači za sobom. Saopštenje iz Vašingtona sagovornici Kosovo onlajna čitaju različito. Za jedne je to kurtoazna poruka, za druge signal da će Kosovu biti pružena druga šansa, uslovljena konkretnim rezultatima.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Nakon što je posle parlamentarnih izbora 28. decembra postalo jasno da će novu vladu na Kosovu, baš kao i prethodnu, predvoditi Samoopredeljenje, Stejt department je saopštio da se nadaju da će ojačati partnerstvo sa sledećom vladom, uključujući nastavak strateškog dijaloga.

„Međutim, postizanje toga iziskivaće akcije koje unapređuju našu zajedničku agendu za regionalni mir, stabilnost i međusobni ekonomski prosperitet“, precizirano je iz Vašingtona.

Najveći saveznik Kosova, Sjedinjene Američke Države 12. septembra prošle godine su na neodređeno vreme suspendovale planirani strateški dijalog sa Kosovom. Razlog, kako je tada navedeno, bila je zabrinutost zbog postupaka vlade u tehničkom mandatu koji su povećali tenzije i nestabilnost, ograničavajući sposobnost SAD da produktivno rade sa Kosovom na zajedničkim prioritetima. 

„Nažalost, nedavne akcije i izjave vršioca dužnosti premijera Kurtija predstavljaju izazove za napredak postignut tokom mnogih godina“, pojasnili su Amerikanci.

U međuvremenu, premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti saopštio je da je Kosovo počelo da prihvata migrante određene za deportaciju iz SAD, pohvalio se da Kosovo uživa dvostranačku podršku u američkom Kongresu, a početkom januara je izjavio da Kosovo podržava operaciju Amerike protiv narkotika koju predvodi predsednik SAD Donald Tramp u Venecueli... 

Šta će još biti potrebno za resetovanje odnosa Vašingtona i Prištine i šta je Stejt department između redova poslednjim saopštenjem poručio Kurtiju?

Saradnik Pupin inicijative Petar Ivić ocenjuje da je ta poruka nedvosmislena.

„Vrlo je jasno šta se može očekivati, to je pokušaj resetovanja odnosa nakon što je Kurti ipak dobio kosovske izbore. Ovo predstavlja otvorenu ruku za neku drugu šansu, ali je uslovljena veoma konkretnim rezultatima i pitanje je da li će administracija u Prištini tu šansu iskoristiti“, izjavio je Ivić za Kosovo onlajn.

Interesi SAD u regionu, prema njegovim rečima su višestruki, a delovanje Kosova tokom 2025. godine bilo je sve samo ne što i većina njih. 

„Ti interesi polaze od isterivanja, kako ga oni precipiraju, malignog kineskog i ruskog uticaja, ekonomske diversifikacije, mira, stabilnosti, evropskog puta i ekonomskog razvoja. Ono što je Kosovo priredilo 2025. godine je bilo sve samo ne većina tih interesa. Oni se nadaju da će ova šansa biti iskorišćena u pravcu ispunjavanja tih interesa, ali unilateralnim i destruktivnim radnjama, pogotovo prema manjinskom srpskom stanovništvu, ispunjavanje tih interesa nije ni na pomolu“, ocenjuje Ivić.

Prema oceni predsednika Američke privredne komore na Kosovu Arijana Zeke, nekoordinisane odluke i kašnjenja u politici doveli su do unutrašnjih tenzija i negativno uticali na odnose sa strateškim saveznicima. Samo posvećena i ozbiljna vlada, smatra on, može da unapredi strateški dijalog.

„Nedostaje ozbiljnost“

„Ako uzmemo u obzir kratku poruku koju je Ambasada SAD u Prištini uputila nakon završetka ovog poslednjeg izbornog procesa i njihovu izraženu spremnost za saradnju sa novom vladom, onda verujem da je nastavak razgovora o ukidanju suspenzije strateškog dijaloga i unapređenju odnosa između dve države realna mogućnost“, mišljenja je Zeka. 

Međutim, kako je dodao, sve zavisi od ozbiljnosti kojom se pristupa ovom pitanju. Ta ozbiljnost poslednjih godina veoma nedostaje i kvalitet odnosa između Kosova i SAD se, prema njegovim rečima, pogoršao. 

Poruka iz Vašingtona o spremnosti da ojača partnerstvo sa budućom Vladom Kosova, prema oceni Marka Savkovića iz ISAK fonda, je kurtoazne prirode, načelna i tiče se stabilizacije prilika u regionu: ne radite ništa što će isprovocirati druge ili ne radite ništa što će dodatno narušiti inače krhku bezbednosnu arhitekturu regiona. 

„Transakciona administracija“

Na pitanje šta SAD podrazumevaju pod zajedničkom agendom za regionalni mir i stabilnost, Savković je za Kosovo onlajn naveo da je reč o nekoliko stvari, počev od učešća u različitim formatima koje SAD promovišu i podržavaju, od Atlantske povelje, odnosno, formata u okviru programa pri Natou, koji su važni za razvoj onoga što se na Kosovu naziva vojskom Kosova.

„SAD imaju vrlo aktivnu ulogu u izgradnji njihovih kapaciteta i u naoružavanju, možda ne toliko aktivnu kao neke druge zemlje u ovom trenutku, ali se i dalje na Kosovu očekuje puno od tog odnosa. Jedno je nabavka protivoklopnih oruđa, drugo je nabavka blek hok transportnih helikoptera, koju je najavio ministar odbrane Maćedonci, a što bi predstavljao značajan resurs za tu oružanu formaciju u smislu mobilnosti“, dodao je on.

Ističe i da je Vašington oduvek očekivao od Prištine da ispuni obaveze koja je preuzela u dijalogu sa Beogradom, pre svega, u kontekstu Zajednice srpskih opština:

„Ona (ZSO) se možda i ne pominje toliko, ali je i dalje obaveza i očekuje se da Kosovo najzad preduzme korake ka njenom uspostavljanju“. 

Kada je reč o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine, uloga SAD je tu, kaže, uvek bila važna, ali napominje da sada administracija u Vašingtonu drugačija.

„To je administracija za koju zapravo i ne znate da li su joj interesi evropske bezbednosti u srcu, samim tim i statusa Kosova i situacije na Kosovu. To je jedna transakciona administracija, a ne znamo šta vlast u Prištini može da ponudi da bi umilostivila Vašington ili ga učinila prijemčivijim za njihove ideje, to možemo samo da nagađamo“, ocenio je Savković.

Profesor evropskog prava Avni Mazreku ocenjuje da će vlada „Kurti 3“ težiti pronalaženju zajedničkih stavova sa SAD koji zahtevaju zajedničke akcije i njihovu koordinaciju.

„Tok političkih stavova u vezi sa otvorenim pitanjima, kada dolazi iz američkog konteksta, posmatra se drugačije od evropskih tokova i šire. Mislim da će obe strane pronaći zajedničke tačke gde su njihovi stavovi sinhronizovani i funkcionisaće kao isti“, rekao je Mazreku za Kosovo onlajn.

On ocenjuje da tumačenja koja se mogu čuti o uklanjanju američke uloge iz Evrope nisu zasnovana na činjenicama. 

„SAD su i dalje važne, posebno oko pitanja u vezi sa baltičkim zemljama, novim članicama Natoa, Baltičkim morem, Crnim morem, Bosforskim moreuzom koji je povezan sa izlazom na Sredozemno more, Jadranskim morem koje je povezano sa drugom glavnom evropskom rutom, a to je Balkan. Dakle, ne mislim da nam se može dozvoliti da imamo stav suprotan američkim stavovima“, kaže Mazreku. 

Ekonomski interesi 

U poruci Stejt departmenta ističe se i međusobni ekonomski prosperitet, a govoreći o tome koje ekonomske interese Amerika ima na Kosovu, Ivić kaže da je tu prvenstveno reč o energetici i investicijama.

„U poslednje vreme se šuška i o retkim mineralima koji su, vidimo, Trampu veoma važni globalno. Međutim, te rezerve su i dalje dosta neispitane. Ali ne radi se ovde uglavnom o ekonomskim interesima, već više o geopolitičkim, jer se ekonomski interesi prelivaju u geopolitičku sferu. Više se radi o stabilnosti u regionu, izbacivanju ruskog i kineskog uticaja i direktnom vojnom prisustvu, kao što imamo bazu Bondstil“, navodi Ivić.

Slično rezonuje i Savković koji kaže da se ekonomski interesi SAD na Kosovu ne mogu odvojiti od onoga što su i bezbednosni. 

„To je kontrola tranzitnih ruta, makar je tako dugo bilo, jer se sada mnoga pitanja otvaraju. Ali, dugo je bilo da prosto činjenicom da se negde nalazite, želite i da fizički kontrolište određeni prostor. A tu je bila baza Bondstil, ulaganje u putnu infrastrukturu, najave koje smo imali u kontekstu Vašingtonskog sporazuma. Sigurno je prilika i da se iskoriste kritične sirovine jer je pretpostavka da postoje i na Kosovu u nekom obimu, iako nije istraženo u dovoljnoj meri“, napominje on. 

Zeka ističe šta je na prvom mestu o čemu američki investitori razmišljaju: vladavina prava.

Ozbiljni američki i evropski investitori, ukazuje, žele da vide da na Kosovu funkcioniše zakon, dok je u poslednje dve godine primećeno povećanje pravne nesigurnosti na Kosovu. 

„Niz odluka institucija doveo je do nesigurnosti kod investitora. Govorim, između ostalog, o slučaju kada je ista vlada donela odluku o dodeli statusa strateškog investitora određenom preduzeću, a zatim taj status povukla, što je presedan. Kosovo mora da pokaže da je zemlja vladavine prava. Međutim, sprovođenje zakona ostaje segment u kojem smo uvek zaostajali“, ocenio je on.