Saradnja KBS-a i Oružanih snaga Albanije, ima li razloga za zabrinutost u regionu?

Obuka pripadnika KBS-a u Tirani, učešće Oružanih snaga Albanije i KBS-a u zajedničkim vežbama, izrada plana saradnje do 2028. godine... Albanija je, poručuje se iz Tirane, „maksimalno posvećena podršci i potrebama KBS-a“. Vežbe koje se zajednički sprovode, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna, usklađene su sa standardima Natoa, što KBS-u posebno koristi, a problematičan signal za region bio bi ukoliko bi uključivale simulaciju operacija ofanzivnih dejstava i zauzimanje teritorija.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Pet kadeta KBS-a diplomiralo je prošle nedelje na Albanskoj akademiji oružanih snaga i oni će nastaviti službu kao oficiri u redovima KBS-a. Na ceremoniji dodele diploma bio je prisutan i ministar odbrane Kosova u tehničkom mandatu Ejup Maćedonci na poziv ministra odbrane Albanije Pira Vengua.

Sredinom jula, takođe u Tirani, radilo se na planu bilateralne saradnje između Generalštaba Oružanih snaga Albanije i KBS-a za period od 2025. do 2028. godine. Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Albanije general-potpukovnik Arben Kinđi pohvalio je tada napredak koji su KBS postigle u transformaciji, modernizaciji i učinku u bilateralnim i multilateralnim vežbama.

Kinđi je naglasio važnu ulogu KBS-a za bezbednost Kosova i regiona i istakao maksimalnu posvećenost Albanije podršci potrebama KBS-a, u oblastima kao što su obrazovanje, obuka i razmena iskustava.

Iako KBS sarađuju blisko sa mnogim zemljama, prema oceni stručnjaka za bezbednost iz Prištine Hisena Gecaja vojna saradnja sa Albanijom je značajnija i specifičnija jer je komunikacija lakša pošto obe strane govore albanskim jezikom i zbog toga što su poligoni na kojima izvode vežbe blizu, što smanjuje troškove. Saradnja se uglavnom odnosi na zajedničke vežbe i zajedničko školovanje pitomaca. 

„KBS sada ima nekoliko pitomaca koji se školuju na vojnoj akademiji Albanije, a oni mogu da dovedu ovde svoje pitomce koji bi stekli neko novo iskustvo i znanje kako to funkcioniše na Kosovu“, naveo je Gecaj za Kosovo onlajn.  

Kada je reč o vežbama, na Kosovu, prema njegovim rečima, može da se koristi poligon Babaj Boks kod Đakovice, dok su u Albaniji poligoni mnogo veći i imaju više prostora za ostale namene, recimo za artiljeriju.

Cilj saradnje je, kako kaže, da se uskladi način delovanja, komandovanja, pripreme oficira, počev od osnovnih štabova pa sve do najviših nivoa. 

„To olakšava eventualnu saradnju dveju armija na bojnom polju ako bi do toga došlo“, navodi on.  

Sve vežbe koje sprovode zajedno i naučna saznanja koja se stiču u ovim odnosima, kako naglašava, usklađena su sa standardima Natoa i u tom smislu KBS ima dobit od saradnje sa vojskom Albanije koja je u sastavu Natoa i koja te standarde poznaje više i bolje nego KBS. 

„U poslednje vreme KBS je dostigao zavidan nivo. Podoficiri, oficiri, vojnici su shvatili te standarde i sada svoj svakodnevni rad sprovode na način na koji to rade i armije Natoa, svih zemalja Evrope koje su članice Natoa i SAD“, kaže ovaj stručnjak za bezbednost. 

Kosovo, dodaje, ne sarađuje samo sa Albanijom, već i sa drugim zemljama ima blisku vojnu saradnju kao sa SAD, Nemačkom i Velikom Britanijom. U nekom manjem obimu i na nižem nivou postoji saradnja i sa Severnom Makedonijem koja takođe školuje neke pitomce sa Kosova, kao i Turska i mnoge druge zemlje.

Dok nije eksplicitno usmerena protiv nekoga saradnja između Oružanih snaga Albanije i KBS-a, prema oceni višeg savetnika ISAK fonda Marka Savkovića ne izaziva zabrinutost. On, ipak, dodaje da su kapaciteti jedne i druge strane, donekle limitirani.

„Albanija ne raspolože sredstvima koje bi, recimo, mogla da prebaci Prištini ili da joj pomogne u naoružavanju. Ona može da pomogne u obuci i pretpostavljam da se njihova saradnja, pre svega, odnosi na razmenu informacija, zajedničko učešće u obukama i vojnim vežbama, planiranje učešća u vojnim vežbama, patroliranje onim što oni smatraju međusobnom granicom. To ne bi trebalo da bude neki veliki razlog za zabrinutost Beograda“, rekao je Savković za Kosovo onlajn.

Načelno, smatra on, ne postoji ništa sporno u saradnji koja se tiče zajedničke obuke i ispunjavanja osnovnih misija koje imaju oružane snage, a kako kaže, treba imati u vidu da Kosovo i Albanija sebe vide kao susede, a da susedi sarađuju.

Ipak, problematičan signal i za Beograd i za region, bio bi, ukazuje, ako bi se sprovodila vojna vežba koja simulira vojnu operaciju širih razmera i koja bi mogla da uključi i ofanzivna dejstva i zauzimanje teritorija. 

„Ne vidim, međutim, da Kosovo i Albanija, čak i zajedno, imaju taj kapacitet. Tačno je da smo izašli iz onog momenta kada je rat bio potpuno isključen. To je velika promena koja se desila, jer je apsolutno moguće ponovno zamisiti konflikt, ali isto tako verujem da ima dovojno razuma u regionu. Konflikt u ovom trenutku ne ide nikom u prilog izuzev možda kosovskom premijeru. Ali mislim da su svi drugi akteri jako svesni koliko je ravnoteža u regionu delikatna stvar i da svakom akcijom može dodatno da se naruši poverenje koje je već u velikoj meri potrošeno“, napominje Savković.

Inače, Kosovo i Albanija su u martu ove godine, zajedno sa Hrvatskom, zaključili Deklaraciju o vojnom savezu.

Taj sporazum je posebnu pažnju i zabrinutost izazvao u Beogradu, a Savković veruje da bi plan saradnje KBS-a i albanske vojske za naredne tri godine svakako bio potpisan, nevezano od ove Deklaracije. 

Ono što, prema njegovom mišljenju, treba sve da zabrine, je trka u naoružanju u regionu i kada se vidi da se povećavaju izdvajanja za odbranu. 

„To je trend koji se dešava u celoj Evropi i koji se prenosi i na ovaj region. Ali je ovde istovremeno uparen sa sve manjim poverenjem koje postoji između aktera. Beograd ima razloga da bude zabrinut u tom smislu, ali isto tako mora da postavi pitanje postoji li način da se poverenje vrati, ako je i postojalo. Imali smo dosta razvijenu regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane do pre nekih deset godina i ona je u jednom momentu bila podignuta na jako visok nivo, do te mere da su čak i bezbednosne službe sarađivale. Sada imam utisak kao da se vraćamo godinama unazad i to bi sve moralo da nas zabrine“, ukazuje naš sagovornik. 

Politički analitičar i urednik u dnevnom listu „Tema“ u Tirani Ili Pata kaže da strukture albanske vojske i KBS-a već dugo imaju bliske odnose uglavnom na polju logistike i kada su potrebne humanitarne akcije, a sastanak predstavnika Generalštaba Oružanih snaga Albanije sa predstavnicima KBS-a kako bi se izradio plan bilateralne saradnje za naredne tri godine, kako navodi, nije novi primer vojne saradnje Albanije i Kosova.  

„KBS su dolazile u Albaniju kada su bili zemljotresi ili prilikom drugih prirodnih katastrofa. Takođe imamo sporazum između Albanije, Kosova i Hrvatske o vojnoj saradnji, koji je na neki način deo obaveze prema Natou jer Albanija ima svoje vojne snage u okviru Kfora na Kosovu, kao i Hrvatska. Kosovo ima Nato snage na svojoj teritoriji od 2001. godine, koje nisu toliko brojne kao ranije i smanjene su, ali ipak te snage imaju suštinsku obavezu koju vojska treba da ima, kao što je čuvanje granica Kosova“, naveo je Pata.

On veruje da saradnja između Oružanih snaga Albanije i KBS-a nema negativan uticaj na region, ali ističe i da je najvažnije da Albanija, kao članica Natoa razume da su regionalna bezbednost i regionalna stabilnost važniji za Nato od bilateralnih odnosa između Albanije i Kosova u vojnoj oblasti, a što po, njegovom mišljenju, nije „ratno huškanje“. 

„KBS i albanska vojska nisu toliko teško naoružane strukture u poređenju sa balkanskim vojskama poput Hrvatske ili Srbije, koje su poslednjih godina imale veliko povećanje snabdevanja i naoružanja. Ova saradnja se ne može nazvati negativnom, jer ona samo pomaže u onome što nazivamo interaktivnom saradnjom, bilo vojnom ili političkom između aktera u regionu“, smatra naš sagovornik. 

U regionu, ističe, postoje različiti vidovi vojne saradnje, i kao primere navodi saradnju Albanije i Hrvatske i Albanije i Crne Gore u okviru Natoa.

„Imamo i primer vojne vežbe 'Difender 2025', gde je učestvovalo nekoliko vojski iz regiona. Zatim saradnju između Srbije i Mađarske. Postoje i sporazumi između vojski o zaštiti granica. Mađarska je takođe zemlja Natoa i ima veoma dobre odnose sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, čak sa Severnom Makedonijom“, konstatuje Pata.